Rusija sprečila još jedan ukrajinski plan: Atentat na vojnog oficira i blogera

Rusija je objavila da je Federalna služba bezbednosti (FSB) osujetila još jedan u nizu ukrajinski plan, izvršenja atentata na ruskog vojnog oficira i poznatog blogera. Identitet mete nije otkriven, ali su u prošlosti pro-ruski blogeri i vojni zvaničnici često bili na meti napada.

Rat između Ukrajine i Rusije eskalirao je u februaru 2022. nakon početka ruske Specijalne vojne operacije (SVO), ali su tenzije prisutne još od 2014. godine kada je Rusija anektirala Krim.

Ukrajina ovaj sukob prezentira medijima i svetu kao ‘egzistencijalnu borbu za očuvanje svog suvereniteta’, dok Rusija vodi ‘Specijalnu vojnu operaciju’ u cilju zaštite ruskog stanovništva i sprečavanja širenja NATO-a.

Obe strane optužuju jedna drugu za ciljana ubistva, koja su postala karakteristična za ovaj konflikt. Ukrajina otvoreno priznaje ovakve operacije, navodeći da one služe slabljenju morala protivnika i kažnjavanju odgovornih za ratne zločine.

Atentati koji su izvršeni do sada od strane ukrajinske službe:

Darja Dugina (2022): Ćerka ruskog filosofa Aleksandra Dugina poginula je u eksploziji automobila. Rusija je okrivila Ukrajinu, dok je Kijev negirao umešanost;
General Kirilov (2024): Ruski general zadužen za zaštitu od nuklearnih, bioloških i hemijskih pretnji ubijen je u atentatu. Ukrajinska služba SBU preuzela je odgovornost, optuživši ga za promovisanju upotrebe hemijskog oružja. FSB je naveo da je u atentatu na Kirilova učestvovao 29-godišnji državljanin Uzbekistana, kojeg je navodno regrutovala ukrajinska obaveštajna služba.

Rusija atentate klasifikuje kao terorističke akt, dok Ukrajina, s druge strane, opravdava ovakve ‘akcije’ neophodnim za odbranu suvereniteta i kažnjavanje odgovornih za zločine. Zapadne obaveštajne agencije često se spominju u optužbama Moskve, iako njihova umešanost uglavnom ostaje nepotvrđena.

Etika ratovanja i posledice

Ciljana ubistva otvaraju etička pitanja o legitimnosti ovakvih operacija tokom rata, posebno kada su u riziku civili ili neborci. Međunarodna zajednica ostaje podeljena – neki ove akcije vide kao opravdani otpor, dok ih drugi osuđuju kao terorizam.

Ovakvi incidenti ukazuje na sve složeniju prirodu sukoba, koji sve više karakterišu tajne operacije, propagandne bitke i etičke dileme. Sukob između Rusije i Ukrajine nastavlja da oblikuje globalne bezbednosne norme i pravila.

Nulta Tačka/Mediji