Sirijske izbeglice ne žele da se vrate kući uprkos padu Asada i dolasku „demokratije“ sa bivšim teroristima
„Zašto biste se vraćali kada imate sve ovde“, kaže najpoznatiji evropski sirijski migrant dok mediji širom kontinenta gomilaju kolumne gde se apeluje da izbeglice iz Sirije treba da se vrate kući.
Takozvani ‘premijer’ kojeg je proglasila Vlada nacionalnog spasa koja je postala Sirijska prelazna vlada, Mohamed al-Bašir, pozvao je Sirijce u inostranstvu da se vrate kući i pomognu u obnovi zemlje, ali ako navodi mejnstrim medija u Evropi su tačni, oni bi radije ostali gde jesu.
Al Bašir, koga je postavio lider islamističkih pobunjenika Abu Mohamed al-Jolani kao prihvatljivo lice novog režima, ove nedelje je dao svoj prvi intervju jednom zapadnom mediju i objasnio svoje prioritete. Usred obnavljanja stabilnosti, bezbednosti, struje, vode i hrane u zemlji, al-Jolani je rekao da je fokusiran na to da ubedi milione Sirijaca u inostranstvu da se vrate kući.
On je za italijanski Korijere dela sera rekao da želi da „vrati milione sirijskih izbeglica koje su rasute širom sveta. Njihov ljudski kapital i iskustvo pomoći će ponovnom pokretanju zemlje. Moj apel upućujem svim Sirijcima u inostranstvu: Sirija je sada slobodna zemlja koja je povratila svoj ponos i dostojanstvo. Vratite se. Moramo da se obnovimo, da ponovo dignemo našu zemlju na noge i potrebna nam je svačija pomoć”.
Velika tvrdnja, svakako. Ipak, stav u mnogim evropskim prestonicama da je porodica al-Asad svrgnuta u Siriji znači da se situacija za četiri miliona sirijskih izbeglica koje žive u Evropskoj uniji sada promenila. Zaista, kako je objavljeno, Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Italija, Poljska, Holandija, Belgija, Švedska, Grčka, Austrija, Finska i Norveška sada su suspendovale nove zahteve za sirijske izbeglice jer Asadovska pretnja više ne postoji.
Istina o globalnom haosu, u pitanju je sudbina čovečanstva | Mario Zna, 306 Uživo
U Nemačkoj, verovatni sledeći kancelar već je govorio o tome da će vlada iznajmiti avione za povratak sa slobodnim sedištima za bilo kojeg Sirijca, i novčanim podsticajima da ih ubedi da odu.
Ali čak i suočeni sa očekivanjem da se od njih, kao izbeglica, može očekivati da se vrate u Siriju da ponovo izgrade svoju domovinu, mnogi izgledaju nezainteresovani da napuste ono što smatraju svojim udobnim novim domovima. Zaista, mediji i izdavači širom Evrope požurili su da objave simpatične priloge u kojima se profilišu nevoljni Sirijci u satima i danima otkako je Asad pobegao u Rusiju, čini se da postavljaju temelje za novi narativ o tome zašto, zapravo, Sirijci ne mogu biti pod pritiskom da odu kućama.
UZBUNA! Stotine opasnih virusa „nestalo“ iz Bio laboratorije u Australiji https://t.co/mnSYmIA2gz
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) December 11, 2024
Britanski The Guardian je tipičan za ovaj novi žanr, citirajući Sirijce koji su sada dobili nemačko državljanstvo – u Nemačkoj ima više Sirijaca nego u bilo kojoj drugoj evropskoj državi – i nemaju interesa da odu sada kada su stigli. Jedan imenovani migrant je ovako opisan:
Alali i njen muž, Amin, „stalno razgovaraju jedno s drugim o jednom velikom pitanju: da li da se vratimo ili ne?“, rekla je… Posle zapanjujućih događaja proteklih dana, došla je do zaključka: „Neću voditi svoju decu u Siriju dok zaista ne budem znala da je situacija mnogo bolja.
Dejli telegraf citira sirijske izbeglice sa sedištem u Velikoj Britaniji — kojih ima oko 27.000 — koji su za novine rekli da su stvari previše dobre u njihovom novom domu da bi odustali, a u svakom slučaju je moguće da će nova sirijska vlada ispasti kao loša kao stara. Rekli su: „Posle sedam godina života u Velikoj Britaniji, mislim da se neću vratiti… Neki od onih koji su sada zaduženi za Siriju bili su članovi Al-Kaide pre samo nekoliko godina. Mislim da Sirija nije bezbedna sada, za nekoliko meseci, a verovatno ni za godinu dana.
