Sve vesti Svet

Studija: Patogene bakterije i gljivice pronađene na maskama

Studija: Patogene bakterije i gljivice pronađene na maskama

Nekoliko patogenih mikroba je identifikovano i kvantifikovano na maskama koje su se nosile tokom pandemije, prema japanskoj studiji objavljenoj u Scientific Reports.

Studija je jedna od prvih koja se bavi verovatnim problemima higijene uzrokovanim rastom bakterija i gljivica na maskama koje se svakodnevno nose u zajednici.

„Pošto maske mogu biti direktan izvor infekcije respiratornog trakta, digestivnog trakta i kože, ključno je održavati njihovu higijenu kako bi se sprečile bakterijske i gljivične infekcije koje mogu da pogoršaju COVID-19“, napisali su autori.

U studiji je učestvovalo 109 učesnika starosti od 21 do 22 godine koji su upitani o vrsti i trajanju maske koja se koristi i njihovim životnim navikama. Bakterije i gljivice su sakupljene iz tri vrste maski — od gaze, poliuretana i netkanih — koje su se nosile između septembra i oktobra 2020.

Istraživači su otkrili da je lice maske imalo više bakterija, dok je spoljna strana maske sadržala više gljivica.

Pored toga, duža upotreba maske rezultirala je povećanjem gljivica, ali ne i bakterija, jer su „gljivice i njihove spore otporne na sušenje, mogu da prežive pod uslovom da se maske osuše“.

Utvrđeno je da netkane maske imaju manji broj kolonija gljivica na spoljnoj strani u poređenju sa druga dva tipa maski. Netkane maske su troslojne, dvoslojne tkanine sa netkanim srednjim slojem filtera.

Istraživači su rekli da su bili iznenađeni kada su otkrili da nema značajnih razlika u broju bakterija ili gljivica na opranim maskama, to su maske koje se mogu prati odnosno maske za višekratnu upotrebu.

„Preporučena je odgovarajuća metoda čišćenja pamučnih maski za lice kako bi se smanjilo mikrobno opterećenje na maskama“, napisali su autori. “Međutim, u trenutnim eksperimentima, nismo pronašli značajne razlike u broju kolonija bakterija ili gljivica na maskama na osnovu pranja”.

Životne navike

Istraživači su takođe ispitali da li su određene životne navike kao što su grgljanje, konzumiranje soje(natto) i korišćenje različitih načina prevoza – javnog prevoza, ličnog vozila i hodanja ili vožnje bicikla – imale bilo kakav uticaj na broj mikroba na maskama.

„Nismo pronašli nikakve razlike u broju kolonija bakterija ili gljivica na obe strane maske među tri transportna sistema“, napisali su autori.

Takođe nije bilo razlika u broju mikroba na maskama učesnika koji su ispirali grlo jednom dnevno. Grgljanje je japanski običaj za koji se veruje da sprečava respiratorne infekcije. Japanske zdravstvene vlasti često preporučuju ovu praksu uz pranje ruku kao preventivnu meru protiv gripa.

Studija Medicinskog fakulteta Penn State objavljena u Journal of Medical Virology u septembru 2020. pokazala je da je nekoliko vrsta tečnosti za ispiranje usta i ispiranje nosa efikasno u neutralisanju ljudskih koronavirusa, što sugeriše da proizvodi mogu imati potencijal da smanje količinu SARS-CoV-2 opterećenja, ili količinu virusa u ustima. SARS-CoV-2 je virus koji izaziva COVID-19.

Univerzitet Kalifornije u San Francisku trenutno sprovodi malu pilot studiju o tome da li će grgljanje određenim rastvorima za ispiranje usta ili rastvorima za ispiranje grla smanjiti virusno opterećenje kod pacijenata sa dijagnostikovanim COVID-19. Očekuje se da će studija biti završena ovog septembra.

Grgljanje antiseptičkim vodicama za ispiranje usta deo je protokola Front Line COVID-19 Critical Care (FLCCC) Alijanse za „hronične (konkurentne) prevencije kao i za izbegavanje dobijanja infekcije“ nakon što je osoba izložena virusu.

FLCCC Alliance je neprofitna organizacija koja se sastoji od specijalista za kritičnu negu koji su posvetili svoje vreme razvoju protokola lečenja kako bi se „sprečilo prenošenje COVID-19 i poboljšali ishodi za pacijente obolele od te bolesti“.

Što se tiče konzumiranja soje, soje koja je fermentisana bakterijom zvanom bacillus subtillis ili B. subtillis, istraživači su rekli da su učesnici koji su konzumirali lepljivo sojino zrno, „imali značajno veću učestalost velikih belih kolonija B. subtillis sa obe strane maski od onih koji nisu”.

B. subtillis je bakterija koja se nalazi u zemljištu, vodi, biljnim ostacima i vazduhu. Koristi se za „industrijsku proizvodnju proteaza, amilaza, antibiotika i specijalnih hemikalija“ i „ne smatra se patogenim ili toksičnim za ljude, životinje ili biljke“, prema Agenciji za zaštitu životne sredine SAD.

Patogeni mikrobi

Iako većina bakterija i gljivica uzgojenih iz maski nije bila štetna za ljude, neke su bile oportunistički patogeni, dok je za druge utvrđeno da izazivaju bolesti poput bakterija koje izazivaju trovanje hranom i stafilokokne infekcije, i gljivica koje izazivaju lišaj, atletsko stopalo i svrab.

Iz svojih nalaza, autori studije sugerišu da ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom treba da „izbegavaju ponovnu upotrebu maski kako bi sprečili mikrobnu infekciju“.

CDC kaže da ljudi sa oslabljenim imunitetom ili oni sa visokim rizikom od teške bolesti treba da nose masku kada postoji visok nivo COVID-19 u zajednici.

Zdravstvena agencija nije odgovorila na zahtev The Epoch Times-a za komentar na nalaze japanske studije.

Pristalice univerzalnog nošenja maske tokom pandemije kažu da maske pomažu u sprečavanju ili smanjenju prenosa infekcije SARS-CoV-2.

Naučni dokazi

Epidemiolog i istraživač dr Pol Aleksander se ne slaže. Kaže da postoji preko 150 studija i članaka koji zaključuju da platnene i hirurške maske nisu efikasne u usporavanju širenja COVID-19 i da nanose više štete.

„Do danas su dokazi bili stabilni i jasni da maske ne funkcionišu u kontroli virusa i da mogu biti štetne, a posebno za decu“, napisao je Aleksander u februarskom tekstu za The Epoch Times.

U velikoj analizi (pdf) platnenih maski koje su korišćene tokom pandemije, autori su naveli da dokazi ne podržavaju nošenje platnenih maski u zajednici kako bi se ograničilo širenje virusa.

„Dostupni klinički dokazi o efikasnosti maski za lice su niskog kvaliteta i najbolji dostupni klinički dokazi uglavnom nisu pokazali efikasnost, sa četrnaest od šesnaest identifikovanih randomizovanih kontrolisanih studija koje su upoređivale maske za lice sa kontrolnim grupama bez maske, koje nisu uspele da pronađu statistički značajnu korist u nameri za lečenje populacije“, napisali su autori.

„Iako slabi dokazi ne bi trebalo da isključuju mere predostrožnosti gde smo suočeni sa događajima bez presedana kao što je pandemija COVID-19, etički principi zahtevaju da jačina dokaza i najbolje procene koristi budu istinito saopštene javnosti“, dodali su.

MARIO ZNA UŽIVO- Počinje ŽURKA- Ovo su dokazi koje GLOBALISTI i njihovi PULENI ne mogu da obore

Nulta Tačka/ZeroHedge