Propast Šri Lanke zbog UN-a i Svetskog Ekonomskog Foruma treba da bude upozorenje da ovo čeka CEO SVET ako se „elita“ ne zaustavi
Dok su jeli kavijar i pijuckali fino vino, bogate elite na Svetskom ekonomskom forumu (WEF) u Davosu družile su se sa nizom akademika, vladinih lidera i ekoloških aktivista kako bi razgovarali o svojim planovima za globalnu tranziciju u poljoprivrednoj proizvodnji. Svi su se složili da konvencionalne prakse koje sada hrane svet moraju biti ukinute i zamenjene poljoprivredom u organskom stilu, za koju su tvrdili da će pomoći u borbi protiv klimatskih promena i učiniti sisteme hrane sigurnijim.
Naglasili su pomoć za 600 miliona malih farmera u svetu uz napore da se „podstakne” usvajanje organskih metoda, koje su opisali svim poznatim rečima, kao što su „regenerativno” i „održivo”. Ali nova moda je „agroekologija“, koja ne samo da zabranjuje savremene pesticide, sintetička đubriva i GMO, već i obeshrabruje mehanizaciju.
Čovek se zapita da li su ovi ovlašćeni lideri napravili trenutnu pauzu u svojim razmatranjima da razmotre stalnu patnju i glad u Šri Lanki, gde je bivši predsednik Gotabaja Radžapaksa prihvatio ovu vrstu saveta i upustio se u fantaziju da postanu prvi na svetu „potpuno organski i bez toksina”.
Usred klicanja eko-ekstremista iz Davosa, Radžapaksa je ponosno najavio svoje planove na klimatskom samitu u Glazgovu 2021. Skoro preko noći je zabranio agrohemikalije i primorao uzgajivače da prihvate organsku poljoprivredu i postanu „usklađeni” sa prirodom.
Ubrzo nakon toga, u julu 2022, Radžapaksa je pobegao usred masovnih protesta i haosa pošto je poljoprivredna proizvodnja opala za 40%. I danas tamo više od 43% dece mlađe od pet godina pati od neuhranjenosti.
Elite iz Davosa trube o organskoj poljoprivredi kao o načinu da se okonča nesigurnost hrane, iako u proseku daje 35% manje hrane po hektaru i nikako ne bi mogla da izdrži sadašnju populaciju, a kamoli skoro 10 milijardi predviđenih do 2050. Njihovi švajcarski stručnjaci priznaju, a istraživači potvrđuju da se ne može povećati proizvodnja da nahrani čak polovinu sadašnje svetske populacije.
🔶 Svetski Ekonomski Forum doneo odluku: Ljudska bića više nisu suverena, možemo da im radimo šta poželimo https://t.co/ESMV3aTT7h
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) February 8, 2023
U stvari, svaki cilj održivosti koji se reklamira u Davosu bio bi potkopan prelaskom na organski. Biti 35% manje produktivan znači da je 50% više zemlje potrebno za uzgoj iste količine hrane. Masovno povećanje poljoprivrednog zemljišta znači seču šuma i uništavanje staništa. To bi uništilo biodiverzitet i proizvelo 50% do 70% više gasova staklene bašte (GHG).
Organski promoteri treba da priznaju da organski farmeri koriste mnogo pesticida. Oni su samo stariji, manje ciljani pesticidi poput bakar sulfata, koji su uglavnom toksični za ljude i divlje životinje i moraju se koristiti u većim količinama jer su manje efikasni.
Samo nekoliko nedelja pre WEF-a na ovogodišnjoj Konferenciji, zvanoj Konvencija UN o klimatskim promenama u Egiptu (COP27) i Konvencija UN o biološkoj raznovrsnosti u Montrealu (COP15), lideri su pevali istu lošu melodiju, pozivajući na „regenerativnu poljoprivredu“, „održivo intenziviranje“ i reč: „agroekologija“.
Ovaj koktel uslova održivosti je samo ponovo aktivirana neodrživa seljačka poljoprivreda, a ovi napori su izdanci kreatora politike indoktrinirani dezinformacijama aktivista.
Ne radi se samo o tome da je potrebno više zemlje za organsku proizvodnju. Emisije GHG su povećane jer farmeri moraju da obrađuju (oru) polja ili da ih poplave da bi suzbili korov, umesto da koriste savremene herbicide. Za zamenu 100 kg sintetičkog đubriva potrebno je 2-3 tone organskog komposta, a organsko đubrivo napravljeno od poljoprivrednog otpada sadrži fitoakumulirane toksine teških metala iz zemljišta, podstičući opasno oticanje.
Ipak, Evropski zeleni dogovor – odličan primer neuspešne organske politike slične onima koje su isprobane na Šri Lanki – i dalje se reklamirao na ovim sastancima.
Konvencionalna poljoprivreda je utrostručila produktivnost poljoprivrednog zemljišta između 1948. i 2019. Globalno, povećala je proizvodnju žitarica za preko 300%. Iako se akteri pretvaraju da je drugačije, konvencionalna poljoprivreda je usvojila mnoge istinski regenerativne prakse. U poljoprivredi bez obrade, farmeri koriste herbicide, kao što su atrazin i glifosat, za kontrolu korova umesto mašinske obrade.
Da, atrazin i glifosat smanjuju eroziju. Oni takođe smanjuju emisiju CO2 za 280.000 metričkih tona i uštede 588 miliona galona dizela godišnje – što je ekvivalentno emisiji od 1 milion automobila. Atrazin se ne ispušta u podzemne vode, kao što je pokazalo Health Canada kao odgovor na zabranu atrazina u EU.
Bogate elite koje upravljaju WEF-om i COP-om mogle bi da napreduju ka svojim hvalevrednim ciljevima ako svoju politiku zasnivaju na takvim dokazivim činjenicama, a ne na modernim organskim fantazijama.
Ipak, pseudoekologija koja proganja COP27, COP15, Davos i EU usmerava napore planete u pogledu bezbednosti hrane, biodiverziteta i smanjenja emisija gasova staklene bašte ka katastrofi, što bi Šri Lanka mogla da potvrdi.
Dakle, ovi lideri lete kući svojim mlaznjacima koji emituju gasove staklene bašte, nesvesni ili ne mareći za štetu koju njihova politika promoviše po ljude i životnu sredinu.
