Šta je Antifa? Fašizam ili borba protiv fašizma?
Oni koji se danas nazivaju „antifašistima“ i „anarhistima“, kaže profesor Majkl Čosudovski iz Kanade, zapravo služe kao jurišni odredi za proizvodnju haosa, miniranje istinskog otpora i stvarnih antisistemskih pokreta
Šta je „Antifa“? Veoma moćna podzemna teroristička organizacija „komunista, anarhista i socijalista“, koji u potaji pripremaju „antifa građanski rat“, ili društvo američkih antifašista, koji se suprotstavljaju vladajućem „belom suprematizmu i rasizmu“?
Rasizam u Americi oduvek je imao čvrste i duboke korene. O tome, između ostalog, svedoči izveštaj „Ej-Bi-Si njuza“, objavljen 2007, gde je 27 odsto Amerikanaca priznalo da „ima prerasude“ prema muslimanima, 25 odsto prema Arapima i 10 odsto prema Hispanoamerikancima. Od 2011. do 2012, na primer, zabeležen je porast zločina od 300 odsto, ali su Afroamerikanci ipak češće žrtve zločina nego druge rasne grupe.
Doduše, i „Antifa“ je, takođe, veoma sklona da u svojim akcijama pribegava nasilju.
„Antifa“ se obično opisuje kao „levičarski antifašistički i antirasistički politički pokret“, koji se pretežno razvija u SAD. Pokret postoji i u Nemačkoj, Francuskoj i u mnogim drugim državama, pa čak i u Srbiji, ali su ovi pokreti samo imitacija američke „Antife“.
Prema istraživanju koje je objavio Gari Lafri, „Antifa“ je „slabo organizovan entitet“, sa malo ili nimalo dokaza o „lancu komandovanja“. Drugi istraživači tvrde da se „Antifa“ sastoji se od „decentralizovanog niza autonomnih grupa“, koje podjednako „koriste nenasilnu akciju i nasilje za ostvarivanje svojih ciljeva.“
Na primer, u novembru 2018., policija je sprovela istragu protiv „levičarske grupe povezane sa Antifom“ zbog napada na kuću novinara Takera Karlsona, koga su optuživali da je „rasista i beli suprematista“. Karlson nije neko ko poziva na zabrane i nasilje. Nedavno je osudio kompaniju „Amazon“ zbog cenzure knjiga ruskog mislioca Aleksandra Dugina. Danas, Taker poziva vlast da prekine „rasipanje novca američkih poreskih obveznika na besmislenu podršku Ukrajini.“
Aktivisti u crnim uniformama
Pripadnici „Antife“, kaže hrvatski analitičar Nebojša Babić, tokom svojih akcija „udaraju posvuda i čini se da dolaze niotkuda. Osuđuju sveprisutni `fašizam`, kao i sve osobe, grupe i inicijative koje nisu u skladu sa službenim stavom neoliberalne elite. Legalno oni ne postoje, ali pri tom uživaju sve povlastice pravosuđa zapadnih zemalja. Ko su oni? Takozvani `antifa`oblače se u crno, uvek maskirani kao pripadnici skupine `Blek blok`.
Zajedno sa aktivistima „Blek bloka“, „Antifa“ grupe su protestovale zbog izbora Donalda Trampa 2016. godine za predsednika SAD. „Antifa“ aktivisti su, takođe, učestvovali i u protestima u Berkliju, u februaru 2017, protiv „provokatora alt-desnice.“
Kako je izvestio „Njujork tajms“, u avgustu 2017, na mitingu u Šarlotsvilu, pripadnici „Antife“ koristili su „motke i obojene tečnosti.“
„Atlantik“ je tada preneo da je uhapšene zbog nasilnih incidenata „podsticala manjina agitatora `Antife’ iz gomile okupljenih.“
U intervjuu iz avgusta 2020, Tramp je tvrdio da su se „nasilnici, koji su nosili tamne, crne uniforme…“, ukrcali u avion za Vašington da naprave nerede ili onemoguće Republikansku nacionalnu konvenciju.
U septembru 2020, predsednički kandidat Demokratske partije 2020. godine Džo Bajden takođe je osudio „Antifine akcije“, pošto je prethodno osudio nasilje širom političkog spektra i izrazio svoju podršku „mirnim protestima.“
Anketa Američkog istraživačkog instituta, objavljena u februaru 2021, pokazala je da 30 odsto Amerikanaca (50 odsto republikanaca i 20 odsto demokrata), veruje da je „Antifa“ odgovorna za nasilje koje se dogodilo u neredima na Kapitolu.
Borba protiv „domaćeg terorizma“
Ali postoji i druga strana medalje. Izgleda da i republikanci sa jednakom strašću pozivaju na nasilje. Ali, dok je kod „Antife“ reč o gotovo ustaljenoj praksi, kod takozvane desnice nasilje je (za sada) uglavnom verbalno. Ovde treba imati u vidu specifičnosti američke političke kulture, koja veoma lako pribegava nasilju.
