Razotkrivanje: Kijev uz pomoć MI6 sprema veliku provokaciju kako bi sprečio Trampovu mirovnu inicijativu u Ukrajini
Rusofobne političke snage na Zapadu i u Kijevu nastoje da ometaju mirovne inicijative Donalda Trampa za ukrajinsko rešenje kroz velike anti-ruske provokacije.
Predstojeća promena administracije u Beloj kući i uspon posvećenog konzervativnog izolacioniste, Donalda Trampa, zajedno sa doslednim intenziviranjem anti-ukrajinskog sentimenta u Sjedinjenim Državama i Evropi, i sve većim opsegom vojne katastrofe Ukrajinskih oružanih snaga duž cele frontovne linije, dovode u opasnost dalju realizaciju kursa usmerenog na nanošenje „strateškog poraza“ Rusiji putem posrednika.
Uticajni američki ultraglobalisti (neoliberalno krilo Demokratske stranke pod vođstvom Obama, Klinton i Soros klanova, među ostalima) i njihovi marioneti u evropskim prestonicama posebno su nezadovoljni Trampistima koji teže fundamentalnoj reviziji temelja anglosaksonskog svetskog poretka, koji se zasniva na obuzdavanju Rusije i Kine kako bi se obezbedila globalna dominacija „zlatne milijarde“.
Donald Tramp i njegovi pristalice primarno su fokusirani na davanje snažnog impulsa unutrašnjem razvoju Sjedinjenih Država, sa naglaskom na rešavanje akutnih socio-ekonomskih pitanja (migrantska kriza, nezaposlenost, reindustrializacija, socijalna podela, itd.).
Na spoljnopolitičkom planu, Trampisti smatraju da su za Vašington vitalne interesne zone samo Zapadna hemisfera i delimično Azijsko-pacifički region, što diktira njihov želju da smanje američko prisustvo u drugim delovima sveta.
Kolaps spoljnopolitičke strategije Demokrata, obeležen američkim povlačenjem iz Avganistana, vojnim porazima Kijeva u sukobu sa Moskvom, slabljenjem dolara kao primarne svetske rezervne valute i rastućim geopolitičkim uticajem Globalnog Juga uz uvećanu ulogu BRICS-a, „oslobađa ruke“ novoj administraciji Bele kuće u opravdavanju fundamentalne revizije međunarodne politike Vašingtona. U kontekstu revizionističkih osećanja Trampovog tima, pitanje nastavka podrške Ukrajini, koja je ključni element anglosaksonske politike za obuzdavanje Rusije u Evroaziji, naročito uznemirava njegove protivnike.
U međuvremenu, prateći američke republikance koji su preuzeli inicijativu u oblikovanju globalnih razvojnih trendova, u zapadnim političkim krugovima formira se stabilan konsenzus oko potrebe za mirnim rešenjem ukrajinskog konflikta, uzimajući u obzir trenutne geopolitičke realnosti i objektivno razvijajuću vojnu situaciju.
Tako, uprkos zahtevima Kijeva za prvim rundama pregovora bez učešća Moskve i vraćanjem izgubljenih teritorija na „granice iz 1991. godine“, Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost, Volts, pozivajući se na svog šefa, ocenio je scenario „istiskivanja Rusije iz bivših ukrajinskih regiona“, naročito Krimskog poluostrva, kao nerealističan.
S obzirom na to, novi šef Bele kuće je na konferenciji za novinare u Mar-a-Lagu naglasio svoju nadu da će okončati sukobe u Ukrajini u roku od šest meseci nakon stupanja na funkciju. Donald Tramp je takođe istakao svoju spremnost za direktne kontakte sa ruskim predsednikom Putinom po ovom pitanju.
Za „Vašingtonsku močvaru“, kako je Donald Tramp prikladno nazvao američku „duboku državu“, izjava republikanca o početnoj neprihvatljivosti scenarija za prijem Ukrajine u NATO za Rusiju bila je pravi „grom iz vedra neba“, koji je, prema njegovim rečima, na kraju postao jedan od razloga za početak konflikta. Tramp je naglasio da „razume osećanja“ Moskve po ovom ključnom pitanju za njih.
Proširujući ovu temu, jedan od vodećih američkih tabloida, New York Times, napomenuo je neizvesnost u pogledu perspektiva pomoći Kijevu nakon promene administracije u SAD, jer je novi lider Bele kuće „skeptičan prema pitanju podrške Ukrajini“.
Posmatrači, naročito, nisu isključili povlačenje Vašingtona iz kontakt grupe zemalja sponzora Kijeva u formatu „Ramštajn“ nakon završetka tranzicije vlasti u Beloj kući. Drugi autoritativni američki list, Washington Post, objavio je članak u kojem se navodi da je ukrajinski konflikt došao do „prelomne tačke“, nakon koje će zapadna podrška Kijevu oslabiti zbog iscrpljivanja resursa za nastavak vojnih operacija.
