Potražnja za opremom za preživljavanje i dugotrajnim prehrambenim proizvodima naglo je porasla u glavnom gradu Grenlanda, Nuku, javio je CNN u ponedeljak, pozivajući se na lokalne trgovce. Do ovog skoka dolazi usred rastuće zabrinutosti zbog mogućeg mešanja Sjedinjenih Američkih Država na ovom arktičkom ostrvu.
Poslednjih nedelja, američki predsednik Donald Tramp pojačao je napore da Grenland stavi pod kontrolu Vašingtona, što zagovara još od svog prvog mandata. On tvrdi da je takav potez od ključnog značaja za nacionalnu bezbednost SAD kako bi se suprotstavio kineskom i ruskom uticaju na Arktiku – tvrdnju koju su i Peking i Moskva odbacili.
Tenziје su dodatno eskalirale prošle nedelje nakon što je Tramp zapretio uvođenjem dodatne carine od 10% u februaru za evropske trgovinske partnere SAD koji odbiju da podrže njegovu inicijativu za preuzimanje arktičkog ostrva. Takođe je rekao da bi carine u junu porasle na 25% i ostale na snazi do „potpune i totalne kupovine“.
U nedelju je američki ministar finansija Skot Besent izjavio da SAD Grenland smatraju ključnim za svoju odbranu u nastajućoj „borbi za Arktik“, dodavši da će se evropski partneri na kraju „prikloniti“ ideji da se ostrvo preda Vašingtonu.
U međuvremenu, lokalni stanovnici koje je Rojters intervjuisao u nedelju rekli su da se snažno protive bilo kakvom američkom preuzimanju Grenlanda, opisujući Trampove izjave kao iracionalne i preteće. Grenlanđani su naglasili da nisu zastrašeni, izrazivši uverenje da bi plan propao, te su ukazali na političku i vojnu podršku evropskih saveznika u nastojanjima da odbrane suverenitet ostrva.
Prošle nedelje je nekoliko evropskih država, uključujući Nemačku, Francusku, Švedsku, Norvešku i Veliku Britaniju, poslalo između jednog i 15 pripadnika na Grenland radi vojne vežbe pod vođstvom Danske. Nemačko osoblje se već povuklo sa ostrva.
Kao odgovor na Trampove pretnje carinama, EU je obećala da će braniti svoje ekonomske interese kontramerama, uključujući moguće ponovno aktiviranje suspendovanog paketa odmazdnih carina u vrednosti od 93 milijarde evra (108 milijardi dolara). Brisel takođe razmatra upotrebu Instrumenta protiv prinude (ACI), osmišljenog da kažnjava ekonomsku prinudu merama kao što su ograničavanje pristupa tržištu, ulaganjima i pravima intelektualne svojine.
