Sve vesti Svet

“STRUKA” SE I DALJE ČEŠE PO GLAVI! AFRIKA POPUNJAVA 17,4% SVETSKE POPULACIJE A SA SAMO 3% DOPRINOSE GLOBALNOJ LISTI UMRLIH OD COVID-a!

Dok zdravstveni stručnjaci posmatraju globalnu statistiku koju sami režiraju, oni su bili sputani niskom stopom infekcije i smrti širom podsaharskog afričkog kontinenta, u poređenju sa industrijalizovanim nacijama koje su koristile različite procedure zatvaranja da bi suzbile širenje.

Kratak pregled priče:

• Čini se da su naučnici zbunjeni malim brojem infekcija i smrtnih slučajeva u podsaharskoj Africi gde je stopa vakcinacije manja od 6%.

• Afrika ima 17,46% svetske populacije i 3% globalnog broja umrlih od Covida-19, dok zemlje sa boljom zdravstvenom zaštitom imaju veće stope smrtnosti, uključujući Ameriku sa 46% i Evropu sa 29%.

• Nigerija, sa najvećom populacijom, imala je 3.000 smrtnih slučajeva na 200 miliona ljudi, što je ono što se beleži u SAD svaka dva ili tri dana. Ipak, Nigerija je najavila sveobuhvatan program vakcinacije kako bi se „pripremila za sledeći talas“.

• Faktori koji su možda uticali na nisku stopu infekcije i smrtnosti su život na otvorenom koji podiže nivoe vitamina D, mlađa populacija i pristup lekovima i bilju koji se koriste za druga lokalna stanja, ali za koje se takođe zna da smanjuju težinu COVID-a.

Da li blokade, zatvaranja i druge restriktivne mere mogu ili ne mogu da utiču na smanjenje broja infekcija i smrtnih slučajeva COVID-19, tema je velikih debata od početka 2020.

Dok zdravstveni stručnjaci gledaju globalnu statistiku, bili su sputani niskom stopom infekcije i smrti širom podsaharskog afričkog kontinenta, u poređenju sa industrijalizovanim nacijama koje su koristile različite procedure zatvaranja da bi obuzdale širenje.

Širom sveta, zemlje su imale različite pristupe u borbi protiv širenja SARS-CoV-2. U jednom kratkom dokumentarcu koji je objavio CAN films, napravljeno je poređenje između ishoda COVID-19 u Škotskoj i Švedskoj.

Do marta 2020. godine, Škotska je uvela stroga ograničenja i zatvorila škole i druga društvena mesta. Ljudima je zaprećeno policijskim kaznama ako izađu napolje osim da vežbaju jednom dnevno, idu na posao ili kupuju hranu.

S druge strane, Švedska je pandemiju nosila drugačije od većine sveta i u početku je bila okrivljena zbog labavih ograničenja i nedostatka oštrih mera zaključavanja.

U oktobru 2020. TIME je odgovor nazvao „katastrofom“, ali podaci su pokazali da je stopa smrtnosti u Švedskoj bila u skladu sa drugim godinama. Drugim rečima, višak smrtnih slučajeva koji se može pripisati COVID-19 bio je minimalan.

Podaci koje su prikupili filmovi CAN-a pokazuju da je odgovor u Švedskoj, koja ima skoro duplo više stanovnika od Škotske, imala je znatno manji uticaj na ekonomiju i zdravlje, a isti procenat povećanja smrtnosti usled kovida kao i Škotska.

Škotska je imala tri blokade, 64 zatvaranja škola i povećanje telesne težine za 54%, dok Švedska nije imala blokade, nije bilo zatvaranja škola i nula povećanja telesne težine.

Podsaharski afrički kontinent je izbegao COVID-19

Tokom pauze za Dan zahvalnosti 2021, mediji su objavili vest o novoj varijanti COVID-19, nazvanoj Omicron, koja je identifikovana u Južnoj Africi.

Ova varijanta se razlikuje po tome što lekari prijavljuju „neobične“, ali blage simptome, pri čemu je umor najčešća pritužba. Kao odgovor, ostatak sveta je odmah uveo zabranu putovanja u i iz Južne Afrike.

Zanimljivo je da su koraci preduzeti u Africi tokom pandemije varirali u zavisnosti od zemlje, ali su stope infekcije i smrtnosti bile relativno stabilne i niske širom kontinenta.

Tokom prošle godine, bilo je izveštaja o malim oblastima u svetu u kojima je broj infekcija, smrtnih slučajeva ili stope smrtnosti značajno niži od ostatka sveta.

Na primer, indijska država Utar Pradeš prijavila je stopu oporavka od 98,6% i bez daljih infekcija. S druge strane, čini se da je čitav afrički kontinent zaobišao ogroman broj infekcija i smrti predviđenih za ove slabo finansirane zemlje sa prenaseljenim gradovima.