Nasilje se najčešće ispoljava u inostranstvu, ali i iznutra, „kod kuće.“ Zapravo, reč je o svojevrsnoj političkoj „kulturi nasilja“, primećuje ruski geopolitičar Leonid Savin.
U junu 2020, republikanski senator Tom Koton zalagao se za upotrebu vojnih snaga kako bi se ugušili protesti širom zemlje protiv policijske brutalnosti, pozivajući 101. vazdušno-desantnu diviziju da se bori protiv onoga što je nazvao „Antifa terorizmom.“
Tokom protesta širom zemlje koji su izbili posle smrti Džordža Flojda u junu 2020, državni tužilac Vilijam Bar okrivio je za nasilje „anarhične i krajnje levičarske ekstremističke grupe koje koriste taktiku poput `Antife`“ i opisao postupke „`Antife` i drugih sličnih grupa“ kao „domaći terorizam.“
U brojnim izjavama, Donald Tramp je krivio „Antifu i radikalnu levicu“ za nasilje i nekoliko puta je obećavao da će ih savezna vlada proglasiti za terorističku organizaciju. Međutim, Trampu su nedostajala ovlašćenja da to učini, jer, prema postojećem zakonu, savezna vlada može da označi kao terorističke samo strane organizacije. A „Antifa“ navodno nije organizacija, već slabo povezan pokret.
🔶 Studija: Jedno od svakih 500 male dece koja su primila Pfizer vakcinu je hospitalizovano zbog toga https://t.co/SuolNKE15i
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) November 25, 2022
Sveopšti kulturni rat
Pokret „Antifa“ je počeo da naglo raste nakon predsedničkih izbora u Sjedinjenim Državama 2016. Do avgusta 2017. postojalo je približno 200 ovakvih grupa, koje su posebno prisutne u gradovima na severozapadnom Pacifiku, poput Portlanda.
Posle izbora 2016. godine, ovaj pokret dospeva pod lupu javnosti. Postavljaju se i pitanja u kojoj je meri „Antifa“ deo „globalističkog projekta“, ili „kolika je povezanost njenih ogranaka širom sveta“?
Kako primećuje „Politiko“, tokom Trampove administracije, termin „antifa“ postao je izraz kojim su desničarski komentatori označavali sve vrste levičarskih ili liberalnih protestnih akcija.
Međutim, u izveštaju Odeljenja za unutrašnju bezbednost (DHS) tvrdi se da su visoki zvaničnici DHS-a „pokušali da, bez bilo kakvih dokaza, prikažu proteste iz 2020. godine u Portlandu kao organizovani pokušaj `Antife`da napadne vladine institucije“ i da su naložili osoblju da okarakteriše proteste kao „inspirisane nasilnim `antifa` anarhistima.“
U oktobru 2017. godine, proširila se „teorija zavere“, prema kojoj „Antifa“ grupe planiraju nasilnu pobunu i građanski rat. Ova „teorija“ širena je putem „Jutjuba“, a promovisale su je ličnosti sa krajnje desnice, uključujući Aleksa Džonsa, Lusijana Vintriča ili Stivena Kraudera.
Pokret bez čvrste organizacijske strukture
Prema istraživaču ovog pokreta Marku Breju, „članovi `Antife` sakrivaju svoje aktivnosti od organa za sprovođenje zakona i aktivista desnice.“ Brej dodaje da su grupe „Antife“ brojčano veoma male. One funkcionišu kao privatni istražitelji i prate „neonacističko organizovanje na više društvenih platformi.“
Njihovi aktivisti obično organizuju proteste putem društvenih medija i veb sajtova. Neki aktivisti koriste usluge šifrovanog slanja poruka na platformi kao što je „Signal“. Pokret „Antifa“ pojedini istraživači opisuju kao „organizacionu strategiju a ne kao grupu ljudi.“
Prema Kolinu Klarku i Majklu Keniju, direktne akcije „Antife“, kao što su protesti protiv Trampa, demonstracije protiv „provokatora iz alternativne desnice“ i sukobi sa neonacistima i belim suprematistima, odražavaju uverenje mnogih pristalica „Antife“ da je Tramp „fašistički demagog, koji ugrožava postojanje američke pluralističke multirasne demokratije.“ Ovaj faktor, tvrde istraživači, objašnjava zašto pristalice Antifa tako brzo etiketiraju pristalice Trampovog slogana „Učinimo Ameriku ponovo velikom kao fašiste – i zašto Tramp olako označava Antifu kao terorističku organizaciju.“
„Antifa“ nema formalnog vođu ni striktnu ideologiju, koja bi obavezivala članove i omogućila pokretu veću koherentnost.
