Računi za struju u Velikoj Britaniji veći za 230 odsto
Računi za energiju, u Velikoj Britaniji, skočiće na preko 4.200 funti (5.089 dolara) godišnje u januaru, ili za 230 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Usled rasta veleprodajnih cena i promene načina utvrđivanja gornje granice domaćih cena energije struja će morati toliko da poskupi, procenili su danas analitičari.
Ova predviđanja dolaze u trenutku dok se bivši ministar finansija Riši Sunak i ministarka inostranih poslova Liz Tras bore za mesto sledećeg britanskog premijera, pri čemu se sukobljavaju oko mera koje će primeniti za suzbijanje rastuće inflacije i smanjenje troškova života, prenosi Rojters.
Na osnovu najnovijih veleprodajnih cena energije, očekuje se da će cenovni limit za najviše korišćene ugovore za domaćinstva porasti za 82 posto u oktobru, čime će prosečni godišnji računi domaćinstava, i za gas i za struju, dostići oko 3.582 funte, kažu analitičari kompanije Kornvol Insajts.
Medvedev o ideji Zelenskog da zabrani Ruse: On poput Hitlera hoće da kažnjava ceo narod
Računi će, prema njihovim očekivanjima, dodatno porasti u januaru, na 4.266,48 funti godišnje, što je iznad prethodno prognoziranog iznosa za januar od 3.616 funti godišnje.
Iz Kornvol Insajtsa ističu da je njihova januarska prognoza revidirana naviše nakon što je regulator Ofgem promenio način za obračun gornje granice cene.
Mnogi dobavljači jedva uspevaju da održe korak sa volatilnim i rekordno visokim veleprodajnim cenama gasa, a više od 20 njih je propalo prošle godine. Oni mogu da nadoknade neke rashode putem viših cena za domaćinstva.
Ofgem je proše nedelje saopštio da će troškovi dobavljača biti nadoknađeni u kraćem vremenskom periodu nego što se prvobitno očekivalo, povećanjem računa za domaćinstva u januaru.
Krejg Lauri, glavni konsultant u Kornvol Insajtsu, upozorio je da bi, iako se možda čini da je nerazumno menjati formulu obračuna koja bi mogla da poveća račune usred krize troškova života, više dobavljača energije moglo da napusti tržište ako ne budu u stanju da nadoknade svoje troškove.
– Umesto da kritikujemo metodologiju gornje granice cena, možda je vreme da se u celini sagleda funkcija limita. Ako on ne kontroliše potrošačke cene i šteti poslovnim modelima dobavljača, moramo se zapitati da li je taj mehanizam primeren svrsi – rekao je Lauri.
