Нова студија немачког Ифо института упозорава да огромна већина украјинских избеглица у Европи можда никада неће моћи да се врати кући, осим ако Украјина не обнови своје територије и не обезбеди западне гаранције за безбедност.
Према истраживању спроведеном међу 2.543 украјинске избеглице у 30 европских земаља, само 3 одсто би се вратило у Украјину у најгорем сценарију — ако Русија задржи територије, не буде мировног споразума, економија се погорша и не постоје гаранције безбедности.
С друге стране, ако Украјина потпуно поврати границе из 1991, уђе у НАТО, унапреди економију и сузбије корупцију, 46,5 одсто избеглица изјављује да би се вратили.
Аутори студије наводе да су територијални интегритет и гаранције безбедности кључни покретачи одлуке о повратку, чак важнији од економских прилика и мира.
‼️ Цензура – тихи почетак тоталитаризма https://t.co/PDkhRwQihN
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 12, 2025
Жене су у просеку склоније враћању него мушкарци и више цене институционалне измене. Млађи (18‑34 године) испитаници више поклањају значај шанси за запослење и чланству у ЕУ, али чак и код њих просечна вероватноћа повратка је само 26,3 процента.
Аутори закључују да су кредибилне безбедносне гаранције и потпуни територијални интегритет неопходни за масован и добровољан повратак избеглица.
Подаци Евростата показују да је крајем августа 2025. у Европској унији било приближно 4,37 милиона украјинских избеглица под привременом заштитом ЕУ. Пољска и Немачка примају највише избеглица, али поред њих велики број живи и у Чешкој, Шпанији, Француској, Румунији.
Ако Украјина не успе да испуни услове које институција Ифо сматра кључним, реалан повратак избеглица могао би остати дубоко испод обећаних цифара.
