Psihologija manipulacije: 6 lekcija od majstora propagande
Edvard L. Bernajs je bio američki poslovni konsultant koji je nadaleko poznat kao ekspert odnosa sa javnošću. Bernajs je bio jedan od ljudi koji su odgovorni za „prenos propagandne poruke“ Prvog svetskog rata američkoj javnosti tako što su ga označili kao rat koji je neophodan da se „svet učini bezbednim za demokratiju“.
Tokom 1920-ih, Bernajs je konsultovan od strane brojnih velikih korporacija, pomažući im da unaprede svoje poslovanje kroz stručno osmišljene marketinške kampanje sa ciljem da utiču na javno mnjenje.
Edvard Bernajs je 1928. objavio svoju čuvenu knjigu Propaganda, u kojoj je izložio teorije iza svojih uspešnih poduhvata „odnosa s javnošću“. Knjiga pruža uvid u fenomen psihologije gomile i opisuje efikasne metode za manipulisanje navikama i mišljenjima ljudi.
Za knjigu staru skoro 100 godina, Propaganda danas ne može biti relevantnija. U stvari, njena relevantnost je svedočanstvo nepromenljive prirode ljudske psihologije.
Jedan od ključnih zaključaka knjige je da je kontrola uma važan aspekt svakog demokratskog društva. Zaista, Bernajs tvrdi da bez „svesne i inteligentne manipulacije organizovanim navikama i mišljenjima masa“, demokratija jednostavno ne bi „funkcionisala“.
NOVO! NOVO! MLADI DOKTOR OTKRIVA SVE ONO ŠTO NISTE SMELI DA ČUJETE
Nama upravljaju, oblikuju naše misli, formiraju naše ukuse, predlažu naše ideje, uglavnom ljudi za koje nikada nismo čuli. To je logičan rezultat načina na koji je uređeno naše demokratsko društvo. Ogroman broj ljudskih bića mora da sarađuje na ovaj način ako žele da žive zajedno kao društvo koje nesmetano funkcioniše.
Prema Bernajsu, oni koji „vladaju“ čine nevidljivu vladajuću klasu koja „razume mentalne procese i društvene obrasce masa“.
U Propagandi, Bernajs se oslanja na rad Gistava Le Bona, Vilfreda Trotera, Valtera Lipmana i Sigmunda Frojda (njegovog ujaka!), naglašavajući moć psihologije mase i kako se ona može koristiti za manipulaciju „grupnim umom“.
Ako razumemo mehanizam i motive grupnog uma, zar nije moguće kontrolisati i organizovati mase prema našoj volji, a da oni za to ne znaju?
Nedavno sam istražio ovu temu u eseju o tome kako se okultni rituali i prediktivno programiranje koriste za manipulisanje kolektivnom svešću, utičući na misli, verovanja i akcije velikih grupa ljudi, što je rezultiralo stvaranjem onoga što okultisti nazivaju „egregorima“.
Ovde sam izvukao neke ključne uvide iz Bernajsa u pokušaju da pokažem kako je njegova knjiga Propaganda, na mnogo načina, priručnik koji globalistička kriptokratija koristi za obradu grupnog uma masa.
1. AKO MANIPULIŠETE VOĐOM GRUPE, LJUDI ĆE TO PRATITI
Bernajs nam kaže da je jedan od najlakših načina da utičete na misli i postupke velikog broja ljudi da prvo utičete na njihovog vođu.
Ako možete da utičete na vođe, bilo sa ili bez njihove svesne saradnje, automatski utičete na grupu kojom oni vladaju.
U stvari, jedan od najčvršćih principa masovne psihologije je da „grupni um“ ne „razmišlja“, već deluje u skladu sa impulsima, navikama i emocijama. A kada se odlučuje o određenom pravcu delovanja, njegov prvi impuls je da sledi primer vođe od poverenja.
Ljudi su po prirodi grupna vrsta. Čak i kada smo sami, imamo dubok osećaj pripadnosti grupi. Bilo da oni to svesno znaju ili ne, većina onoga što ljudi rade je napor da se prilagode idealima svoje izabrane grupe kako bi imali osećaj prihvatanja i pripadnosti.
Ovaj tačan metod uticaja na vođu i posmatranja ljudi koji ga prate je uveliko korišćen tokom poslednjih nekoliko godina. Jedan značajan primer koji mi pada na pamet su užasno netačni epidemiološki modeli koje je kreirao Nil Ferguson, koji su bili osnova za politiku zatvaranja širom sveta.
