STUDIJA: ZAŠTO MNOGI LJUDI VOLE ZLIKOVCE?!
Volite negativca? To govori mnogo o vama. Ljudi obično privlače druge sa sličnim pozitivnim osobinama, ali ustuknu od onih sa sličnim negativnim osobinama. Ova tendencija ne postoji kod negativaca, koji nam se sviđaju čak i ako s njima delimo negativne osobine. Ovo otkriće moglo bi dovesti do novih studija o tome kako obrađujemo osobine ličnosti, obradu priča i vašu istoriju pretraživanja interneta.
Psiholog Karl Jung jednom je primetio da ono što smatramo iritirajućim kod drugih može da nam kaže mnogo o nama samima. Više studija je pokazalo da je u pravu. Iako nas često privlače ljudi koji dele naše pozitivne osobine, odbijaju nas oni koji dele i naše pozitivne i negativne karakteristike. Ljudi imaju tendenciju da misle da su u osnovi dobri, a naša slika o sebi može biti dovedena u opasnost ako previše vremena provodimo oko onih koji nas podsećaju da treba da radimo na sebi. Međutim, nova studija autora Rebecca J. Krause i Derek D. Rucker sa Univerziteta Northvestern pokazuje da ovaj proces drugačije funkcioniše kod negativaca. Po njima, mi volimo zlikovce koji nas podsećaju na nas.
Istraživači su se obratili veb-sajtu CharacTour.com kako bi pomogli da se utvrdi koji su zlikovci ljudima najsličniji. Ova stranica, koja ima 232.500 članova, omogućava ljudima da ocene svoje lične osobine na skali koja se takođe koristi za različite likove sa kojima se korisnici mogu uporediti i postati njihovi „obožavaoci“. Baza podataka ima skoro 4.000 karaktera koji su kategorisani na više načina, na primer ako su tihi ili pričljivi, ili su zlobni ili herojski.
Analizom podataka na ovoj veb-stranici pokazalo se da ljudi imaju tendenciju da vole zlikovce koji dele njihove osobine, ljudi su postali ljubitelji zlikovaca koji su im slični po većoj stopi nego što su postali ljubitelji heroja koji su im slični. Međutim, ovi podaci nisu pokazali da su se ljudima zato dopali ti zlikovci.
Međutim, treći eksperiment u ovoj studiji ispitivao je uzročnu vezu između sličnosti i sviđanja. U ovom testu, učesnici su pročitali scenario nove televizijske emisije sa likom po imenu Sem. Različiti ispitanici su iz čitanja dobili različite ideje o Semu; u nekim slučajevima, oni su bili heroji, u nekim zlikovci, u nekim slučajevima lik je osmišljen da bude sličan ispitanicima, a u drugim veoma različit. Ispitanici su zatim ispunili obrazac u kojem su opisali svoje interesovanje za gledanje emisije i koliko su mislili da su slični Semu.
Rezultati su bili jasni; ljudi su želeli da vide više Sema kada im je sličan, na sličnim marginama i za herojske i za zle manifestacije. Ovo pokazuje da barem neke privlačnosti koje ljudi imaju prema zlikovcima zasnovane su na osobinama, a ne, na primer, samo zato što izgledaju kul.
Drugi eksperimenti u studiji fokusirali su se na element pripovedanja, koliko se osećamo ugroženima od onih kojima smo slični, i dalje su istraživali kako i zašto volimo negativce poput nas.
Ključni zaključak svega ovoga je da postoji nešto u vezi sa zlikovcima koji su izmišljeni što nam omogućava da odustanemo od opreza i zavolimo one koji dele naše negativne osobine, što teško činimo za prave ljude. Ovo otvara nekoliko oblasti za buduća proučavanja, poput načina na koji naš mozak obrađuje priče, kako na međuljudske odnose mogu uticati pozitivne i negativne osobine ličnosti i koliko će se ljudi truditi da zadrže pozitivan utisak o sebi.
Budući da je ova studija urađena na osnovu informacija prikupljenih putem online kviza, autori takođe spekulišu da se „mnoštvo podataka iz iskustva ljudi na mreži mogu koristiti za nuđenje uvida u njihovo svakodnevno ponašanje“. Ovaj fragment je istovremeno prilika za korisne informacije koje mogu pomoći ljudima da bolje razumeju sebe, a istinite lične podatke će komercijalni interesi moći da koriste kako bi saznali još više o vama iz naizgled benignih interakcija na mreži.
Oni koji više razmišljaju o sebi možda će moći da koriste ove informacije za lični uvid, mada bi moglo proći neko vreme da shvatite šta vam je zajedničko sa vašim omiljenim zlikovcima. “Više mi se sviđa nastup Heath Ledger-a kao Džokera u filmu The Dark Knight, Kristofera Nolana, ali nisam potpuno siguran šta bih trebalo da imam zajedničko s njim”.
Ne postoji razlog za mišljenje da je ovo ograničeno samo na priče; autori sumnjaju da bismo mogli učiniti istu stvar sa „sigurnim figurama vezanosti“. Ove informacije mogu biti od pomoći i onima koji su potpuno svesni mana svojih voljenih, ali ih ipak vole.
Pokušavamo da sebe vidimo kao dobre, pa se kao rezultat toga ustručavamo od ljudi koji nas podsećaju da moramo da radimo na sebi u nekim aspektima. Iz bilo kog razloga, mi radimo sasvim suprotno kada se suočimo sa izmišljenim negativcem sa kojim se možemo uporediti. Iako ova studija verovatno neće dovesti do toga da vojska holivudskih pisaca počne da smišlja zlikovce koji svoje roditelje ne zovu dovoljno ili koji nikada ne stignu da ispune svoju listu obaveza, mogla bi nam pružiti način da malo saznamo više o nama samima.
Nulta Tačka/BigThink
