Sve vesti Svet

Posle miševa idu ljudi? Naučnici tvrde: Ubrizgavanje kičmenog likvora iz mladih miševa pojačava memoriju starijim glodarima

Posle miševa idu ljudi? Naučnici tvrde: Ubrizgavanje kičmenog likvora iz mladih miševa pojačava memoriju starijim glodarima

U novom istraživanju, čini se da kičmena tečnost mladih miševa čini starije miševe pametnijima.

Nova studija objavljena u časopisu Nature opisuje kako, kada im se ubrizgava cerebrospinalna tečnost (CSF) od svojih mlađih kolega, izgleda da stariji miševi bolje pamte – eksperiment koji bi takođe mogao imati velike implikacije i na poboljšanje ljudskog pamćenja.

Sprovedena od strane medicinskih istraživača sa Stanforda, ova studija je uključivala miševe koji su bili stari nekoliko godina – što je prilično staro, u smislu miševa – u koje su naučnici ubrizgali ili pravi CSF od miševa koji su imali nekoliko meseci ili sintetički.

Pre injekcija, stariji miševi su bili uslovljeni da povežu treperenje svetlosti sa udarom koji je primenjen na njihova stopala. Nakon toga, istraživači su otkrili da su miševi kojima je ubrizgan prirodni CSF pokazali mnogo bolje rezultate na šok testu, gde su se ukočili kao odgovor na trepćuće svetlo, što je ukazivalo da se sećaju šokova. S druge strane, miševi kojima je ubrizgan veštački rastvor likvora pokazali su se približno jednako dobro kao i oni u kontrolnoj grupi, koji uopšte nisu dobijali injekcije.

Studija sugeriše da su miševi koji su primili ono što istraživači nazivaju “mladom CSF” bili sposobniji da proizvode nove oligodendrocite, komplikovanu vrstu neuroloških ćelija koje pomažu u izolaciji neurona mozga. Ti oligodendrociti, pretpostavljaju istraživači, će zauzvrat pomoći u proizvodnji mijelina, koji je stvarni sloj izolacije između neurona.

„Oligodendrociti su jedinstveni jer su njihovi progenitori još uvek prisutni u velikom broju u ostarelom mozgu, ali ti progenitori veoma sporo reaguju na znakove koji promovišu njihovu diferencijaciju“, rekla je Tal Iram za The Scientist, neuronaučnik sa Stanfordske medicine koja je koautor studije. „Otkrili smo da kada su ponovo izloženi mladoj CSF, oni se razmnožavaju i proizvode više mijelina u hipokampusu [region mozga povezan sa pamćenjem]“.

Iram je rekla da iako ona i njene kolege sa Stanforda „trenutno istražuju potencijalne translacione aspekte ove studije“, nalaz ne bi trebalo da se koristi kao osnova za bilo koju vrstu sveobuhvatne deklaracije o sumnjivim tehnologijama u stilu Elizabet Betori gde su milijarderi bacali svoj novac poslednjih godina.

Istraživač sećanja i starenja na Penn Stejtu Janine Kvapis ponovila je taj stav u svom intervjuu za The Scientist.

„Malo je verovatno da će jedna transfuzija krvi (ili transfuzija likvora) od mlade osobe… imati trajni efekat podmlađivanja kod starije osobe“, rekla je za časopis Kvapis, koja nije učestvovala u studiji, ali je bila upoznata sa njom.

Ipak, ova studija pruža „zanimljiv i jedinstven nalaz u poređenju sa većinom literature o formiranju pamćenja“, dodala je istraživač Penn Stejta.

MARIO ZNA i ŽELJKO INJAC- Pravoslavno PROROČANSTVO- Tehnokratske ideje su osuđene na PROPAST

Nulta Tačka/Futurism