Аутомобилски гигант „Стелантис“ шири пословање у Сједињеним Државама. Заокрет у инвестицијама у Немачкој, који је канцелар Фридрих Мерц недавно најавио, није на видику.
Замрзнуте инвестиције у Немачкој
Европски произвођач аутомобила, власник брендова као што су „Опел“, „Пежо“ и „Ситроен“, све више одустаје од својих европских погона. У понедељак је „Стелантис“ најавио улагање од 13 милијарди долара у САД током наредне четири године, чиме ће америчка производња порасти за 50%. Овај потез отвориће 5.000 нових радних места у фабрикама у Илиноису, Охају, Мичигену и Индијани.
Како ће ово утицати на производњу у Немачкој, још није јасно. Компанија није коментарисала могуће отпуштање радника, али се с правом може очекивати да ће значајан део производње у наредним годинама бити пребачен у САД. Високи трошкови енергије и америчке царине вероватно су били пресудни разлози.
Извршни директор Антонио Филоза истакао је да је ово највећа инвестиција у историји компаније, која ће створити америчка радна места и систематски проширити производне капацитете у САД. „Од сада ће Америка бити наш апсолутни приоритет“, поручио је Филоза.
Ова одлука „Стелантиса“ само је врх леденог брега у убрзаном бекству капитала из Немачке. Велики немачки произвођачи аутомобила такође се селе у иностранство: БМВ у Дебрецин, а „Мерцедес-Бенц“ у Кечкемет у Мађарској.
Индустрија масовно напушта Немачку. Производња енергетски захтевних производа, електричних уређаја, машина и сировина више није исплатива под садашњим условима. Ситуација би била смешна — да није трагична: министарка привреде Катерина Рајхе формира „радну групу“ која треба да осмисли стратегију изласка из кризе, док је узрок свима познат.
Једно брзо претраживање на „Гроку“ било би довољно — проблеми су одавно познати.
🚨BREAKING: UK Is Heading to a CIVIL WAR!
Streets run red while invaders are stabbing people on DAILY basis!
Jayda Fransen in EP.369 brings the harsh truth: Women, children, we are all TARGETED by foreign gangs!
Albanians are first on the crime charts! WATCH and SHARE NOW! pic.twitter.com/tmgnW4eDYS
— Mario ZNA (@MarioBojic) October 31, 2025
„Зелени договор“ као свето теле
Канцелар Мерц је током самита ЕУ јасно поручио да се разматрају све опције — осим оне најважније: преиспитивања радикалне климатске политике ЕУ, која је у великој мери и изазвала индустријски колапс.
Бриселска одбрана „зеленог консензуса“ по сваку цену показује да Берлин врло добро зна шта стоји иза економског суноврата. Ипак, влада своју последњу наду полаже у масовни пакет задуживања, који ће у економију упумпати око 50 милијарди евра годишње. Министар финансија Ларс Клингабајл изразио је наду да ће приватни сектор пратити државу у улагањима.
Одговор на то гласи: тешко. Пример америчког „Интела“, који је одбио субвенцију од 10 милијарди евра за изградњу фабрике у Магдебургу, показује да проблеми иду много дубље — и не могу се решити давањем новца. Такозвана „кејнзијанска вуду економија“ достигла је своје границе. Немачка је на распродаји, а инвеститори су већ донели свој суд.
Рђава будућност: Нови Појас рђе („Раст белт“) у Европи
Политичко незнање скупо ће коштати. Губитак индустријске базе изазива дубоке друштвене ломове. Историја пружа довољно примера: пропаст енглеске текстилне индустрије, аргентинског машинског сектора, или ближи пример — крах рударства и металургије у Руру.
Остају „појасеви рђе“ — као у Детроиту. Град који је некад био најбогатији у Америци, пропао је након пада аутомобилске индустрије, док су нови центри расли у Јапану и Кини.
Индустријска основа је темељ економије и благостања. Једно индустријско радно место ствара четири до пет додатних радних места у ланцима снабдевања, услугама и потрошњи. Та радна места су изнадпросечно плаћена — њихов губитак покреће домино-ефекат социјалног и економског распада.
Британија као упозорење
Уједињено Краљевство нуди учбенички пример. Некад индустријска сила света, империја је финансирала грандиозне инфраструктурне пројекте у колонијама. Уследило је пренапрезање ресурса, пад инвестиција и почетак индустријског пропадања. На сцену су ступили нови центри моћи — пре свега Сједињене Државе.
Остао је само „Сити оф Лондон“ — глобални финансијски центар окружен бедом. Тако је настала двојна Британија: елита која управља светским новцем и „Мала Британија“ у сиромаштву. Да ли Немачку чека иста судбина — без империјалног капитала као спасоносне резерве?
Време истиче
Данас у немачкој индустрији ради око 5,4 милиона људи, у секторима као што су аутомобили, машиноградња и електротехника. Од 2018. број радника пао је за 250.000, а индустријска производња у просеку за 23%, што значи губитак од најмање 35 милијарди евра годишње.
Још има времена да се катастрофа заустави — засад је углавном изгубљена производња ниже вредности. Али деиндустријализација већ стиже на локални ниво. Региони који зависе од аутомобилске индустрије бележе пад пореских прихода, што оставља рупе у буџетима за школе, вртиће, културу и здравство. Штутгарт и Волфсбург, некада симболи индустријске моћи, данас се боре са финансијским колапсом.
Са индустријом нестаје и приватно меценство. Немачка губи богаташе и предузетничку елиту брже него икад. Ове године се очекује да ће најмање 400 милионера напустити земљу, односећи преко 2 милијарде евра капитала.
Прошле године је 64,5 милијарди евра директних инвестиција пребачено у иностранство — највише у Сједињене Државе. То није „папирни новац“, већ стварна економска активност која се сели.
Историја учи: када елите изгубе веру у сопствену земљу, друштвена криза је неизбежна.