Kada su se vođe uverile u potrebu zatvaranja i nošenja maski, ljudi su ih rado pratili.
2. REČI SU MOĆNE: KLJUČ UTICAJA NA GRUPU JE PAMETNA UPOTREBA NARATIVA
Određene reči i fraze su povezane sa određenim emocijama, simbolima i reakcijama. Bernajs nam kaže da se kroz pametnu i pažljivu upotrebu jezika može manipulisati emocijama grupe i na taj način uticati na njihove percepcije i postupke.
Igrajući na kartu starog klišea ili manipulišući novim, propagandista ponekad može da izazove čitavu masu grupnih emocija.
Pametna upotreba jezika je korišćena tokom pandemije Covid-19 sa velikim efektom. Očigledan primer ovoga je kada je definicija „vakcine“ promenjena tako da uključuje injekcije koje koriste eksperimentalnu mRNA tehnologiju.
Vidite, reč „vakcina” se u javnosti povezuje sa određenom slikom – slikom bezbedne, dokazane medicinske intervencije koja ne samo da spasava život, već je i apsolutno neophodna.
Da su vlade rekle ljudima da idu na svoje „genske terapije“, velika većina javnosti bi verovatno dovela u pitanje motive koji stoje iza takve kampanje; osećali bi se krajnje skeptično jer fraza „genska terapija” nije povezana sa istim slikama/predstavama, emocijama i osećanjima kao „vakcina”.
Isto važi i za reč „pandemija“, čija je definicija takođe promenjena. Reč „pandemija“ se generalno povezuje u kolektivnoj svesti sa strahom, smrću, haosom i hitnim stanjem (u velikoj meri zahvaljujući Holivudu i nebrojenim filmovima o virusima koje je objavljivao tokom godina).
3. SVAKI MEDIJ KOMUNIKACIJE JE I MEDIJ ZA PROPAGANDU
Svaki sistem komunikacije, bilo telefon, radio, štampa ili društveni mediji, nije ništa drugo do sredstvo za prenošenje informacija. Bernajs podseća da je svako takvo sredstvo komunikacije i kanal za propagandu.
Ne postoji sredstvo ljudske komunikacije koje možda nije i sredstvo namerne propagande.
Bernajs dalje naglašava da dobar propagandista mora uvek da bude u toku sa novim oblicima komunikacije, kako bi ih mogao kooptirati kao sredstvo namerne propagande.
Zaista, sistemi koje bi većina ljudi povezivala sa slobodom govora i demokratijom nisu ništa drugo nego sredstvo za kruženje propagande. Facebook provere činjenica, Big Tech cenzura i YouTube-ovi Covid baneri svakako spadaju u ovu kategoriju.
Drugi primeri ovoga uključuju nedavna ažuriranja algoritama koje su napravili različiti pretraživači (uključujući Google i DuckDuckGo) za kažnjavanje ruskih veb lokacija. Iako ovo ne treba da čudi (Gugl se već dugi niz godina bavi ovom vrstom „propagande u senci“).
4. PONAVLJANJE ISTE IDEJE IZNOVA I IZNOVA STVARA NAVIKE I UBEĐENJA
Iako Bernajs ovo naziva tehnikom koju su koristili „stari propagandisti“, on ipak prepoznaje njenu korisnost.
Jedna od doktrina psihologije reakcija bila je da bi određeni stimulus koji se često ponavljao stvorio naviku, ili da bi samo ponavljanje ideje stvorilo ubeđenje.
Ponavljanje iste ideje ili iste „mantre“ iznova i iznova je oblik neuro-lingvističkog programiranja čiji je cilj ubacivanje određenih koncepata ili emocija u podsvest. Zaista, ljudima koji se osećaju tužno ili depresivno često se savetuje da u sebi ponove izreku ili afirmaciju koja podiže raspoloženje.
Postoji mnogo primera da se ova jednostavna, ali efikasna tehnika koristi sa velikim efektom u poslednjih nekoliko godina. Zamislite Q-ovo „verujte planu“, miljenika globalista, „izgradite bolje“ ili neprestano ponavljanje te uvrnute fraze, „verujte nauci“. U ovu kategoriju su uključene statistike smrtnih slučajeva 24/7 koje se nemilosrdno emituju i brojevi slučajeva, čiji je cilj promovisanje iluzije pandemije.
