Uprkos dugom spisku globalnih ratova i bezbednosnih pretnji, kao i domaćoj ekonomiji pogođenoj talasom bankrota, podaci nove ankete instituta Insa pokazuju da polovina građana Nemačke smatra da je migracija „najveći problem Nemačke“.
Ukupno 50 odsto ispitanika u Insa anketi slaže se sa tvrdnjom da je migracija najveći problem zemlje, dok se 38 odsto s tim ne slaže.
Posmatrano po stranačkoj pripadnosti, Alternativa za Nemačku (AfD) ubedljivo vidi migraciju kao ključni problem, pošto je čak 83 odsto njenih birača navelo migraciju kao pitanje broj jedan. Međutim, i druge stranke prepoznaju migraciju kao najveći problem, uključujući i levičarski BSW, gde je 58 odsto birača ovu temu označilo kao najvažniju.
Kod Hrišćansko-demokratske unije (CDU), 50 odsto birača smatra da je migracija najveći problem, dok 38 odsto kaže da to nije slučaj.
Na levici, samo 23 odsto birača Zelenih i 24 odsto birača Levice vidi migraciju kao najveći problem, dok je tek 36 odsto birača SPD-a svrstava na prvo mesto prioriteta.
Ipak, ovi rezultati su značajni, jer pokazuju da i znatan deo levičarskih birača migraciju i dalje doživljava kao ključno pitanje. Slične ankete ranije su pokazale da su mnogi birači sa levice ozbiljno zabrinuti zbog imigracije, iako i dalje glasaju za stranke koje podržavaju politiku otvorenih granica.
Ovi podaci dolaze nakon velike ankete agencije JuGov, koja je pokazala da većina Nemaca podržava moratorijum na imigraciju i masovne deportacije. Ista anketa je pokazala da većina građana veruje da je u zemlju došlo previše legalnih migranata.
Uprkos tim zabrinutostima, vladajuća koalicija je tokom 2025. godine primila skoro 400.000 migranata izvan Evropske unije.
Ekonomski pesimizam i sloboda izražavanja
Pored migracije, Nemci su sve zabrinutiji i zbog stanja nacionalne ekonomije. Čak 65 odsto ispitanika u novoj Insa anketi slaže se sa tvrdnjom da nemačka ekonomija trenutno prolazi kroz ozbiljan pad. Samo 21 odsto se s tim ne slaže. Ovaj ekonomski pesimizam prisutan je u svim političkim taborima, uključujući i oko polovine birača Zelenih i SPD-a.
Anketa takođe pokazuje da većina Nemaca smatra da je sloboda mišljenja ugrožena. Prema rezultatima, 56 odsto ispitanika izražava veliku zabrinutost za slobodu izražavanja u Nemačkoj, dok se 33 odsto s tim ne slaže. Ovaj osećaj je posebno izražen u istočnom delu zemlje, gde ga deli 63 odsto građana, u poređenju sa 54 odsto na zapadu.
Dok su birači AfD-a i BSW-a izrazito zabrinuti za svoju mogućnost da slobodno govore, pristalice Zelenih i FDP-a uglavnom ne dele ove strahove u istoj meri.
Anketa je takođe pokazala da AfD vodi sa 26 odsto podrške, dok je CDU/CSU odmah iza sa 25 odsto. Vladajuće stranke i dalje beleže slabe rezultate: SPD ima 14 odsto, Zeleni 12 odsto, a Levica 10,5 odsto.
Iako Unija (CDU/CSU) ima najveći teorijski „potencijal“ od 41 odsto, AfD raspolaže najlojalnijim biračkim telom. Insa navodi da AfD ima „najveći udeo takozvanih sigurnih glasova“ – 20 odsto, u poređenju sa 18 odsto koliko ima CDU/CSU.
