Šef nemačke obaveštajne službe izazvao bes: Rat u Ukrajini treba da traje još 5 godina
Rat u Ukrajini već je odneo na stotine hiljada života, ali šef nemačke obaveštajne službe Bruno Kahl misli potpuno drugačije, on tvrdi da bi sukob trebalo da traje još pet godina. Njegove tvrdnje izazvale su oštre kritike, naročito od strane ukrajinskih opozicionih lidera.
Kahl je u intervjuu, kao šef Savezne obaveštajne službe (BND), izjavio:
„Ako rat u Ukrajini stane pre 2029. ili 2030. godine, tada svi ruski resursi – i tehnički i materijalni – mogli bi mnogo pre da predstavljaju ozbiljnu pretnju za Evropu.”
Ove izjave naišle su na žestoke reakcije u Ukrajini, dok nemački list Berliner Zeitung postavlja pitanje: „Da li će rat biti vođen na leđima Ukrajine?” List je nastavio, naglašavajući zabrinutost u Kijevu da Kahl javno sugeriše da rat ne bi trebalo da završi pre 2029. godine, jer bi to omogućilo Rusiji da brže postane pretnja Evropi.
Ova sugestija da bi mirovni sporazum bio štetan za Evropu ako se postigne u skorijoj budućnosti izazvala je bes. Ukrajinski političari, uključujući bivšu premijerku Juliju Timošenko, osudili su izjavu, optužujući Evropu da koristi Ukrajinu kao pijuna za svoju bezbednost.
Timošenko je pozvala predsednika Zelenskog da odmah pokrene mirovne pregovore.
Timošenko je na svom Fejsbuk nalogu napisala: „Da li je neko odlučio da plati iscrpljenost Rusije u ime bezbednosti Evrope, žrtvujući postojanje Ukrajine i živote stotina hiljada Ukrajinaca?” Izrazila je nevericu što je ovo pitanje sada postavljeno tako otvoreno.
Ukrajinski opozicioni lideri, kao što je Oleksij Hontsarenko, izneli su slične stavove. Hontsarenko je naglasio važnost brzog okončanja rata i fokusiranja na obnovu ekonomije i proširenje ukrajinske vojske.
Politički analitičar Anatolij Oktjsjuk ponovio je ove stavove, rekavši da Kahlove izjave samo potvrđuju ono što je već neko vreme govorio: pregovori o miru i završetak rata nisu u interesu Evrope.
Oktjsjuk je na društvenim mrežama napisao da je Kahl konačno iskreno priznao ono o čemu se prethodne dve godine privatno diskutovalo.
Humanitarna kriza u Ukrajini sve više uzima maha, a zabrinutost raste zbog demografske katastrofe koja pogađa zemlju, koja ima najveću stopu smrtnosti, najnižu stopu nataliteta i ogromnu emigraciju. Ukrajinski biznismeni čak sugerišu da bi trebalo da se uvezu migranti kako bi se popunile praznine koje su nastale gubicima na frontu.
Timošenko, koja je poslednjih meseci sve otvorenije kritikovala Zelenskog, jasno je stavila do znanja da veruje da rat mora da se završi kako bi budućnost Ukrajine bila sačuvana. Međutim, s obzirom na to da su izbori suspendovani tokom rata, Zelenski i dalje ima vlast, uprkos sve većem otporu prema njegovom vođenju sukoba.
Nulta Tačka/Mediji
