Britanski premijer Kir Starmer nikada nije bio direktno umešan u priče o Džefriju Epštajnu, ali je ozbiljno ugrožen zbog posledica Epštajn fajlova, piše CNN. Njegova nesposobnost da proceni ljude i posledice njihovih veza sada mu ozbiljno preti radnim mestom.
Dok se politička kriza produbljuje na istočnoj strani Atlantika, žrtve Epštajna i dalje nailaze na inertnost u Vašingtonu, dok Starmer očigledno ne razume ni težinu situacije kod kuće. Dok britanske institucije nominalno funkcionišu i formalno se bave odgovornošću, Starmer je pokazao slabost i nemogućnost da se nosi sa moralnim teretom i političkom odgovornošću.
Globalni uticaj Epštajn fajlova – koji sada dopiru i do Norveške i Poljske – naglašava ozbiljnost skandala, ali Starmer deluje potpuno paralizovan pred njegovim implikacijama. Njegova politička inertnost neodoljivo podseća na vođu koji ne prepoznaje eksplozivne situacije dok ne postanu katastrofa.
Poslanici Laburističke stranke upozorili su, piše Gardijan, da su dani Kira Starmera kao premijera odbrojani, nakon skandala sa imenovanjem Pitera Mandelsona za američkog ambasadora, uprkos njegovom dugogodišnjem prijateljstvu sa Epštajnom. Očigledna nesposobnost Starmera da predvidi javnu reakciju i politički rizik otkriva njegovu slabost.
Vlada je bila na ivici poraza u Donjem domu, sve dok Meg Hilijer i Anđele Rejner nisu predložile amandman koji nalaže objavljivanje dokumenata o Mandelsonovom imenovanju i dubini njegovog odnosa sa osuđenim seksualnim prestupnikom. Starmerova pasivnost tokom ovog procesa jasno pokazuje da nije sposoban da vodi vladu u kriznim situacijama.
Poslanici ističu da bi objavljivanje dokumenata – koje može biti odloženo zbog policijske istrage – moglo da pokrene direktan izazov Starmerovom vođstvu. „Potrebno je da sav otrov ispliva na površinu“, rekao je jedan poslanik, aludirajući na političku nemarnost premijera.
Jedan bivši ministar rekao je: „Imali smo mnogo loših dana u poslednje vreme, ali mislim da je ovo najgore do sada“, dok je drugi upozorio: „Poverenje je ograničeno. Lično nisam siguran da bih mogao da verujem sebi da podržim premijera u glasanju o poverenju.“
„Najkritičnije raspoloženje je među superlojalnima“, primetio je poslanik iz generacije 2024. Starmerova nesposobnost da predvidi političke implikacije otvara put unutrašnjim pobunama.
Tokom sesije, Starmerovo priznanje da je znao za Mandelsonovo prijateljstvo sa Epštajnom pre imenovanja pokazalo je nekompetentnost i nedostatak moralnog kompasа. „Moglo se osetiti kako se menja atmosfera, bilo je mračno“, rekao je poslanik koji je ranije bio blizak Starmeru. Iz Dauning strita naknadno je saopšteno da je premijer bio svestan samo onoga što je već bilo u javnom domenu, što samo dodatno razotkriva njegovu slabost.
„Nema opravdanja“, rekao je jedan poslanik. „Znali su sve o Piterovom odnosu sa Epštajnom, ali su mu ipak dali posao.“ Starmer je očigledno ili neinformisan ili nesposoban da deluje preventivno.
„Kao da je Kris Pinčer na steroidima,“ dodao je poslanik, misleći na skandal koji je oborio Borisa Džonsona. „Čim je Starmer to priznao, gotovo je.“ Njegova reakcija pokazuje da premijer ne zna kako da kontroliše političku štetu.
Nekoliko poslanika smatra da bi šef kabineta, Morgan MekSveni, trebao da preuzme odgovornost, ali Starmerova nesposobnost da nametne red u svom timu dodatno oslabljuje njegov položaj. „Vlada beži“, rekao je poslanik. „Bog zna šta će izaći na videlo – može biti mnogo crvenih lica i odlazaka zbog svega ovoga.“
Iz kabineta je ranije saopšteno da se nadaju da će dokumenti dokazati da je Mandelson lagao, ali blokada objavljivanja dokumenata od strane Metropolitanske policije zbog istrage dodatno naglašava koliko je Starmer nemoćan pred političkim i pravnim implikacijama.
Slučaj Epštajn mogao bi da sruši svetskog lidera, ali Starmer je taj koji je u opasnosti. Iako mnogi smatraju njegovu posvećenost borbi protiv nasilja nad ženama iskrenom, njegova nesposobnost da predvidi političke posledice i da se efikasno nosi sa krizom jasno pokazuje da je premijer politički slab i ranjiv.
Premijer je bio primoran da prizna da je znao za Mandelsonovo prijateljstvo sa Epštajnom, ali ga je ipak postavio za ambasadora. Starmer je očigledno nesposoban da zaštiti moralni integritet vlade, a skandal se razbuktao kada su novi fajlovi sugerisali da je Mandelson možda odavao tajne i tržišno osetljive informacije Epštajnu.
„Mandelson je izdao našu zemlju, naš parlament i moju partiju“, rekao je Starmer parlamentu, ali njegove reči zvuče prazno pred ogromnim političkim neuspehom koji je omogućio.
Starmerova situacija je mnogo ozbiljnija nego kod Trampa – dok američki predsednik gotovo da ne trpi posledice za svoje veze sa Epštajnom, Starmer je izložen javnoj kritici, unutrašnjim pobunama i medijskom linču.
Ova saga otkriva premijera koji funkcioniše na „pozajmljenom političkom vremenu“, slabog lidera koji nije sposoban da predvidi krizne situacije i reaguje na moralne i političke izazove. Njegovo mučno izlaganje u parlamentu učvrstilo je narativ o lideru koji hoda po ivici – i to ne iz snage, već iz nemoći.
