SADA JE JEFTINIJE IZNAJMITI ROBOTA NEGO PLATITI ČOVEKA: USKORO ĆE POSTATI NORMALNO DA ROBOTI RADE UMESTO VAS
Sada možete iznajmiti robota radnika — za manje novca nego što plaćate čoveka.
Automatizacija ulazi u sve više kompanija, ugrožavajući neke poslove i menjajući prirodu drugih.
Polar Manufacturing proizvodi metalne šarke, brave i nosače u južnom Čikagu više od 100 godina. Neke od metalnih presa kompanije – ogromne mašine koje se nadvijaju nad radnikom – datiraju iz 1950-ih. Prošle godine, da bi zadovoljio rastuću potražnju usred nedostatka radnika, Polar je angažovao svog prvog radnika robota.
Robotska ruka obavlja jednostavan posao koji se ponavlja: podiže komad metala i stavlja ga u presu, koja zatim savija metal u novi oblik. I kao osoba, robot radnik je plaćen za sate koje radi.
Hose Figueroa, koji upravlja proizvodnom linijom Polara, kaže da robot, koji je iznajmljen od kompanije Formic, košta ekvivalentno 8 dolara po satu, u poređenju sa minimalnom platom od 15 dolara po satu za zaposlenog čoveka. Uvođenje robota omogućilo je ljudskom radniku da obavlja druge poslove, povećavajući učinak, kaže Figueroa.
„Manje kompanije ponekad trpe zato što ne mogu da potroše kapital da ulažu u novu tehnologiju“, kaže Figueroa. „Samo se borimo da prebrodimo povećanje minimalne plate”.
Činjenica da Polar nije morao da plati 100.000 dolara unapred da kupi robota, a zatim da potroši više novca da bi ga programirao, bila je ključna. Figueroa kaže da bi voleo da vidi 25 robota na liniji u roku od pet godina. On ne predviđa zamenu nijednog od 70 zaposlenih u kompaniji, ali kaže da Polar možda neće morati da zapošljava nove radnike.
Formic kupuje standardne robotske ruke i iznajmljuje ih zajedno sa sopstvenim softverom. Oni su među malim, ali rastućim brojem robota koji pronalaze svoj put do radnih mesta po principu isplate odmah.
Pandemija je dovela do nedostatka radnika u brojnim industrijama, ali mnoge manje firme nerado pišu velike čekove za automatizaciju.
„Smanjenje troškova je odlično za širenje tehnologije”. -Andrew McAfee, naučnik, MIT
„Sve što može pomoći da se smanji broj radne snage ili potreba za radnom snagom je očigledno plus u ovom trenutku“, kaže Stiv Čmura, glavni operativni direktor u Georgia Nut, konditorskoj kompaniji u Skokiju, Ilinois, koja se bori da pronađe zaposlene i takođe iznajmljuje robote od Formika.
NAUČNIK MIT-a KAŽE DA VAKCINA PROTIV COVID-a MOŽE IZAZVATI NEURODEGENERATIVNE BOLESTI
Pristup ideji robota kao zaposlenog mogao bi pomoći da se automatizacija brže proširi na manja preduzeća promenom ekonomije. Kompanije kao što je Formic vide priliku da izgrade veliki posao opslužujući mnoge male firme. Mnogi skladište podatke koje prikupljaju kako bi poboljšali svoje proizvode i poboljšali ispunjenje zahteva kupaca.
Shahan Farshchi, investitor u Formic-u, upoređuje današnje stanje robotike sa računarstvom pre nego što su personalni računari uzeli maha, kada su samo bogate kompanije mogle priuštiti da ulažu u ogromne kompjuterske sisteme koji su zahtevali znatnu stručnost za programiranje i održavanje. Lično računarstvo su omogućile kompanije uključujući Intel i Microsoft koje su tehnologiju učinile jeftinom i jednostavnom za korišćenje. „Sada ulazimo u isto vreme sa robotima“, kaže Farshchi.
Roboti preuzimaju nove poslove poslednjih godina kako tehnologija postaje sve sposobnija, kao i lakša i jeftinija za primenu. Neke bolnice koriste robote za isporuku zaliha, a neke kancelarije zapošljavaju robotske čuvare. Kompanije koje stoje iza ovih robota često ih iznajmljuju.