Za druge, čak i kada su evropske nacije suspendovale zahteve za sirijske izbeglice, i dalje je vredno pokušati da uđu u Britaniju umesto da se vrate kući. Agencija Frans pres pronašla je Sirijce u migrantskim kampovima koji čekaju da krijumčarskim čamcem pređu Lamanš — što je veoma opasno — da pokušaju da silom uđu u Ujedinjeno Kraljevstvo. Jedna puna nade je rekla televizijskoj službi: „To su veoma loše vesti, ali nas neće zaustaviti. Želimo da nastavimo da idemo u Englesku jer tražimo mir“, dok je drugi izložio u osnovi ekonomske razloge njihove migracije: „U Britaniji možemo ponuditi sebi i svojoj deci budućnost. Ima posla, ima mira, ima svega što nam treba”.
Nemački list Die Welt objavio je šta bi mogla biti odlučujuća primedba sirijskog izbjeglice o tom pitanju, s obzirom da dolaze od čoveka koji je možda najpoznatiji Sirijac u Evropi od svih, Anasa Modamanija.
Modamanijevo lice je emitovano širom sveta nakon što je napravio selfi sa tadašnjom nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i postao važna slika evropske migrantske krize 2015-16. Njegove ovonedeljne reči potkrepljuju suštinski prezirno držanje koje je prikazano kao stav mnogih, kada je rekao da nema smisla vraćati se u Siriju.
Velt je opisao situaciju:
Sam 27-godišnjak ne želi da se vrati u Siriju, rekao je. Sada radi kao slobodni snimatelj, studirao je poslovnu komunikaciju, oženio se Ukrajinkom i živi sa njom. Već dve godine ima nemačko državljanstvo i ne mora da se plaši deportacije.
Sa svoje strane, Modamani je rekao svoj stav o budućnosti: „Zašto bih se vratio kada imaš sve ovde?… U Siriji više nemam dom, posao ili prijatelje. U Siriju ću leteti samo za praznike i u posetu porodici – verovatno sledeće godine kada aerodrom ponovo bude otvoren.
Ove priče podvlače novu istinu o dodeljivanju izbegličkog statusa u evropskim državama, pravila koja su iskovana u evropskim sukobima sada davno doneta i stvorena sa onima koji su žarko želeli da se vrate kući i ponovo izgrade svoj dom. Klasičan primer za mnoge je četvrt miliona izbeglica koje su u Velikoj Britaniji dočekane raširenih ruku tokom haosa Prvog svetskog rata, ali su potom, uz retke izuzetke, svi otišli kućama kada se rat završio.
Očigledno je da se u mnogim slučajevima teško može reći da izbeglice uopšte traže utočište — sa svojom impliciranom prolaznošću — već da se radi o trajnom preseljenju negde po njihovom ukusu. Ovo, naravno, nije jedinstveno za Sirijce, a ankete sunarodnika Evropljana u liku ukrajinskih izbeglica takođe pokazuju jaku želju da se nikada ne vrate. O ovoj novoj normi o tome šta znači biti izbeglica govori nemački akademik i istraživač migracija Johen Oltmer, koga Velt citira, kaže da se slična situacija pojavila nakon rata u Jugoslaviji 1990-ih.
„Malo je verovatan veliki talas Sirijaca koji se vraćaju iz Nemačke u svoju domovinu“, rekao je on, navodeći: „Sva iskustva pokazuju da izbeglice razvijaju mnoge veze u zajednici u koju dolaze… Programi povratka često zanemaruju ovu ukorenjenost u novom društvu“. Za Jugoslaviju, Oltmer je objasnio da se do 1999. „samo 17.000 od 350.000 ljudi koji su došli vratilo u svoje prvobitno mesto stanovanja”.
Da zakoni i norme koje regulišu status izbeglica nisu uspele da idu u korak sa savremenim svetom, moglo bi da postane očiglednije u narednim mesecima u kojoj meri sirijske izbeglice pronalaze nove razloge da se drže dalje od svoje domovine posle Asada.
