Vašington je, prema medijskim izveštajima, pristao da odblokira zamrznutu iransku imovinu koja se nalazi u Kataru i drugim stranim jurisdikcijama, što se tumači kao znak „ozbiljnosti” u postizanju dogovora između SAD i Islamske Republike Iran, prenosi ojters pozivajući se na iranski izvor.
Pregovarači obe strane stigli su u Islamabad gde se nastavljaju razgovori o predloženom mirovnom okviru. Iako su pojedini elementi plana dospeli u medije, zvanični detalji još uvek nisu objavljeni ni od jedne strane.
Prema navodima izvora, odmrzavanje sredstava direktno je povezano sa obezbeđivanjem sigurnog prolaza kroz Ormuski moreuz, što je jedna od ključnih tema u pregovorima.
Neimenovani zvaničnik naveo je da se radi o oko 6 milijardi dolara koji se nalaze u Kataru, dok je drugi iranski zvaničnik rekao da su SAD spremne da oslobode ta sredstva. Ipak, CBS News, pozivajući se na visokog američkog zvaničnika, navodi da Bela kuća još nije odobrila oslobađanje tih fondova.
Tačna vrednost zamrznute iranske imovine i dalje nije jasna, ali procene govore da bi mogla prelaziti 100 milijardi dolara. U tu sumu ulaze sredstva blokirana direktno u SAD, imovina ograničena u inostranstvu, prihodi od nafte na escrow računima i rezerve centralne banke blokirane zbog sekundarnih američkih sankcija.
Spornih 6 milijardi dolara u Kataru preneto je u septembru 2023. godine u okviru razmene zarobljenika između SAD i Irana, uz posredovanje Dohe, kada je oslobođeno pet Amerikanaca zatvorenih u Iranu i pet Iranaca u SAD. Vašington je tada naveo da sredstva mogu biti korišćena isključivo u humanitarne svrhe, kroz plaćanja odobrenim dobavljačima pod nadzorom američkog Ministarstva finansija.
Međutim, nakon napada 7. oktobra 2023. godine na Izrael koje je izveo Hamas, saveznik Irana, administracija tadašnjeg predsednika Džoa Bajdena ponovo je zamrznula ta sredstva, navodeći da Iran neće imati pristup novcu u doglednoj budućnosti i da SAD zadržavaju pravo potpunog blokiranja računa.
Ova sredstva su prvobitno zamrznuta još 2018. godine i potiču od iranske prodaje nafte Južnoj Koreji. Novac je tada bio deponovan u južnokorejskim bankama nakon što je predsednik Donald Tramp ponovo uveo sankcije Iranu i povukao SAD iz nuklearnog sporazuma tokom svog prvog mandata.
Nulta Tačka/RT
