Sve vesti Svet

Pritisak se nastavlja! Amerikanci napravili listu srama na kojoj su kompanije koje nisu napustile Rusiju

Pritisak se nastavlja! Amerikanci napravili listu srama na kojoj su kompanije koje nisu napustile Rusiju

U propagandnom ratu Zapada i Rusije velika su tema kompanije koje su napustile Rusiju ili tamo obustavile poslovnu aktivnost, kao i one koje to nisu učinile.

Isto je i sa zemljama koje su uvele sankcije protiv Rusije. Sve se vodi s gotovo neuobičajenom detaljnošću i preciznošću kao što se upozorava na moguće posledice uz negativan imidž za kompanije koje ne žele da obustave poslovanje u Rusiji.

Problem su franšize

U nekim slučajevima poput hotelskih lanaca Marriott ili Accor te lanaca restorana ili prodavnica poput Burger Kinga i Marks & Spencera stvari nisu toliko jednostavne.

Ove grupacije rade na bazi franšiza, odnosno treće strane rade za njih, pa je sve što mogu obustaviti aktivnosti sa svoje strane.

Sprečiti dalje korišćenje intelektualnog vlasništva u Rusiji jako će teško postići. U slučaju Marks & Spencera situacija je da prava na prodaju robe iz njihovog asortimana u Istočnoj Evropi drži turska kompanija FiBA. I sada je poznati engleski lanac prekinuo snabdevanje svojom robom tu kompaniju.

Opasnost vreba i s jedne i s druge strane, ako je vlasnik franšize povezan na neki način s Vladimirom Putinom, ugovor bi se mogao prekinuti, ako nije onda je moguće da će davatelj franšize biti i tužen nakon rata.

Svi su, međutim, i te kako svesni reputacijske štete koju nosi nastavak poslovanja u Rusiji. U tu je svrhu na Univerzitetu Jejl čak napravljena i lista koja sadrži “listu srama”, odnosno onih kompanija koje i dalje posluju u Rusiji.

Izašla je u prvoj nedelji marta, a dopunjena je juče, na njoj je 403 “ispravnih” kompanija koje više u Rusiji ne rade ili su suspendovale svoje poslovanje ili su ga smanjile u dovoljnoj meri, kao i 36 onih koje odbijaju da udovolje zahtjevima zapadnog kruga da iz Rusije izađu, kao i još 53 kompanije koje nastoje da nekako kupe vreme nadajući se da će se situacija ubrzo smiriti.

U pratećem tekstu uz tu listu objavljenom u uticajnom poslovnom časopisu Fortune, navodi se da je lista trebalo da “ubrza neke iznenađujuće korporativne poteze”, pa je lista proširena, kategorizovana, u nju je uključeno više stručnjaka.

“Rekli su nam kako je naš spisak kompanija koje odlaze iz Rusije ili u njoj ostaju dao samopouzdanje hrabrijim direktorima da se odluče. A one hrabre, ali neodlučnije s potvrdom sebi ravnih koju su tražili, kojom su dobili merilo koje im je pomoglo da svoje teskobne uprave koje žele izbegavati kontroverze, uvere da se pridruže stampedu odgovornih poslovnih lidera u napuštanju Rusije”, kaže se u tom Fortuneovom tekstu.

Lista onih koji odbijaju da odu služi, kaže se dalje, kako bi se usmerili glasovi radnika, korisnika i ulagača koji žele da izraze svoje neslaganje.

“Zapravo, prvog dana kako se naša lista pojavila na CNBC-ju deonice tih kompanija su pale za 15 do 30 odsto i to na dan kada su indeksi pali za tek dva ili tri odsto”, kažu autori.

Na toj “crvenoj listi” ima i poznatih etiketa, pored svake od tih kompanija stoji i opaska o mogućem razlogu zbog koje ne žele da odu iz Rusije. Kod nekih je to broj zaposlenih ali i prihod koji u Rusiji ostvaruju.

Na primer, Geberit ostvaruje dva odsto svojih prihoda u Rusiji, Renault čak 10 odsto, banka Societe Generale ima izloženost čak 20 milijardi dolara te tamo ostvaruje 2,8 odsto svojih prihoda, Raiffeisen ima izloženost od 25 milijardi dolara. Decathlon ima 50 prodavnica koji nose prihod od 300 miliona dolara.

Posebno je interesantno što iz Rusije nisu otišla ni braća Koch sa svojim Koch Industries, a radi se o glavnim financijerima konzervativnog krila republikanaca, prenosi Večernji list.

Ništa drugačije nije ni s državama. Najviše je povika sa strane Zapada prema državama Bliskog Istoka i Severne Afrike, pogotovo kada se, na primer, radi o Ujedinjenim Arapskim Emiratima gde je nedavno bio i Putinu bliski sirijski predsednik Bašar al-Asad.

Ta država ruskim oligarsima pruža utočište, kako za njih lično, tako i za imovinu. Uloga Saudijske Arabije još je važnija jer zajedno s Rusijom vodi OPEK+, organizaciju koja je pod sve većim pritiskom da počne da otpušta zalihe nafte kako bi se zaustavio rast cena. Jasno je kako sve države bogate naftom mogu u ovoj situaciji snažno profitirati.

“Ne tražim da se priključe sankcijama, samo tražim da ne profitiraju na evropskim i američkim sankcijama”, rekao je nemački ministar ekonomije Robert Habek tokom posete Kataru.

Preti siromaštvo

Kada se pogleda spisak zemalja koje su do sada uvele sankcije Rusiji, zaista se radi o zapadnom krugu Evropske unije, SAD i njihovih saveznika poput Japana, Južne Koreje, Australije i Novog Zelanda, pa onda Islanda, Singapura, Bahama, kojima se, jednim delom, priključila i Švajcarska.

Jasno je da neke zemlje, slično kao i pomenute korporacije, imaju razloga da se ne pridružuju. Egipat je, na primer, jako zavisan od žitarica koje uvozi iz Rusije i Ukrajine, egipatska je funta već pala za 14 odsto, ulagači izvlače novac iz te zemlje otkako je počeo rat, s porastom cena nafte preti siromaštvo tamošnjoj srednjoj klasi. Predsednik Egipta Al-Sisi osudio je napad, ali istovremeno s Vladimirom Putinom nastoji da pronađe rešenje za nastalu krizu.

MARIO ZNA UŽIVO -Ovo mediji ne smeju da objave- Najnovije ZABRANJENE INFORMACIJE

Nulta Tačka/B92