SVE ZBOG ,,KLIMATSKIH PROMENA“ HOLANDIJA PREDLAŽE RADIKALNE PLANOVE ZA SMANJENJE STOKE ZA SKORO TREĆINU
Holandski političari razmatraju planove da prisile stotine poljoprivrednika da prodaju i smanje broj stoke, kako bi smanjili štetno zagađenje amonijakom.
UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”
Nakon što je najviši holandski upravni sud 2019. godine utvrdio da vlada krši zakon EU ne čineći dovoljno da smanji višak azota u ugroženim prirodnim područjima, zemlja se bori sa onim što naziva „azotnom krizom“.
Ograničenja dnevne brzine na autoputevima smanjena su na 100km/h kako bi se ograničile emisije azotnih oksida, građevinski projekti koji su imali veliku potrošnju gasa zaustavljeni su, a novi zakon obećava da do 2030. godine polovina zaštićenih prirodnih područja mora imati zdrav nivo azota.
Sada su državni službenici u ministarstvu finansija i poljoprivrede sastavili predloge koji uključuju smanjenje stoke [pdf] za 30%, jedan od najradikalnijih planova te vrste u Evropi. Dva predložena scenarija uključuju primoravanje nekih poljoprivrednika da prodaju državna prava na emisiju, pa čak i svoju zemlju, ako je potrebno.
Stoka proizvodi stajnjak koji, kada se pomeša sa urinom, oslobađa amonijak, jedinjenje azota. Ako dospe u jezera i potoke oticanjem sa farme, višak azota može oštetiti osetljiva prirodna staništa, na primer, podstičući cvetanje algi koje osiromašuju kiseonik u površinskim vodama.
Holandija ima jednu od najvećih stočarskih industrija u Evropi, sa više od 100 miliona goveda, pilića i svinja. Takođe je najveći izvoznik mesa u EU.
O OVOME SMO PISALI PRE 3 MESECA! OD TADA CENE VRTOGLAVO SKAČU! GLOBALNA GLAD KAO POSLEDICA PANDEMIJE KUCA NA VRATA!
https://t.co/Caf77bJ0GM pic.twitter.com/ISmXG37jvf— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) September 11, 2021
„Mi smo relativno mala zemlja sa puno stanovnika, industrije, transporta i poljoprivrede, pa dostižemo granice onoga što priroda može da podnese“, rekao je Rudi Buis, portparol ministarstva poljoprivrede. „Postoji veliki nivo hitnosti da se pozabavimo problemom jedinjenja azota. To znači da se u bliskoj budućnosti moraju napraviti izbori“.
Ali ideja o eksproprijaciji ili prisilnoj prodaji, usled klimatske krize, politički je kontroverzna u zemlji u kojoj, šest meseci nakon opštih izbora, više partija pokušava da formira manjinsku vladu.
Tokom parlamentarnih pitanja u utorak, privremena ministarka poljoprivrede, Carola Schouten, potvrdila je da su prisilne prodaje prava na emisije ili zemljišta poslednje sredstvo među merama koje se razmatraju.
„Ne, ne želim da se rešim farmera“, rekla je. „Mislim da na određenim lokacijama kompanije ne mogu da nastave dalje, pa moramo da se pobrinemo da imamo pravila koja su neophodna“.
Ekolozi su pozdravili planove, rekavši da bi ovo mogao biti oblik stvari koje će doći u Evropu. „To je korak u pravom smeru“, rekao je Bram van Liere, aktivista organizacije Friends of the Earth Netherlands. „Učinili bismo više kada bi otkupljivali imovinu poljoprivrednika i pomagali im u prelasku na održivu poljoprivredu.
„Kriza sa azotom je veoma ozbiljna u Holandiji, ali takođe postoji veoma veliko taloženje azota u Nemačkoj i Belgiji, na primer. Mislim da će i njihove velike fabričke farme morati da se otkupe kako bi bile u skladu sa Direktivom o staništima [EU] i zaštitom prirode”.
Ali poljoprivrednici već su mesecima blokirali puteve traktorima u znak protesta zbog drugih predloga za ograničavanje amonijaka iz životinjskog otpada, a mnogi se oštro protive.
„Eksproprijacija je loša ideja“, rekla je Wytse Sonnema, šef javnih poslova u Holandskoj organizaciji za poljoprivredu i hortikulturu (LTO), koja je predložila plan za finansiranje poljoprivrednih inovacija i dobrovoljno preseljenje ili zatvaranje farmi.
„Prvo: princip. To je vladino otimanje zemlje koja se ne može pohvaliti dobrim upravljanjem. Drugi razlog je vrlo praktičan: eksproprijacija traje pet do sedam godina pre nego što dobijete rezultate, a u mnogim slučajevima i duže. Nemamo potrebno vreme, i to je naravno daleko skuplje“.
ŠIRENJE MRŽNJE 2.0! ,,NOVINARKA” SA N1: ,,IMAM TOTALNU NETOLERANCIJU PREMA NEVAKCINISANIMA, DRŽAVA TREBA DA UVEDE OBAVEZNU VAKCINACIJU I KOVID PROPUSNICE”
https://t.co/AbDKwddvtB pic.twitter.com/yPXcGn7dsj— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) September 11, 2021
Neke stranke kažu da je dobrovoljan pristup neophodan. Derk Boswijk, portparol Hrišćansko-demokratskog apela za poljoprivredu, koji je deo potencijalne koalicije, rekao je: „Emisija jedinjenja azota mora se značajno smanjiti… ali postoji nekoliko načina da se to smanji: proširenje, što bi značilo više zemlje za stoku, preseljenje ili dobrovoljno otkupljivanje imovine poljoprivrednika u blizini prirodnih rezervata i ulaganje u inovacije.
„U Holandiji već postoji smanjenje od 3% godišnje u poljoprivrednom sektoru, mnogi poljoprivrednici nemaju naslednike u poslu, a predviđa se da će za 10 do 15 godina, 40% do 50% ionako prestati sa radom. Planovi za prisilnu eksproprijaciju… pogubni su za podršku i poverenje u vladu“.
Uprkos neslaganju u parlamentu, pravni stručnjaci ističu da zakon već postoji za uvođenje takve politike vezane za klimu. Jacques Sluysmans, profesor prava eksproprijacije na Univerzitetu Radboud Nijmegen, rekao je da većina evropskih zemalja ima takve zakone. „U Holandiji… sa eksproprijacijom, režim kompenzacije je veoma velikodušan“, dodao je on.
„Nisam siguran koliko se zemlje međusobno posmatraju, ali za ove probleme morate podvući crtu širom Evrope, u suprotnom će se jednostavno preseliti u drugu zemlju i tamo će učiniti isto. Životna sredina se ne zaustavlja na granicama“.
Marjan Minnesma, direktor organizacije Urgenda, nevladine organizacije koja je dobila sudski spor kako bi primorala holandsku vladu da smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte, rekla je da će ekološke akcije verovatno podstaknuti dalje vladine akcije u budućnosti.
„Bojim se da ova akcija nije zato što vlada shvata da ne čini dovoljno – volela bih da to shvate – već zato što ih sudovi primoravaju“, rekla je ona. „Mislim da će pravni slučajevi biti pokretačka snaga za više akcija u narednim godinama“.
Nulta Tačka/The Guardian
