Sada veštačka inteligencija menja i vaše mišljenje
Dugo smo bili upozoravani da nam roboti preuzimaju posao, ali sada dolaze i po naše mišljenje.
ID pozivaoca, mobilni telefoni odavno su primorali istraživače tržišta i anketare da sprovode ankete na mreži umesto da dođu do ljudi telefonom. Rešavanje problema snabdevanja, međutim, stvorilo je problem kvaliteta, jer su prevaranti slali neželjene ankete sa lažnim odgovorima.
Sve u svemu, bio je to plodonosan potez: istraživanje tržišta je postalo globalna industrija vredna 81 milijardu dolara. Ali revolucija veštačke inteligencije je osnažila loše aktere, ugrozivši sam kvalitet istraživanja koje je u osnovi globalne poslovne strategije. Iako nije nepremostiv, ovaj izazov je najnoviji podsetnik da istraživači tržišta moraju uvek da budu oprezni u pogledu promena pretnji.
Ovaj potez na mreži stvorio je novu klasu dobavljača, snabdevajući unapred odabrane, unapred pregledane panele ljudi za ankete. Anketari mogu naručiti prilagođene panele koji odgovaraju izazovu ankete.
Takođe je doneo botove – virtuelne robote programirane da preplave ankete odgovorima. Verovatno ste naišli na grube primere ovoga ako ste ikada videli Twitter anketu visokog profila, ali ista taktika se može primeniti i na kredibilne ankete. Naše sopstveno testiranje je pokazalo da, iako široko istraživanje javnog mnjenja (politička istraživanja konjskih trka su najbolji primer) ostaje uglavnom nepromenjeno sa stopom prevare od 2-3%, istraživanje tržišta između preduzeća ima stope koje se kreću od 30-50%.
Priprema se sukob neviđenih razmera, istorija sveta će se promeniti, Mario Zna 263, Uživo
Zašto? Neki loši akteri koriste botove da bi stekli koristi od popunjavanja anketa (kada se, na primer, nude gotovinske ili druge nagrade kao podsticaji). Drugi imaju interes da ometaju napore kompanije u istraživanju tržišta ili jednostavno žele da se petljaju sa kompanijom – napad na uskraćivanje usluge javnog mnjenja. A neke interesuje samo haos radi samog sebe.
Prirodno kretanje napred-nazad se odigralo kako je ispitivanje javnog mnjenja migriralo na mreži, pri čemu su anketari razvijali načine za uklanjanje botova, a protivnici razvijali zaobilazna rešenja. Otvorena pitanja – „Opišite svoj omiljeni odmor“, na primer – nekada su prilično dosledno otkrivala botove, ali je generativna veštačka inteligencija učinila taj pristup neefikasnim. Ili uzmite potpuno automatizovani javni Tjuringov [test da se razdvoje] računari i ljudi, ili CAPTCHA.
Znate, one zagonetke koje se ponekad pojavljuju kada unesete nešto na veb lokaciju, gde morate da identifikujete koje slike imaju bicikl ili most? Radile su posao neko vreme, ali studija Irvine Univerziteta u Kaliforniji objavljena prošlog leta pokazala je da su botovi sada bolji od ljudi u rešavanju problema.
Otvorena pitanja i CAPTCHA bili su deo serije testova koji su anketari koristili tokom godina da bi se borili protiv botova. Bez srebrnog metka, jedna od prvih stvari koje smo naučili bila je da morate istovremeno da koristite razne provere kontrole kvaliteta kako biste bili sigurni da dobijate dobre podatke. Pad CAPTCHA-e i rastuća neefikasnost otvorenih pitanja samo naglašavaju potrebu za kontinuiranim razvojem i inovacijama.
TRUDO donosi zakon: Ko se javno MOLI BOGU ili čita Bibliju može da završi u zatvoru zbog “govora mržnje” https://t.co/awH0B4bjKl
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) March 3, 2024
Kako će to izgledati? Jedan novi korak uključuje uključivanje slika u testove kvaliteta. AI bi sada možda mogli da pronađu određeni predmet na slici, ali i dalje imaju problema da opišu sliku kao što bi to uradilo ljudsko biće. U našem testiranju, ova metoda je otkrila više nego dvostruko više odgovora lošeg kvaliteta nego jednostavno korišćenje otvorenih pitanja. U nekim slučajevima, veštačka inteligencija ima tendenciju da bude složenija nego što bi bili stvarni ljudi; u drugima, njihovo programiranje ih sapliće. U nekim slučajevima gde smo uključili slike ljudi, oni su odgovorili da ne mogu da procene sliku jer im, kao veštačkoj inteligenciji, nije dozvoljeno da procenjuju slike sa licima na njoj.
Nemamo čvrste podatke o tome koje slike najbolje funkcionišu. Ima smisla ne koristiti one koje se i same nalaze na mreži, gde bot može da uhvati natpis ili meta-opis. Čini se da i jednostavne slike bolje funkcionišu, dajući veštačkoj inteligenciji manje potrebe za preteranom razradom.
Ovo neće raditi zauvek. Prevaranti napreduju, a istraživači mišljenja pariraju, napred-nazad. „Zapamtite“, rekao mi je ChatGPT kada sam ga pitao o ovoj temi, „borba protiv generativne AI posebno zahteva da budete u toku sa najnovijim dostignućima u otkrivanju veštačke inteligencije i da stalno prilagođavate svoje strategije kako se AI razvija.“
Bot skoro uvek dobija. Moramo se pobrinuti da to rade i ljudi.
