POPLAVE ZATVARAJU ŽELEZNIČKI SAOBRAĆAJ PO EVROPI NA MESEC DANA ILI DUŽE
Evropa
Neki delovi železničke mreže u zapadnoj Europi mogli bi prestati raditi u narednim mesecima ili čak i godinama nakon masovnih poplava koje su ostavile stotine mrtvih na čitavom delu zapadne Nemačke i Belgije. Železnički saobraćaj obustavljen je nakon poplava koje su u nekim slučajevima dovele da se reke izliju i do 3 metra dalje od obale i uništile mnoge domove i preduzeća.
Poplavu je izazvao usporeni ciklon, vremenski sistem niskog pritiska koji se nadvio nad ovom regijom od 15. jula, donoseći dvomesečnu količinu kiše u roku od dva dana. Ogromne količine kiše su neprekidno padale u brdovitim regijama Ardeni, Eifel i Ruhr; u mnogim slučajevima, a to je dovelo do akumulacije ka strmim rečnim dolinama, oslobađajući ogromnu razornu snagu po gradovima i selima na tom vodenom putu.
U Belgiji je došlo do poremećaja na većini železničkih linija južno od Brisela, a mnogi u brdovitom regionu Ardena ozbiljno su oštećeni. Brza železnička linija koja povezuje Brisel i Keln u Nemačkoj nakratko je zatvorena, ali kako prolazi brdima i dolinama, nije ozbiljno oštećena. Usluge su ponovo pokrenute tokom vikenda. Starije železničke pruge koje prate tok rečnih dolina, često ne više od nekoliko metara iznad nivoa reka, teže se osposobljavaju za funkcionisanje. Nekoliko ruta je toliko oštećeno da se očekuje da će rekonstrukcija trajati do kraja avgusta; manje oštećene rute ponovo su otvorene 19. jula.
Situacija je gora u Nemačkoj
U susednoj Nemačkoj, gde su razmere razaranja i gubitaka života veći, neke železničke pruge, potpuno su uništene. Ukupno je nemačka nacionalna železnica Deutsche Bahn iznela da oko 600 kilometara (više od 370 milja) pruga i 80 stanica je neprohodno.
Najteže pogođena ruta uz dolinu reke Ahr od Remagena do Ahrbrücka poplavnom vodom uništena je oko 20.11 km dužine od 28.97 km pruga, a svih sedam mostova uništeno je tamo gde je linija prelazila sa jedne strane reke na drugu. Grad Schuld, koji je viđen na TV ekranima širom sveta, leži nekoliko kilometara uzvodno od Ahrbrücka u istoj rečnoj dolini (železnička pruga na ovom području zatvorena je 1973. godine); samo u ovom regionu od poplava je poginulo preko 110 osoba. Nemačka vlada obećala je hitno finansiranje područja oštećenih poplavama, ali već je rekla da će verovatno trebati godine da se obnove najteže oštećena područja i njihova putna i železnička infrastruktura.
Iako se o štetama u dolini Ahr uveliko izveštava, drugi gradovi u široj regiji Eifela pretrpeli su ozbiljnu štetu, a železnička mreža i oprema parkirana u poplavnim područjima sada su van funkcije, verovatno mesecima. Dalje na severu, poplavna voda pogodila je gradove oko Aachena i Kelna, uništavajući zgrade i ometajući neke železničke linije. Većina poplavne vode završila je u reci Rajni; to je dovelo do poplava u gradovima uz reku.
U regiji Ruhr, glavna stanica u gradu Hagen bila je poplavljena i zatvorena, zajedno sa železničkim linijama kroz grad, kao i one u obližnjem gradu Wuppertalu. Poplavne vode dovele su do gubitka električne energije i telekomunikacijskih usluga u mnogim područjima. U gradu Bonn, centar za elektronsku signalizaciju koji kontroliše glavne železničke pruge duž doline Rajne nije mogao funkcionisati zbog štete od poplave.
Zemlje susedne Nemačkoj takođe su zabeležile poplave, a jug Holandije pogođen je velikim poremećajima u železničkom i putnom prometu. Kako se vremenski sistem kretao, poplavne vode zahvatile su Švajcarsku, a do ovog vikenda kiša se preselila na istok do Bavarske u Nemačkoj i susedne Češke, a železnička linija između Dresdena i Praga zatvorena je 18. jula kada je reka Elba izašla iz korita. . Dolina Labe bila je poprište masovnih poplava u avgustu 2002. godine koje su zatvorile železničku liniju na tri meseca.
Evropske železničke kompanije suočene su sa promenom vremena
Intenzitet poplava i ogromna količina vode sa štetom i gubitkom života, okarakterisana je kao izuzetna, sa koncenzusom u Nemačkoj da je to posledica promena u klimatskim i vremenskim obrascima. Iako mnoge velike nemačke reke, poput Rajne ili Dunava, rutinski poplavljaju, to je u prošlosti bilo u proleće, kada se rečna korita dopune snegom koji se topi na višim terenima. Većina velikih gradova na ovim rekama izgrađena je tako da ili zaustavi poplavu ili da njome upravlja, a neki okruzi su rutinski poplavljeni. Ono što je toliko različito ovaj put je da je poplava bila tako brza i dalje uzvodno, gde su reke obično tek mali potoci leti postajali besne bujice preko noći.
Železničke kompanije širom Evrope bile su svesne opasnosti za njihove mreže uzrokovane promenom vremenskih obrazaca u poslednje dve decenije, a bujične kiše postaju sve češće, zatrpavajući tragove ili građevine poput mostova.
U još jednom nedavnom primeru; putnički voz u Škotskoj iskočio je iz šina u avgustu 2020. godine, pri čemu je usled obilne kiše pruga bila prekrivena nanosima koji su doveli do gubitka nekoliko života.
UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”
