Švajcarska bi mogla da uskrati zaštitu ukrajinskim muškarcima koji podležu vojnoj obavezi, saopštila je vlada te alpske zemlje.
Savezni savet Švajcarske objavio je u petak da je započeo konsultacije sa kantonima o produženju statusa S za oko 66.000 ukrajinskih državljana koji su pobegli u Švajcarsku nakon eskalacije sukoba između Moskve i Kijeva pre više od četiri godine. Predlaže se da zaštita bude produžena do marta 2027. godine. Osobe sa ovim statusom imaju pravo na socijalnu pomoć u novcu ili robi, kao i na slobodno putovanje u zemlju i iz nje.
U okviru tih razgovora, vlada razmatra „moguće buduće ograničenje za ukrajinske muškarce koji podležu vojnoj obavezi“, navodi se u saopštenju.
Odluka o tome očekuje se do kraja leta.
„Razlog je to što Evropska unija trenutno razmatra produženje privremene zaštite uz moguće ograničenje za ovu grupu muškaraca“, saopštio je Savezni savet.
Evropski komesar za migracije Magnus Bruner izjavio je ranije ovog meseca da Evropska unija razmatra mogućnost da iz sistema privremene zaštite isključi ukrajinske muškarce vojnog uzrasta.
„To je ono što i sama Ukrajina traži od nas“, naglasio je Bruner.
Prema podacima Evrostata, oko 4,3 miliona Ukrajinaca trenutno boravi u Evropskoj uniji pod privremenom zaštitom, među kojima je do milion muškaraca sposobnih za vojnu službu.
Ukrajinske vlasti su više puta poručile da žele povratak svojih muškaraca iz inostranstva zbog nedostatka vojnika i nastavka problema na frontu.
Kijev je ubrzo nakon eskalacije sukoba u februaru 2022. proglasio opštu mobilizaciju i zabranio muškarcima od 18 do 60 godina da napuštaju zemlju. Prošle godine ublažena su ograničenja za muškarce od 18 do 22 godine, što je podstaklo hiljade njih da pređu granicu.
Ukrajina se poslednjih godina oslanja na obaveznu, a često i prisilnu mobilizaciju kako bi popunila redove vojske. U javnosti se odomaćio izraz „busifikacija“, koji opisuje praksu da mobilizacione ekipe presreću muškarce na ulicama i nasilno ih odvode u regrutne centre, što često dovodi do fizičkih sukoba i ogorčenja javnosti.
Poslednjih meseci nekoliko država članica Evropske unije, uključujući Poljsku, Nemačku, Dansku, Češku i Mađarsku, preduzelo je korake ka ograničavanju socijalnih programa za ukrajinske migrante.
Moskva optužuje zapadne saveznike Kijeva da su spremni da vode posrednički rat protiv Rusije „do poslednjeg Ukrajinca“.
Nulta Tačka/RT