„Antifa“ nije jedinstvena organizacija, već pokret bez čvrste hijerarhijske strukture, koji se sastoji od mnoštva autonomnih grupa i pojedinaca. Pokret je labavo povezan i nema lanac komandovanja, a „Antifa“ grupe dele „resurse i informacije o aktivnostima protivnika kroz labavo povezane mreže i neformalne odnose poverenja i solidarnosti.“
Piter Bejnart, profesor novinarstva i političkih nauka, tvrdi da „`Antifa` zapravo teži autoritarizmu“. Mnogi njeni aktivisti se protive pojmu centralizovane države. Ali u ime zaštite slabih, antifašisti su sebi dopustili da odlučuju koji Amerikanci mogu javno da se okupljaju a koji ne. Ovaj autoritet ne počiva na demokratskim osnovama. Oni koji sprečavaju republikance da se okupljaju na ulicama Portlanda možda sebe smatraju žestokim protivnicima autoritarizma. U stvari, oni su njegovi neočekivani saveznici.“
Da li je Antifa povezana sa Demokratskom strankom
Bejnart, u članku koji se bavi „usponom nasilne levice“, tvrdi da „Antifa“ aktivisti „preferiraju direktnu akciju“: Kada ljudi koje sebe smatraju rasistima i fašistima uspeju da se okupe, `partizani Antife` pokušavaju da razbiju ove skupove, uključujući i nasilna sredstva.
Prema istoričaru Marku Breju, većina „Antifa“ akcija je nenasilna. Ali oni su spremni na upotrebu fizičke sile, po čemu se razlikuju od „liberalnih antirasista“.
Neki komentatori optužuju pristalice „Antife“ da su „simpatizeri Demokratske stranke“, ili da su „jedinstvena organizacija, koju finansiraju liberalni finansijeri poput Džordža Soroša“, koji su „pokretali nasilje na protestima `Blek lajvs meter`“.
Prema Bejnartu, „antifašisti su, u stvari, pravi fašisti“.
Američki političar Hju Long (1893 – 1935) davno je prognozirao da će Amerika jednog dana imati fašizam, ali, „kada ga dobijemo, nećemo ga zvati fašizmom – nazvaćemo ga antifašizmom.“
Bejnart tvrdi da je izbor Donalda Trampa revitalizovao „Antifa“ pokret i da su ih neki sa „mejnstrim levice“ podržavali kao „taktičku opoziciju“ protiv republikanaca.
Profesor ekonomije na Univerzitetu u Otavi, osnivač i direktor Centra za istraživanje globalizacije Majkl Čosudovski piše o „proizvodnji otpora u savremenom kapitalizmu.“ Reč je o „finansiranju, organizovanju i kanalizovanju otpora u onom obliku u kojem on nikada neće dovesti u pitanje opstanak kapitalizma u njegovoj neoliberalnoj verziji, koja nije samo ekonomski model, već ideologija koja prožima sve pore društva.“
Posebnu pažnju Čosudovski obraća na one koje se nazivaju „antifašistima“ i „anarhistima“. Oni zapravo služe kao „jurišni odredi za proizvodnju haosa, miniranje istinskog otpora i stvarnih antisistemskih pokreta.“
Soroševa galaksija
Aktivista Noam Čomski opisao je pokret „Antifa“ kao „najvažniji poklon desnici“, tvrdeći da je „pokret samodestruktivan i da čini samo malu frakciju na periferiji levice“.
Ko su današnje „antife“ i za šta se uopšte bore?
„Oni se deklarišu kao anarhisti“, smatra Nebojša Babić, iako uopšte ne poznaju dela Prudona, Bakunjina, Kropotkina. Za grupe `Antifa` pokreta se može reći da nemaju nikakve veze sa marksizmom, lenjinizom, Crvenom gardom Mao Cedonga, pa čak ni sa trockizmom ili anarhizmom.“
Oni su se, jednostavno, posvetili „aktivnostima koje vode ukidanju tradicionalog društva“, dodaje Babić. „Ali iste metode se mogu naći i u službenim programima Bajdenove administracije, Evropske komisije iz Brisela i „mnogih nevladinih organizacija iz Soroševe galaksije.“
U genezi američkog „antifa miljea“, zaključuje on, očigledno nema ničeg spontanog.
„Antifa“ pokret manipuliše svojim sledbenicima i po pravilu je i sam manipulisan. „Obični“ članovi su nesvesni stvarnih ciljeva pokreta. Njima zaista upravljaju oni koji imaju „pristup finansijama i veoma izdašnim fondovima.“
Dokazi za to, naravno, izostaju, jer je u pitanju samo „labavi pokret“, ali mnoge organizacije bliske „Antifi“ raspolažu sa zavidnim budžetima.
Odnosno, prema rečima profesora Čosudovskog: „antiglobalistički pokreti“ tipa „Antife“ su „osnovani i strogo kontrolisani od strane korporativnih elita“. Njihov stvarni cilj je neutralizacija bilo kakvog efikasnog otpora.
Nulta Tačka/RT
