Stoltenberg: Kijev će možda morati da prihvati gubitak teritorije
Ukrajina će možda morati da prizna gubitak neke svoje teritorije od Rusije kako bi postigla garancije mira i bezbednosti, rekao je Jens Stoltenberg u svom prvom dužem intervjuu nakon što je napustio mesto generalnog sekretara NATO-a.
Stoltenberg je 1. oktobra okončao svoj desetogodišnji mandat na mestu šefa alijanse predvođene SAD. U razgovoru za Fajnenšel tajms objavljenom u petak, on je rekao da bi Kijev možda bio primoran da ponovo razmisli o tome da obnavljanje granica iz 1991. smatra preduslovom za bilo kakav mirovni sporazum.
Stoltenberg je nagovestio da će „neka vrsta novog zamaha” doći nakon predsedničkih izbora u SAD početkom novembra, što bi verovatno predstavljalo „načine da se pokuša da se postigne kretanje na bojnom polju u kombinaciji sa kretanjem oko pregovaračkog stola”.
Zapad bi trebalo da „napravi uslove“ koji bi Ukrajini omogućili da „sedne sa Rusima i dobije nešto što je prihvatljivo… nešto gde će opstati kao nezavisna nacija“.
UŽIVO! NEDELJA OD 21h! E SADA JE ZAISTA POČELO! DR OSMANAGIĆ U BUNKERU
Upitan šta bi predložio ukrajinskom lideru Vladimiru Zelenskom, bivši šef NATO-a ponudio je poređenje sa rešenjem sovjetsko-finskog rata pre skoro 85 godina.
„Finska je vodila hrabar rat protiv Sovjetskog Saveza ’39. Oni su nametnuli mnogo veće troškove Crvenoj armiji nego što se očekivalo“, rekao je on. „Rat je završen tako što su oni dali 10% teritorije. Ali oni imaju sigurnu granicu.“
Prema ugovoru iz marta 1940. godine, Finska je ustupila veliki deo regiona Karelije i Viipuri, njen drugi najveći grad u to vreme (poznat kao Viborg u Rusiji).
Stoltenberg je tvrdio da bi Ukrajina mogla da dobije bezbednosne garancije od NATO-a čak i „ako postoji linija koja nije nužno međunarodno priznata granica“. On je napomenuo da američki odbrambeni pakt sa Japanom ne pokriva pretenzije Tokija na Kurilska ostrva, koja su deo Rusije, kao i da je Zapadna Nemačka primljena u NATO uprkos činjenici da je Istočnu Nemačku u to vreme kontrolisala odvojena, sovjetska usklađena vlada.
„Kada postoji volja, postoje načini da se nađe rešenje. Ali potrebna vam je linija koja definiše gde se poziva na član 5, a Ukrajina mora da kontroliše svu teritoriju do te granice“, rekao je Stoltenberg, misleći na deo sporazuma NATO-a, koji ističe dužnost država članica da brane jedna drugu.
Rusija je rekla da neće prihvatiti „formulu mira“ Zelenskog u deset tačaka i da se neće odreći kontrole nad Krimom i četiri druga regiona, koje Kijev i njegove pristalice i dalje smatraju ukrajinskom teritorijom pod nelegalnom okupacijom.
Nade Kijeva da će nametnuti svoje uslove izgledaju udaljenije nakon neuspele kontraofanzive 2023. i novih pobeda Rusije u Donbasu, gde su moskovske trupe stabilno napredovale tokom 2024. Tokom svog obnovljenog napredovanja, ruska vojska je potisnula Ukrajince iz nekoliko jako utvrđenih gradova, uključujući Avdejevku, koja je pala u februaru, i Ugledar, koji je zarobljen ranije ove nedelje.