Jeff Burnstein, predsednik Udruženja za unapređenje automatizacije, industrijskog tela, kaže da rastuća potražnja za automatizacijom među manjim kompanijama podstiče interesovanje za robotiku kao uslugu. Ovaj pristup je doživeo posebnu privlačnost među firmama za popunjavanje skladišta, kaže Burnstein.
Na kraju bi moglo postati normalno da se plaća robotima da rade sve vrste poslova, kaže Burnstein, ukazujući na RoboTire, startup koji razvija robota sposobnog da zameni gume na automobilu. „Kako se sve više kompanija automatizuje u različitim industrijama, vidite više prijemčivosti za robotiku kao uslugu“, kaže on.
Međunarodna federacija robotike, organizacija koja prati globalne trendove robota, prognozirala je u oktobru da će broj robota prodatih prošle godine porasti za 13 odsto. Jedna analiza tržišta iz 2018. predviđa da će broj industrijskih robota koji su iznajmljeni ili koji se oslanjaju na pretplatnički softver porasti sa 4.442 jedinice u 2016. na 1,3 miliona u 2026. godini.
„Smanjenje troškova je odlično za širenje tehnologije“, kaže Endru Mekafi, naučnik na MIT-u koji proučava ekonomske implikacije automatizacije.
McAfee kaže da su i sami roboti postali jeftiniji i lakši za upotrebu poslednjih godina zahvaljujući opadanju cene senzora i drugih komponenti, trend za koji očekuje da će se nastaviti. „Oni su mirovna dividenda ratova pametnih telefona“, kaže on.
Dastin Pederson, finansijski direktor kompanije Locus Robotics, kompanije koja iznajmljuje robote za upotrebu u skladištima, kaže da je prihod njegove kompanije porastao šest puta tokom prošle godine usred sve veće potražnje za e-trgovinom i nedostatka radnika. „Mogućnost da uđete sa modelom pretplate čini automatizaciju mnogo ugodnijom“, kaže Pederson. „I još smo u ranoj fazi sveukupnog usvajanja robotike u industriji skladištenja“.
Nejasno je – čak i ekonomistima – kakav će uticaj sve veća upotreba robota imati na ponudu poslova. Istraživanje Darona Acemoglu-a i Pascual Restrep-a, ekonomista sa MIT-a i Bostonskog univerziteta, sugeriše da je usvajanje robota od 1990. do 2020. rezultiralo manjim brojem radnih mesta i nižim platama u celini.
Ali jedna studija o usvajanju robota u japanskim staračkim domovima, iz januara 2021. godine, otkrila je da je tehnologija pomogla u stvaranju više radnih mesta omogućavajući veću fleksibilnost u radnim praksama. I druga studija, iz 2019. godine, takođe je otkrila da je usvajanje robota među kanadskim preduzećima često više uticalo na menadžere nego na radnike i dovodilo do promene poslovnih procesa.
Lin Vu, vanredni profesor na Vorton školi Univerziteta u Pensilvaniji i koautor studije iz 2019, kaže da očekuje da će roboti koji se plaćaju po satu postati češći. Ali ona primećuje da za razliku od mnogih informacionih tehnologija, malo preduzeća zna kako da koristi robote. „Trajaće duže nego što ljudi misle“, kaže ona.
Za sada, većina robota koji se nalaze u industrijskim okruženjima su relativno glupi, prate precizne pokrete koji se ponavljaju. Roboti postepeno postaju pametniji zahvaljujući korišćenju veštačke inteligencije, ali je i dalje veoma izazovno za mašine da odgovore na složena okruženja ili neizvesnost. Neki istraživači veruju da će dodavanje veštačke inteligencije robotima podstaći kompanije da se reorganizuju na načine koji imaju veći uticaj na poslove.
Saman Farid, izvršni direktor Formic-a, kaže da se kompanija nada da će se pozicionirati na način kako bi u budućnosti mogla da ponudi sposobnije robote svim vrstama kompanija. „Roboti će moći da rade mnogo više zadataka u narednih 5 do 10 godina“, kaže Farid. „Kako mašinsko učenje bude bolje, a vi dođete do višeg nivoa pouzdanosti, onda ćemo početi da ih implementiramo”.
Možda će se potreba za implementacijom univerzalnog osnovnog dohotka (UBI) za nezaposlene i nedovoljno zaposlene ljude širom sveta pojaviti pre nego što očekujemo.
NOVI, VELIKI INTERVJU IZ BUNKERA SA NOVINARKOM ARNOM ŠEBALJ!
