SUŠTINA JE ISTA, SAMO SE MASKE I ŠPRICEVI MENJAJU (Stav) dr Aleksandar Ljubić
Piše: dr Aleksandar Ljubić
Da bi se proizvod stalno i uspešno prodavao potrebna je povremena izmena pakovanja, naziva, sadržaja pa i celokupne tehnologije onda kada postoji opasnost od sve manjeg broja konzumenata iz bilo kojih razloga.
Trenutno najbolji primeri za to su sojevi nevidljivog čiji su nazivi upravo takvi da bi plandemiju održali u životu jer da nije takvih marketinških trikova ona bi odavno izgubila moć zastrašivanja i bila ugašena.
Slova grčkog alfabeta omogućila su održavanje konstantnog straha i do sada 3, a negde i 4 ciklusa akcije koja je nazvana vakcinacija.
U tu svrhu su čak i „vakcine“ dobile nova, jača imena.
Astrazeneka je postala vaxzevria, moderna je spikevax, a fajzer je preimenovan u comirnaty.
Poslednjih godina se videlo da je industrija lekova u dosadašnjim oblicima (tablete, kapsule, injekcije sintetičkih hemijskih materija sa različitim dejstvom) na izdisaju pa je nova tehnologija postala preko potrebna da bi se nastavilo u istom smeru.
ALEKSANDAR LJUBIĆ- Kako je plandemija uticala na studente medicine – Propast i pad savremenog čoveka
Ovde moram da naglasim da lekovi sami po sebi ne moraju da budu loši, mogu biti dosta korisni u gradskoj medicini (medicina u velikim gradovima gde prirode skoro da i nema).
Loša je zloupotreba od strane „struke“ koja ih precenjuje zbog raznih interesa.
Zbog ograničene efikasnosti dosadašnjih terapija došlo se na ideju da se one zamene novim.
Već duže vreme se provlači priča o genskim tretmanima malignih bolesti koji bi trebali da prevaziđu nedostatke aktuelnih pristupa. Zato je plandemija između ostalog poslužila za uvođenje genskih terapija na velika vrata da bi bile predstavljene kao novo, efikasno i brzo rešenje za mnoge bolesti među kojima su i takozvane neizlečive i sve druge kod kojih je ograničena sadašnja terapijska efikasnost.
Opet, sve to bi bilo u službi gradske medicine jer u velikim gradovima većina ljudi živi na način koji je u suprotnosti sa prirodom čoveka pa su i tretmani takvi.
Problem je u tome što su genski proizvodi koji su trebali da iskorene bolest čija je smrtnost daleko manja od 1 posto pokazali dosta nedostataka i može se reći da su napravili mnogo štete u odnosu na bolest koju su trebali da eliminišu.
Zato se postavlja pitanje da li je uopšte moguće zbog svega viđenog da takav pristup zameni postojeće? Pored svega, za jesen su najavljene nove mrna „vakcine“ (mrna 2.0) koje će biti samoumnožavajuće pa će navodno biti dovoljna samo jedna doza, a sa tim će biti i manje mogućnosti za oštećenja.
U korist novih terapija je i vest od pre nekoliko dana koja govori o mrna terapiji srčanih bolesti koja bi trebala da omogući obnovu srčanih ćelija i srca u celini.
Teoretski je to moguće i dobro zvuči, ali treba uzeti u obzir i dosadašnje iskustvo čovečanstva sa mrna terapijom i tek onda donositi zaključke.
Najzanimljivije je da bi se time lečila i sanirala oštećenja srca koje je neretko bilo meta neželjenih efekata „vakcinacije“.
Moguće je da su u međuvremenu prevaziđeni nedostaci pa će to biti iskorišćeno kao rešenje za neželjene posledice „vakcinacije“.
Pored gradske postoji i prirodna, seoska medicina koja omogućava čoveku život i razvoj u skladu sa svojom prirodom i za njenu primenu nije potrebno mnogo, samo dobra volja i želja za promenom loših navika koje su uzrok svih bolesti.
NultaTačka/AleksandarLjubić