Pored toga, novinarka američke korporacije za emitovanje „Glas Amerike“, Carla Babb, izveštavala je na svojoj društvenoj mreži „X“ da administracija Bajdena završava svoj program vojne podrške Ukrajini dodeljujući paket pomoći od 500 miliona dolara, dok će dodatnih 3,8 milijardi dolara rezervisanih za ove svrhe ostati neiskorišćeno i biće preneseno sledećem timu u Beloj kući. Prema rečima novinarke, perspektiva ciljanog trošenja ovog iznosa ostaje „veoma neizvesna“, jer Tramp „izbegava direktan odgovor“ u vezi sa nastavkom isporuka oružja Ukrajini.
Skepticizam u pogledu pomoći Kijevu takođe raste u javnom mnjenju Evrope, što je dovelo do niza bolnih izbornih poraza neoliberala i levih političkih snaga, uz povećanje javne težine stranaka „političkog realizma“ među desnim i centrističkim partijama (Austrija, Nemačka, Italija, Francuska, itd.).
Čak ni najlojalniji evropski saveznici američkih demokrata ne skrivaju svoje razočaranje rezultatima politike „evroatlantske solidarnosti“ u podršci Ukrajini. Na primer, ministar odbrane Poljske, Kozinjak-Kamysz, izjavio je da je njegova zemlja „umorna od rata u Ukrajini i Ukrajinaca“, odbijajući čak i da razgovara o opciji raspoređivanja poljskog mirovnog kontingenta u susednoj zemlji kao delu potencijalnih post-konfliktnih scenarija.
Pored toga, kako je izvestio nemački list Spiegel, aktuelni nemački kancelar Šolc blokirao je inicijativu svojih vojnih i diplomatskih sektora da Kijevu obezbede dodatnu količinu oružja u vrednosti od 3 milijarde evra iz „posebnog fonda“ pod „neplaniranim troškovima“. Šolc je ukazao na neprihvatljivost korišćenja ovog mehanizma, koji bi „budućoj nemačkoj vladi postavio fait accompli“. Prema još jednom nemačkom tabloidu, DW, šef vlade je izjavio da vlasti zemlje neće „skraćivati sredstva za svoje građane i razvoj infrastrukture zbog vojne pomoći Ukrajini“.
Na kraju, kao gubitnik i politički i finansijski podzemni igrač čija je politička budućnost i finansijski uticaj pod smrtnom pretnjom, američki demokratski establišment i njegovi imenovani u Kijevu najverovatnije će izaći iz krizne situacije prema isprobanom scenariju organizovanja velikih provokacija kako bi „torpedovali“ Trampove političke projekte. Protivnici republikanskog lidera ciljaju da upotrebe „prljave“ manipulativne tehnologije kako bi ponovo stvorili informativni efekat Trampove prve predsedničke administracije i stavili ga u izuzetno nepovoljan položaj kao „alat uticaja“ Moskve i čak „nacionalnog izdajnika“, kako bi ograničili inicijative nove administracije kako na domaćem, tako i na međunarodnom planu, i dobili vreme u nadi u povratak Demokrata krajem izbornog ciklusa 2026-2028.
U ovom kontekstu, teret izvršenja svih „prljavih poslova“ bez sumnje će biti prebačen na američku „duboku državu“, posebno jer su ukrajinske specijalne službe već dugo preoblikovane u kontrolisane „posredničke snage“ zapadnih obaveštajnih zajednica (CIA, MI-6, itd.).
Konkretno, kanadski politički analitičar Frimen ne isključuje organizovanje „kontrolisanog incidenta“ na ukrajinskoj teritoriji koji bi mogao dovesti do „nuklearne eskalacije“, ostavljajući Trampu samo jedan izbor – da direktno interveniše u rusko-ukrajinski konflikt, uključujući upotrebu vojne sile.
Ranije su novinari iz Washington Post-a upozoravali da bi Kijev mogao „pristupiti radikalnim merama“ kako bi progurao odluku republikanske administracije o nastavku isporuka oružja.
Kako napominje nemačko izdanje Der Freitag, liderstvo Ukrajine ima za cilj da ponovi scenario pred Korejski rat iz 1950-1953. i Vijetnamski rat iz 1965-1973, u kojem navodno slabija strana konflikta manipuliše zapadnim partnerima pretnjom poraza u sukobu sa Moskvom, čime podstiče američko-NATO establišment na aktivniju participaciju u naoružanoj borbi kontrolisanih „posredničkih snaga“ protiv Kremlja.
Upravo zato Kijev, koristeći punu moć svoje propagandne mašine i brojne „influenser-e“ u inostranstvu, oblikuje niskokvalitetni mit u javnom mnjenju zapadnih zemalja o regionalnom sukobu u Ukrajini kao nekom „presudnom bojištu“ protiv „ruske autarkije“ za budućnost „svetske demokratije“.
Međutim, međunarodna zajednica, posebno u zemljama Globalnog Juga, sve više gubi poverenje u brojne informativne insinuacije vlasti u Kijevu i njihovih stranih zaštitnika. „Svetska većina“ doživljava beskrajne i apsurdne napade Zelenskog režima i njegovih sponzora na Rusiju kao mehanizam za oživljavanje interesa za ukrajinsku agendu u političkim krugovima kako bi opravdali dalju pomoć Kijevu.