Postoje i očigledniji primeri za ovo, kao što su voditelji vesti u različitim oblastima koji čitaju potpuno isti scenario.
5. STVARI NISU POŽELJNE ZBOG SVOJIH KVALITATIVNIH VREDNOSTI, VEĆ RADIJE ZBOG SIMBOLA KOJE ONI PREDSTAVLJAJU
Nakon što je proučavao zašto ljudi donose određene odluke o kupovini, Bernajs je primetio da ljudi često ne žele nešto zbog njegove korisnosti ili vrednosti, već zato što predstavlja nešto drugo za čim nesvesno žude.
Stvar može biti poželjna ne zbog njene suštinske vrednosti ili korisnosti, već zato što je nesvesno došla da u njoj vidi simbol nečeg drugog, želju za koju se stidi da prizna sebi.
Bernajs navodi primer čoveka koji kupuje automobil. Spolja može izgledati kao da čovek kupuje automobil jer mu je potrebno prevozno sredstvo, ali u stvari, on ga kupuje jer žudi za povišenim društvenim statusom koji dolazi sa posedovanjem motornog vozila.
Britanska televizija cenzurisala ruskog diplomatu zbog nacističke fotografije koju je podelio Zelenski
https://t.co/diyzma63Uw— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) May 10, 2022
Ova ideja se odnosi i na događaje u poslednjih nekoliko godina.
Na primer, maske su simbol usklađenosti. Svi znaju da ne funkcionišu, ali ih nose zbog želje da se „uklope“ i da budu viđeni kao pošteni građani koji poštuju pravila. Injekcije Covid-19 su takođe simbol i mnogi ljudi biraju da ih dobiju jer žele da izbegnu da ih nazovu „anti-vakserima” ili „teoretičarima zavere”.
6. MOŽE SE MANIPULISATI POJEDINAČNIM RADNJAMA STVARAJUĆI OKOLNOSTI KOJE MODIFIKUJU GRUPNE OBIČAJE
Na kraju, Bernajs nam kaže da ako neko želi da manipuliše postupcima pojedinca, najefikasniji način da se to uradi jeste stvaranje okolnosti koje izazivaju željeno ponašanje.
Koji su pravi razlozi zašto kupac planira da potroši novac na novi automobil umesto na novi klavir? […] On kupuje auto, jer je trenutno grupni običaj da se kupuju automobili. Savremeni propagandista stoga počinje da radi na stvaranju okolnosti koje će modifikovati taj običaj.
Na primer, zašto odjednom svi „podržavaju Ukrajinu“? Prema Bernajsovim rečima, to nije zato što je u toku rat i nevinim ljudima je potrebna naša ljubav i podrška, već zato što je to novi „grupni običaj“ da to čine.
Proces promene grupnih običaja počinje odozgo nadole. U svakoj naciji ili društvenoj kliki postoje lideri, javne ličnosti i uticajni ljudi. Manipulisanje onima koji imaju najviše uticaja na kraju se filtrira dole u um javnosti. Zato kada slavna ličnost odluči da obuče nešto ekstravagantno na crvenom tepihu, preko noći može nastati potpuno novi trend.
Slično tome, na početku sage o Covid-u, a potom i rata između Rusije i Ukrajine, mediji su brzo širili priče o poznatim ličnostima koje su „dobijale Covid“ i pozivale ljude da ostanu kod kuće, ili javne ličnosti koje su osuđivale ruske akcije i pozivale na strože sankcije (a slučajno su te sankcije više štete nanele Zapadu nego Rusiji).
PROPAGANDA
Svet je trenutno nestabilno mesto. Čini se da se stvari brzo menjaju i niko ne zna šta bi se sledeće moglo dogoditi. Međutim, u ovom haosu postoji jedna stvar koja se nije promenila i teško da će se uskoro promeniti, a to je ljudska psihologija.
Zbog toga se nije promenila ni taktika kojom se manipuliše ljudskim mislima, verovanjima i postupcima. U stvari, većinu njih je pre 100 godina detaljno opisao Edvard Bernajs u svojoj knjizi Propaganda iz 1928. godine.
Tako je, knjiga majstora koji stvara marionete nije tajna. Tamo je, slobodno dostupna svima kojima je stalo da shvate kako moćnici nastoje da utiču na njih svakodnevno.
