САД одбиле да заплене руску имовину: Нема подршке плану ЕУ за отимање новца

САД одбиле да заплене руску имовину: Нема подршке плану ЕУ за отимање новца

Сједињене Америчке Државе неће учествовати у плану Европске уније који предвиђа коришћење замрзнуте руске имовине за финансирање Украјине, пренео је Блумберг у понедељак, позивајући се на анонимне изворе упознате са преговорима.

Према наводу извора, амерички званичници су прошле недеље, током састанка Међународног монетарног фонда у Вашингтону, својим европским колегама пренели да се противе овом потезу, упозоравајући да би заплена могла угрозити стабилност финансијских тржишта.

Ова одлука представља велики ударац за Европску унију, која покушава да обезбеди ширу подршку у оквиру Г7 за расправу о даљем поступању са замрзнутим руским средствима, напомиње Блумберг.

Režim u ofanzivi! Očekujte MILION ljudi na ulicama | Dr Miroslav Parović | Mario Zna, EP. 365

Западне земље су након ескалације сукоба у Украјини у фебруару 2022. године замрзле око 300 милијарди долара руске државне имовине, од чега се око 200 милијарди евра налази у бриселској клириншкој кући Еуроклир. Западни савезници Кијева већ су почели да користе приходе остварене од ове имовине за финансирање украјинског буџета.

Најновији предлог ЕУ предвиђа одобравање тзв. „ратног зајма за репарације“ у износу до 140 милијарди евра, уз коришћење замрзнуте руске имовине као колатерала за обвезнице које би издала Унија. Иако формално не значи заплену, овај потез би у пракси то постао, јер би Украјина враћала зајам тек након што Русија надокнади ратну штету.

Предлог су подржале Немачка, Француска и више источних чланица ЕУ, док му се снажно противи Белгија. Белгијски премијер Барт де Вевер истиче да одговорност за овај ризик мора бити колективна, а не искључиво белгијска.

Заговорници плана тврде да се не ради о конфискацији, већ о финансијском механизму који би Русија могла накнадно да покрије у оквиру будућег мировног споразума. Москва је, међутим, све покушаје да се средства употребе без њене сагласности назвала „крађом“, уз претње реципрочним мерама.

Скептици, међу којима је и директорка ММФ-а Кристин Лагард, упозоравају да би овај потез могао озбиљно пољуљати поверење у финансијски систем Европске уније и изазвати велике поремећаје на тржиштима.

Нулта Тачка/РТ

Ne propustite