Европа неће трпети само репутациону и директну финансијску штету уколико дође до конфискације руских средстава, већ ће на крају морати и да врати оно што је одузето, изјавио је председник Русије Владимир Путин на конференцији „Годишњи преглед“.
„Осим губитка угледа, могући су и директни губици који се тичу самих темеља савременог финансијског светског поретка. А што је најважније – шта год да су украли и како год да су то урадили, на крају ће морати да плате и да то врате“, нагласио је Путин.
Земље Европске уније и Г7 замрзле су око 300 милијарди евра руске имовине, од чега се приближно 180 милијарди евра налази у белгијском депозитару Еуроклир (Euroclear).
Учесници самита ЕУ раније нису успели да постигну договор о конфискацији замрзнутих руских средстава под изговором такозваног „кредита за репарације“ Украјини. Уместо тога, донета је одлука да се Кијеву у наредне две године обезбеди 90 милијарди евра у виду зајма, изјавила је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен на завршној конференцији за медије.
У међувремену, Московски арбитражни суд је 12. децембра поднео тужбу против компаније Еуроклир у износу од 18,2 билиона рубаља, у име Централне банке Русије. Тај износ обухвата блокирана средства Централне банке, вредност замрзнутих хартија од вредности, као и изгубљену добит.
Централна банка Русије такође разматра заштиту својих интереса пред међународним судовима и арбитражним телима, уз могућност спровођења судских одлука у државама чланицама Уједињених нација.
Нулта Тачка/ТАСС