Prve procene su bile da će milioni umreti kada pandemija zahvati Afriku. Međutim, taj scenario se nije ostvario. Prema AP News-u, manje od 6% kontinenta je vakcinisano i već mesecima Svetska zdravstvena organizacija (SZO) naziva Afriku „jednim od najmanje pogođenih regiona na svetu“.

Na užurbanoj prepunoj pijaci izvan Hararea, AP News je razgovarao sa Niashom Ndouom, koji nosi masku u džepu. Stotine drugih ljudi, uglavnom bez maski, bilo je na pijaci. Ndou je objasnio masku u džepu:

„COVID-19 je nestao, kada ste poslednji put čuli za nekoga ko je umro od COVID-19? Maska je da zaštiti moj džep. Policija traži mito pa gubim novac ako se ne krećem sa maskom.”

Prema podacima WorldoMeter-a, stanovništvo Afrike čini 17,46% svetske populacije. Ipak, AP news izveštava da podaci SZO otkrivaju da su smrtni slučajevi u Africi 3% od ukupnog svetskog broja, dok su smrtni slučajevi u zemljama sa boljom zdravstvenom zaštitom mnogo veći, kao što je 46% u Americi i 29% u Evropi.

Nigerija ima najveću populaciju u Africi, a vlada je zabeležila samo 3.000 smrtnih slučajeva od 200 miliona ljudi koji žive u zemlji. U SAD, AP news izveštava da ima toliko smrtnih slučajeva svaka dva ili tri dana.

Neki pripisuju ranim zatvaranjima sa malim brojem infekcija

Širom sveta, zemlje i zajednice su ušle u blokadu da bi navodno pomogle da se „izravna kriva“ i uspori širenje virusa. Lesoto, najjužnija zemlja na svetu bez izlaza na more i okružena Južnom Afrikom, zaključala je svoju zemlju i svoje granice pre nego što se bilo koja osoba razbolela.

U martu 2020. zemlja je proglasila vanredno stanje, zatvorila škole i ušla u tronedeljnu blokadu. Početkom maja, blokada je ukinuta, a zemlja je zabeležila prve potvrđene slučajeve.

Bi-Bi-Si je u oktobru 2020. izvestio da je u zemlji od 2 miliona ljudi zabeleženo 40 smrtnih slučajeva u pet meseci i približno 1.700 infekcija.

Taj broj je porastao na 4.137 infekcija do januara 2021. dok su građani Južne Afrike prelazili granicu tokom sezone praznika. Pored graničnih prelaza, vlada je ranije puštala ljude iz karantina zbog brige o troškovima.

Međutim, stručnjaci veruju da je hiljade ljudi ilegalno prešlo granicu jer nisu mogli da priušte da plate svoj test na COVID-19. Kao odgovor na sve veći broj slučajeva COVID-19 u januaru, premijer je u 20 časova uveo policijski čas u društvenim objektima kao što su barovi i noćni klubovi.

Iako su brze akcije koje su neke zemlje preduzele da zaključaju svoje stanovništvo možda usporile širenje virusa u ranim danima, SARS-CoV-2 je endemičan. To znači da je u okruženju i nikakvo zaključavanje neće eliminisati virus.

To takođe znači da će se virus, kada se ponovo otvore blokade, nastaviti širiti, baš kao i virusi gripa i prehlade. Zemlje poput Lesota koje su ranije zaključane iskusile su infekcije nakon ukidanja karantina.

Jedina prednost za izravnavanje krivulje i smanjenje broja infekcija u ranoj fazi pandemije bila je to što su lekari mogli da iskoriste vreme da poboljšaju protokole lečenja.

Dr Vladimir Zelenko i Front Line COVID-19 Critical Care Alliance su dva primera lekara i grupa lekara koji su tokom 2020. godine razvili protokole lečenja koji su se pokazali uspešnim i smanjuju broj osoba sa teškom bolešću ili dugotrajnim simptomima.

Postoji nekoliko faktora koji mogu uticati na stopu infekcije u Africi. U videu iznad, dr Džon Kembel ukazuje na dramatično smanjenje slučajeva COVID-19 u Japanu koje je počelo u avgustu, samo 12 dana nakon što je lekarima dozvoljeno da legalno prepisuju ivermektin svojim pacijentima.

Koristeći Google prevodilac, Kembel je saznao da je dr Haruo Ozaki, predsednik Tokijskog medicinskog udruženja, primetio mali broj infekcija i smrtnih slučajeva u Africi gde mnogi koriste ivermektin profilaktički i kao osnovnu strategiju za lečenje onhocerkoze, parazitske bolesti takođe poznate kao rečno slepilo. Više od 99% zaraženih živi u 31 afričkoj zemlji.

