Sećate se umetničkog direktora Olimpijske Ceremonije u Parizu?! Sada tvrdi da je Jovanka Orleanka bila TRANSRODNA OSOBA
Umetnički direktor blasfemične ceremonije otvaranja Olimpijskih igara u Parizu priznao je da je predstava sa LGBTQ tematikom bila „politička” i opisao francusku i katoličku sveticu Jovanku Orleanku kao jednog od „najvećih transvestita” u francuskoj istoriji.
Govoreći za novine Le Monde ove nedelje, jevrejin i homoseksualac Tomas Džoli je priznao političku pristrasnost na svojoj ceremoniji otvaranja navodno politički neutralne Olimpijade u Parizu, što je izazvalo međunarodne kritike zbog performansa koji je naizgled nameravao da ismeje hrišćanstvo sa antihrišćanskom tematikom koja je direktno udarala na samog Isusa Hrista.
„Naravno da je bilo politički, čak i ako se ne bavim prozelitizmom“, priznao je umetnički direktor u komentarima koje je preneo Le Figaro.
Džoli je branio odluku da se promoviše LGBTQ+ agenda, tvrdeći da francuska istorija i kultura sadrže mnogo primera „rodne fluidnosti“, posebno navodeći francusku katoličku Svetu Jovanku Orleanku iz 15. veka.
„Moja misija je bila da kažem ko smo. Na svim slikama su se pojavila različita tela, različitost, žene i muškarci u šminki ili u kostimu. Pozorište je bilo svuda, pitanje polova takođe. Francuski kraljevi su se puderisali i nosili štikle. Zar Jovanka Orleanka, jedna od najvećih transvestita u našoj istoriji, nije bila osuđena zato što je bila obučena kao muško?“
Dok je Jovanka Orleanka, koja je pomogla da se razbije engleska opsada Orleana 1429, kasnije spaljena na lomačama zbog jeresi, uključujući i zbog nošenja muške odeće, nema dokaza koji bi sugerisali da je duboko verna žena sebe videla kao člana takozvane LGBTQ+ zajednice.
Zaista, zaštitnica Francuske često je sebe nazivala „La Pucelle“ (Devojka), naglašavajući važnost njenog statusa ženske device. Savremeni izveštaji takođe sugerišu da je njena odluka da nosi mušku uniformu u ratu bila više praktična odluka, a ne izraz „rodne fluidnosti“.
Prema Arhivu Jovanke Orleanke, nošenje muške odeće joj je pružalo veću zaštitu od silovanja, a samim tim i štitilo njenu čednost u ratu i u zatvoru, s obzirom da su pantalone koje je nosila mogle da se zakopčaju zajedno sa njenom tunikom.
Dodatno se navodi da je rekla da bi se vratila na nošenje ženske odeće da je bila zatvorena na mestu gde se osećala sigurnom od seksualnog napada od strane otmičara.
Takođe se tvrdi da je odluka da se nosi muška odeća u početku bila podstaknuta sugestijama muških pratilaca, a ne manifestacijom navodne želje za skretanjem polova.
Ipak, moderni zagovornici transrodnosti pokušali su da prisvoje priču o Svetoj Jovanki kako bi unapredili svoje narative o rodnoj fluidnosti u predmodernim vremenima.
Na primer, 2022. godine, Šekspirovo Glob teatar u Londonu je „prekrstio“ Jovanku Orleanku u „nebinarnog” heroja sa zamenicama „oni/oni” koji je nosio povez na grudima.
