Tiha revolucija odvija se u neuronauci i za nju vam nisu potrebni recept, participacija niti aplikacija na telefonu. Dovoljno je samo da izađete napolje.
Opsežan pregled 108 recenziranih studija zasnovanih na snimanju mozga, objavljen u časopisu Neuroscience & Biobehavioral Reviews, pružio je jednu od najdetaljnijih slika do sada o tome kako priroda utiče na ljudski mozak. Rezultati pokazuju da boravak u prirodi pokreće merljiv niz promena koje umiruju moždane centre za stres, obnavljaju iscrpljenu pažnju i stvaraju moždana stanja slična onima koja se javljaju tokom meditacije.
Ovo nije nagađanje niti alternativna teorija, već zaključak zasnovan na decenijama podataka dobijenih elektroencefalografijom (EEG), funkcionalnom magnetnom rezonancom (fMRI) i drugim metodama snimanja mozga.
Kako priroda umiruje mozak
Konstanca Bakedano, glavna autorka studije i docent psihologije na Univerzitetu Adolfo Ibanjez u Čileu, izjavila je za The Epoch Times da efekti prirode na mozak nastaju kroz nekoliko međusobno povezanih nivoa.
„Ti nivoi deluju zajedno. Čulne karakteristike prirode pokreću čitav proces, koji zatim utiče na regulaciju stresa, pažnju i, na kraju, na način na koji doživljavamo sebe“, objasnila je.
Prva faza počinje načinom na koji mozak obrađuje ono što vidi. Šume, obale i druga prirodna okruženja prepuni su fraktalnih obrazaca, odnosno struktura koje se ponavljaju, poput grananja drveća ili talasa. Vizuelni sistem takve obrasce obrađuje uz znatno manje napora.
„To smanjuje opterećenje u ranim senzornim centrima mozga, poput vizuelnog korteksa“, rekla je Bakedano.
Kako mozak uz manje napora obrađuje prizore iz prirode, postepeno se smanjuje aktivnost sistema zaduženih za stres i prepoznavanje pretnji. Snimanja mozga dosledno pokazuju manju aktivnost limbičkih regija, posebno amigdale, kao i delova prefrontalnog korteksa povezanih sa preteranim razmišljanjem i mentalnim naporom.
Obnavljanje pažnje
Kada se stres smanji i čulni sistem rastereti, počinju da se oporavljaju moždani sistemi odgovorni za usmerenu pažnju, koje iscrpljuju višesatni rad pred ekranima, donošenje odluka i svakodnevni rokovi.
Snimci mozga pokazali su povećanje alfa i teta moždanih talasa, koji su povezani sa opuštenom pažnjom usmerenom ka unutra i manjim mentalnim opterećenjem.
„Priroda podstiče ono što psiholozi nazivaju blagom fascinacijom, nežnim i nenamernim oblikom pažnje koji omogućava sistemima za usmerenu pažnju u prefrontalnom korteksu da se oporave“, rekla je Bakedano.
Ova promena može da umiri i takozvanu podrazumevanu moždanu mrežu, sistem povezan sa razmišljanjem o sebi, koji je, kada je previše aktivan, povezan sa upornim negativnim mislima. Nekoliko studija pokazalo je da se nakon boravka u prirodi značajno smanjuje sklonost ka preteranom razmišljanju.
Efekat sličan meditaciji
EEG studije uključene u pregled pokazale su da boravak u prirodi izaziva obrasce moždane aktivnosti veoma slične onima tokom meditacije. Zabeleženo je povećanje frontalnih alfa talasa, koji su povezani sa budnim mirom i pažnjom usmerenom ka unutra, kao i pojačana aktivnost teta talasa, karakterističnih za duboku opuštenost i dugotrajnu koncentraciju.
Ovi efekti pojavljuju se iznenađujuće brzo. EEG merenja pokazala su promene povezane sa opuštanjem već nakon tri do deset minuta provedenih u prirodi.
Japanski istraživač Jošifumi Mijazaki, pionir šumske terapije i jedan od utemeljivača naučne osnove za praksu „šinrin-joku“, odnosno „šumskog kupanja“, rekao je:
„Naši rezultati pokazuju da se aktivnost prefrontalnog korteksa smiruje već nekoliko sekundi nakon izlaganja prirodi, dok se aktivnost parasimpatičkog nervnog sistema povećava za oko 30 sekundi.“
I svakodnevni boravak u prirodi pravi razliku
Sve više istraživanja pokazuje da redovan kontakt sa prirodom donosi dugoročne koristi za mozak. Velike studije zasnovane na snimanju mozga otkrile su da ljudi koji žive u zelenijem okruženju često imaju drugačiju strukturu delova mozga odgovornih za regulaciju stresa, obradu emocija i kognitivnu kontrolu.
„Čini se da mozak ne reaguje samo na spektakularne boravke u divljini, već i na svakodnevni kontakt sa zelenim površinama“, rekla je Bakedano.
Čak i simulirani oblici prirode u zatvorenom prostoru, poput zidova sa biljkama, prirodnog osvetljenja ili fotografija prirode, pokazuju manji nivo stresa u odnosu na standardna urbana okruženja. Ipak, direktan boravak u stvarnoj prirodi proizvodi snažnije i dugotrajnije efekte.
Mijazaki ističe još jednu prednost prirode koja se često zanemaruje: ona nikada nije potpuno ista.
Na kraju, istraživanje zaključuje da je jedan od najefikasnijih načina za smanjenje stresa i vraćanje mentalne bistrine potpuno besplatan. Nije patentiran, ne naplaćuje se i nije zaključan iza pretplate. Nalazi se odmah ispred vaših vrata.
