Prestižni univerziteti na Zapadu: Prekomerna gojaznost je nova normalnost, ne treba pritiskati ljude da smršaju
Lekari sa prestižnih medicinskih škola poput Harvarda, Yalea i Rutgera tvrde da je gojaznost sada nova normalnost i da ljudi ne bi trebalo da vrše pritisak na osobe sa ozbiljnom gojaznošću da smršaju.
U seriji od šest delova na Medscape-u pod nazivom „Lečenje gojaznosti: Suočavanje sa novim normalnim“, lekari iz medicinskih škola na Harvardu, Yaleu i Rutgersu izjavili su da gojaznost ne proizlazi iz ponašajnih problema i stoga je ne treba označavati kao „nezdravu“.
Jedan od lekara, profesor na Medicinskom fakultetu Yalea, Ania Jastreboff, tvrdi da je tradicionalno razumevanje – jedenje manje i više vežbanja – zasnovano na „lažnim vestima“ i da lekari ubuduće trebaju ignorisati takav pristup.
„Gojaznost nije lični izbor“, rekla je Jastreboff. „Godinama je savet bio da naši pacijenti moraju ‘jesti manje i više se kretati’. To ne funkcioniše.“
Profesor na Medicinskom fakultetu Harvarda, David Ludwig, odbacio je „zapadni“ pogled na gojaznost kao posledicu slabog karaktera.
„Zapadna kultura smatra gojaznost problemom karaktera. Gojaznost je jednostavno pitanje jedenja manje i kretanja više, i ako to ne možete, to je nedostatak karaktera ili discipline. Kad je zapravo gojaznost više pitanje biologije nego ponašanja“, rekao je Ludwig. „Morate razmišljati o ishrani kao što razmišljate o lekovima.“
U poslednjoj epizodi, lekari su promovisali lekove kao lek za gojaznost. Razgovarali su o injektabilnom supresoru apetita semaglutidu, leku za mršavljenje popularizovanom od strane poznatih ličnosti pod brendovima Ozempic i Wegovy, kao i sličnom leku, tirzepatidu (Mounjaro).
„Mislim da smo u neverojatno uzbudljivom trenutku“, rekla je Jastreboff. „Ranije smo imali alate za lečenje pacijenata s gojaznošću. Ali sada imamo nove, visokoefikasne i sigurne lekove koji ciljaju patofiziologiju bolesti.“
Međutim, da bi zadržali izgubljenu težinu, pojedinci moraju uzimati lekove zauvek, tvrde lekari.
„Jedno od najčešćih pitanja koje dobijam, bilo od kolega ili pacijenata, je ‘Pa, uzeo sam ovaj lek, izgubio sam težinu, mogu li prestati uzimati lek? Jesam li gotov?'“, rekla je Jastreboff. „Odgovor je ne, morate nastaviti uzimati lek.“
Chika Anekwe, lekar za gojaznost u bolnici Massachusetts General Hospital, saglasna je.
„Kada započnete s lekom, očekujemo da ćete ga uzimati dugoročno kako biste i izgubili i održali taj gubitak težine tokom vremena“, rekla je Anekwe.
Iako lekari odbacuju lični izbor kao faktor gojaznosti, okrivljuju gojaznost zbog loših izbora hrane. Oni su klasifikovali Ameriku kao obesogenu sredinu: prevalencija visokoprečelih i ukusnih namirnica, sedentarni način života, visok nivo stresa i loš san. Lekari su naveli da je prelazak na rad od kuće i obrazovanje tokom pandemije COVID-19 pogoršao obesogenu sredinu.
Povezali su savremene stope gojaznosti sa prepravkom poljoprivrede tokom administracije Nixona pod tadašnjim sekretarom poljoprivrede Earl Butzom, koji je predvodio masovnu industrijsku proizvodnju dva ključna sastojka u visokoprečelih namirnica: soje i kukuruza. Lekari tvrde da je Butzovo rukovodstvo rezultiralo masovnim širenjem nezdrave hrane: prerađene hrane koja se lako vari i sastoji se od jednostavnih šećera.
Profesor na Rutgersu, Ronald Weiss, primetio je da prerađena hrana otuđuje „prave gladi“ razvijene evolucijskim procesima: što više štetne hrane pojedete, veća je želja pojedinca za njom.
„Mislim da je najopasniji lek na svetu hrana. Zavisnička hrana je toliko rasprostranjena – svuda su oko nas“, rekao je Weiss.
Lekari krive visokokalorične namirnice za stvaranje negativnih petidnih hormonalnih povratnih petlji, kao i za ometanje protoka insulina i glukagona. Ludwig tvrdi da ove namirnice uzrokuju da masne ćelije zadrže previše kalorija dok izgladnjuju mozak i druge delove tela, što rezultira povećanim unosom hrane kako bi se osoba osećala sitom; Ludwig tvrdi da bi post u tim slučajevima bio uzaludan.
Američko lekarsko udruženje (AMA) priznalo je gojaznost kao hronično zdravstveno stanje 2013. godine. Više od 40 posto odraslih Amerikanaca i 20 posto dece kvalifikuju se kao gojazni.