Povećava se broj ljudi sa kardiovaskularnim bolestima, dnevno 13 ljudi umre od srčanog udara
Samo od posledica akutnog koronarnog sindroma u našoj zemlji dnevno umre čak 13 ljudi, a od posledica svih kardiovaskularnih bolesti čak 55.000 ljudi godišnje.
Ova već izuzetno sumorna statistika ima trend pogoršanja, pa tako dr Višeslav Popadić, sa odeljenja kardiologije u KBC „Bežanijska kosa“ upozorava da je novootkrivenih pacijenata kod kojih se dijagnostikuju bolesti srca i krvnih sudova, svake godine je sve veći.
Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti i u svetu i odnose više života nego svi oblici maligniteta zajedno. Taj broj umrlih je sada 18,6 miliona osoba, a procene su da će taj dostići gotovo 24 miliona godišnje do 2030. godine.
Aterosklerotska kardiovaskularna bolest (poznata po medicinskoj skraćenici ASKVB) vodeći je uzrok ovih smrti, i čini četiri od pet kardiovaskularnih smrti. Više od 300 miliona ljudi u svetu živi s ASKVB, dok su još dve milijarde ljudi u opasnosti.
ASKVB nastaje tako što dolazi do nakupljanja masnih naslaga u arterijama, i to je proces koji traje, pa je bolest često neprimetna ili s vrlo blagim simptomima, sve dok plaki sud, što može uzrokovati srčani ili moždani udar, a u najgorem slučaju smrt.
– I pored savremenih interventnih i farmakoloških vidova terapije, smrtnost od ove bolesti je i dalje u pojedinim zemljama, naročito u onim u razvoju, izuzetno visoka – kaže dr Popadić.- Ne samo zbog toga što dolazi do samog razvoja kardiovaskularne bolesti, već i zbog faktora rizika, koji podstiču njen razvoj. Tu, pre svega, mislim na dijabetes, hiperlipidemiju, gojaznost, pušenje.
Nekad jednostavno nikada ne dođe do razvoja značajne arterosklerotske bolesti, dok ima ljudi koji u kasnim 30, 40 godinama imaju neke od prvih manifestacija aterosklerotske bolesti, poput srčanog ili moždanog udara.
Vodeći uzrok nastanka aterosklerotske kardiovaskularne bolesti je visok nivo LDL holesterola. Pacijenti koji su duže vremena izloženi povišenim vrednostima LDL holesterola imaju veći rizik od razvoja aterosklerotske kardiovaskularne bolesti. Sve studije jasno pokazuju da što je izloženost većim koncentracijama holesterola duža, rizik od ateroskleroze značajno raste. Tako na primer, osobe koje nemaju povišen holesterol i koje vode računa biće u riziku za infarkt miokarda, aterosklerozu tek posle 60 godine. Ipak, ohrabrujuće je to da 80 odsto ranih kardiovaskularnih događaja može da se spreči, posebno boljom kontrolom LDL holesterola, koji je faktor rizika koji najlakše može da se promeni.
– Povišeni nivo holesterola ne daje nikakve simptome, pacijent ništa ne oseća, a može da ima ekstremno visoku vrednost holesterola – kaže prof. dr Katarina Lalić, endokrinolog u Klinici za endokrinologiju, dijabetes i poremećaj metabolizma u UKC Srbije.- Ne tako retko, ako ne postoji organizovani skrining praćenja i lečenja, događa se da se taj povišeni holesterol otkrije tek onda kada se doživi infarkt miokarda. Mladi ljudi doživljavaju infarkt, a da je on mogao biti sprečen ili bar smanjen rizik za njegovo nastajanje, jednom prostom analizom: vađenjem krvi i merenjem nivoa holesterola.
Profesorka Lalić upozorava da ima i mladih osoba koji su izložene visokom holesterolu, i imaju genetski poremaćaj koji se zove familijarna hiperholesterolemija, stanje koje se nasleđuje i uopšte nije retko. I ukoliko se ne prepozna na vreme i ne leči, može se dogoditi da već u 40-im godinama osobe sa familijarnom hiperholesterolemijom dožive infarkt miokarda, a kod nekih teških oblika čak i oko 20 godine života.
– U lečenju povišenog nivoa holesterola koriste se statini, jer oni prekidaju sintezu holesterola i na taj način ga smanjuju. Sa druge strane se pokazalo posle tolikih decenija primene statina, da i ako se nešto nalepilo na krvne sudove, napravilo aterosklerozu, statini mogu značajno da stabilizuju te naslage da ne budu trošne. Ako se ne postignu zadovoljavajući efekti sa statinima, postoje dodatni lekovi, a poslednji godina imamo novu generacija lekova koji su efikasni, a koji se daju u vidu injekcija. Daju se jednom nedeljno ili jednom u šest meseci i održavaju nivo lošeg LDL holesterola u dozvoljenim granicama – ističe prof. Lalić.
Nulta Tačka/Novosti
