Postoje rizici od sukoba Rusije i NATO-a na Arktiku
Rusija je zabrinuta zbog umešanosti nearktičkih država NATO-a u vojnu aktivnost Alijanse na severnim geografskim širinama i primećuje rizike od nenamernih sukoba sa NATO snagama na Arktiku, izjavio je Nikolaj Korčunov, ambasador za posebne naloge ruskog Ministarstva spoljnih poslova i predsednik Komiteta visokih zvaničnika Arktičkog saveta.
„Internacionalizacija vojne delatnosti Alijanse u visokim geografskim širinama, u kojoj učestvuju i nearktičke države NATO, ne može da ne izazove zabrinutost. Zbog toga se pojavljuju rizici od nenamernih incidenata, koji pored bezbednosnih rizika, takođe mogu ozbiljno da naškode osetljivom arktičkom ekosistemu“, naveo je diplomata.
Korčunov smatra da aktivnost NATO-a u pravcu Arktika koja je u poslednje vreme u porastu izaziva zabrinutost. Prema njegovim rečima, nedavno su na severu Norveške održane velike redovne vojne obuke Alijanse, koje, sa ruskog stanovišta, ne doprinose bezbednosti u regionu.
Po njegovom mišljenju, stupanje Švedske i Finske u NATO negativno će se odraziti na bezbednost i poverenje na Arktiku.
„Nesumnjivo je da širenje NATO-a na račun tradicionalno vanblokovskih zemalja neće doprinositi bezbednosti i uzajamnom poverenju na Arktiku, za čije se jačanje Rusija kontinuirano zalaže, istakao je on, komentarišući mogući ulazak ovih zemalja u Alijansu.
Kako je objasnio, Rusija, generalno, i dalje namerava da se pridržava konstruktivnih pristupa uzajamne saradnje na Arktiku. Jačajući svoj suverenitet, dodao je Korčunov, u visokim geografskim širinama, Rusija ostaje otvorena za saradnju sa svima, kako arktičkim, tako i neregionalnim zainteresovanim državama i organizacijama, koje dele shvatanje Moskve o potrebi održivog razvoja ovog regiona. Zvaničnik je takođe dodao da Rusija računa na skoro obnavljanje rada Arktičkog saveta u punom formatu.
Održivi razvoj Arktika nemoguć bez Rusije
On smatra da zapadne zemlje nisu u stanju da obezbede održivi razvoj Arktika bez Rusije.
„Početkom marta 2022. godine, Sjedinjene Američke Države, Kanada, Danska, Island, Norveška, Švedska i Finska pozivajući se na specijalnu rusku vojnu operaciju u Ukrajini, obustavile su svoje učešće u okviru Arktičkog saveta. Istovremeno, zapadne zemlje – članice saveta, ističu da je reč o ‘privremenom zamrzavanju’, što ne zahteva izmenu sastava učesnika i formata rada ove organizacije. Očigledno je da je efikasno obezbeđenje održivog razvoja Arktika bez Rusije, zemlje kojoj pripada oko 60 odsto arktičke obale i gde živi više od polovine stanovništva regiona (2,5 miliona ljudi) – nemoguće“, istakao je on.
Prema njegovim rečima, obustavljanje delatnosti Arktičkog saveta dovodi do toga da rizici i izazovi „meke bezbednosti“ na Arktiku, koje je do sada taj savet uopšte efikasno rešavao, rastu. On je još pojasnio da tematika vojne bezbednosti ne ulazi u mandat Arktičkog saveta.
„Uvereni smo da na Arktiku nema problema koji zahtevaju rešavanje vojnim putem. Međunarodne norme jasno definišu prava kako priobalnih, tako i ostalih država i služe kao čvrsta osnova za rešavanja bilo kojih regionalnih problema“, naglasio je Korčunov.
On je poručio da Rusija upozorava Zapad na negativne posledice pokušaja da stvore alternativni format po ugledu na Arktički savet.
„Mogući pokušaji obrazovanja nekih alternativnih struktura saradnje na Arktiku u trenutnim uslovima, dovešće samo do linija podele i jačanja centrifugalnih tendencija, što će naštetiti kolektivnim principima, kojima smo se tradicionalno rukovodili prilikom donošenja odluka u Arktičkom regionu“, ocenio je Korčunov.
Arktički savet je osnovan 1996. godine. To je međuvladin forum visokog nivoa, koji doprinosi saradnji u regionu, posebno u sferi zaštite životne sredine. U savet ulaze Danska, Island, Kanada, Norveška, Rusija, SAD, Finska i Švedska.