Drugi lekovi koji su uobičajeno dostupni u Africi takođe su pokazali efikasnost protiv Covida-19. Na primer, hidroksihlorokin i hlorokin se dugo koriste u lečenju i prevenciji malarije.

Zelenko je objavio uspešne rezultate koristeći hidroksihlorokin protiv Covida-19.

Malarija je jedan od vodećih uzroka smrti u mnogim zemljama u razvoju u Africi. Bolest je izazvana parazitom koji nosi zaražena ženka komarca i karakterišu ga simptomi slični gripu.

Kašnjenje u lečenju povećava ozbiljnost bolesti i rizik od smrti. Prema SZO, 2017. godine bilo je 219 miliona dijagnostikovanih slučajeva malarije, a 92% njih je bilo u afričkom regionu.

Konačno, Artemisia annua, takođe poznata kao slatki pelin, je biljka koja se koristi u kombinovanim terapijama za lečenje malarije. Korišćen je u tradicionalnoj kineskoj medicini više od 2.000 godina za lečenje groznice.

Danas je artemisinin, metabolit Artemizije, aktuelna terapijska opcija za malariju. Biljka je takođe proučavana od izbijanja SARS-a 2003. za lečenje korona virusa, sa dobrim rezultatima.

Kako ističe Bi-Bi-Si, prosečna starost u većini afričkih zemalja je mnogo niža nego u ostatku sveta. Pošto su mnogi umrli stariji od 80 godina, a srednja starost u Africi je 19 godina, mnogo je manje verovatno da će infekcije dovesti do smrti.

Samo 3% stanovništva je starije od 65 godina u poređenju sa 16,9% u Severnoj Americi i 19,2% u Evropi.

Pored toga, ustanove za smeštaj starijih osoba su retke u većini afričkih zemalja.

Vreme takođe može da igra ulogu u tome ko dobije COVID: Rano u pandemiji, istraživači sa Univerziteta Merilend otkrili su da postoji korelacija između širenja COVID-19 i temperature, vlažnosti i geografske širine. Otkrili su da se virus izgleda bolje širi kada padne vlažnost i temperatura.

Pored toga, umereno vreme i sunčano nebo poput onih koje vidite u Africi povećavaju verovatnoću da će populacija imati optimalne nivoe vitamina D.

Istraživači su otkrili da održavanje optimalnog nivoa vitamina D smanjuje mogućnost infekcije i smanjuje rizik od teških bolest.

Kako vakcinacija u podsaharskoj Africi ima smisla?

Nizak broj COVID-19 u populaciji subsaharske Afrike nastavlja se uprkos stopi vakcinacije od manje od 6%. U međuvremenu, stopa vakcinacije u zapadnim zemljama raste, a ipak se bore sa rastućom stopom infekcije i smrtnosti.

Uz ovakvu statistiku, zašto nigerijski zvaničnici naizgled zanemaruju nizak broj i zdravstveno stanje u zemlji najavljujući da će pojačati svoj raspored imunizacije, u nadi da će dati vakcinu polovini stanovništva pre februara.

Jednostavno rečeno, njihova meta je „imunitet stada“ u populaciji koja ne pati. Oievale Tomori je virolog iz Nigerije koji je član nekoliko savetodavnih grupa SZO. On veruje da nivo vakcinacije ne mora da bude tako visok kao na Zapadu.

Ali Abdool Karim, epidemiolog u Južnoj Africi koji je u prošlosti savetovao vladu o COVID-19, ne slaže se sa tim. On poziva na sveobuhvatan program vakcinacije kako bi se „pripremio za sledeći talas“, koji negira ono što se dogodilo u Africi u poslednjih 20 meseci.

On kaže: „Gledajući šta se dešava u Evropi, verovatnoća da će se više slučajeva preliti ovde je veoma velika.

Dakle, dok afričke zemlje koje su imale niže stope zaraze i smrti od početka pandemije vakcinišu sve više svoje populacije, ne može se a da se ne zapita: kada programi vakcinacije budu u toku, da li će se stopa smrtnosti povećavati kao i ranije u drugim delovima sveta gde je nivo vakcinacije visok?

A ako to urade, kako će „zdravstveni stručnjaci“ objasniti nagli porast broja infekcija i smrti na kontinentu koji je do sada izbegavao nivoe pandemije COVID-19?

Prvobitno objavio Mercola. Stavovi i mišljenja izneti u ovom članku su stavovi autora i ne odražavaju nužno stavove Dečije zdravstvene odbrane.

NultaTačka/ChildrensHealthDefense