Svet sa manjim brojem ljudi znači bolji život za preostalu populaciju, piše poznati „NAUČNI“ magazin
Svet sa manje ljudi znači promenjenu klimu i bolje ishode za preostalu populaciju – ljudsku i drugu – na planeti, tvrdi tekst u časopisu Scientific American .
Članak , čiji je autor Stefani Feldštajn, ukazuje na to da će UN predviđati da će desetine zemalja imati opadanje stanovništva do 2050. godine i da je to „dobra vest“.
Manje ljudi zahteva manje hranjenja i manje energije, navodi se u tekstu, dalje izjavljujući „svi treba da slavimo pad populacije“.
Ova premisa je dodatno poboljšana tvrdnjom da planeta pati od prenaseljenosti koja umanjuje staništa i ekosisteme divljih životinja jer ljudski uticaj ima štetan efekat na sve oko nje. U tekstu se kaže:
Gubitak biodiverziteta je sam po sebi tragičan. Svet bez slonova,daždevnjaka i milion drugih vrsta kojima preti izumiranje u narednim decenijama bio bi duboko osiromašen. Divlje biljke i životinje obogaćuju naše živote i drže vitalne ekosisteme zajedno. Slatka voda koja nam je potrebna da preživimo, biljke na koje se oslanjamo za hranu i lekove i šume od kojih zavisimo zbog čistog vazduha i sekvestracije ugljenika, sve su to proizvod složenih interakcija između životnih oblika u rasponu od mikroba i oprašivača do mesoždera i čistača.
👉 NOVO samoubistvo iz vrha GOOGLE-a! Viši inženjer skočio sa terase https://t.co/3yInjIT9Ek
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) May 7, 2023
Kada se iz tog sistema izvuče čak i jedan konac, ceo sistem se može rasplesti.
Na kraju, u članku, koji je napisao „direktor za stanovništvo i održivost u Centru za biološku raznovrsnost “, stoji: „Smanjenje broja stanovnika je samo pretnja ekonomiji zasnovanoj na rastu. Prelazak na model zasnovan na rastu i jednakosti uz niže stope fertiliteta pomoći će u borbi protiv klimatskih promena i povećanju bogatstva i blagostanja.
Ljudi stoga moraju da biraju između rasta populacije i opstanka planete, stoji u eseju, ponavljajući prethodne tvrdnje da „smanjenje stanovništva i starenje demografije“ pomažu vladama da ispune ciljeve klimatskih promena:
„Takođe moramo da spojimo pokrete za reproduktivna prava i rodnu ravnopravnost i pokret za zaštitu životne sredine. Toksičnost po životnu sredinu, reproduktivno zdravlje i zaštita divljih životinja su duboko isprepleteni. Zagađenje, klimatske promene i degradirani ekosistemi štete trudnicama, fetusima i deci i otežavaju podizanje sigurnih i zdravih porodica“, navodi se dalje u eseju.
Autor ukazuje na nedavne globalističke prognoze za planetu i klimu kao dalji pokretač za ograničavanje rasta ljudske populacije.
Stabilizacija i pad stanovništva neizbežno će se postići centriranjem ljudskih prava. Kreatori politike moraju garantovati telesnu autonomiju i pristup reproduktivnoj zdravstvenoj zaštiti, rodnoj ravnopravnosti i obrazovanju žena i devojčica.
Na kraju, esej pruža molbu da se pozabavimo „krizom koja je pred nama“ pri čemu svi odlučuju „ako i kada imati decu, i planirajući smanjenje broja stanovnika, možemo izabrati budućnost održivog obilja“.
Ovaj tekst je drugi put za manje od 12 meseci da se čuje globalistički zahtev za smanjenjem ljudske populacije.
Kako je izvestila Nulta Tačka , Juval Noa Harari, istoričar, futurista i savetnik Svetskog ekonomskog foruma (WEF), rekao je prošlog avgusta: „Ne treba nam ogromna većina stanovništva“ početkom 21. veka s obzirom na savremene tehnologije.
On je ocenio da je široko rasprostranjeno savremeno razočaranje među „običnim ljudima“ ukorenjeno u strahu da će biti „ostavljeni“ u budućnosti koju vode „pametni ljudi“.
Ovakvi strahovi su opravdani, dodao je on, s obzirom na njegovu projekciju da će nove tehnologije izmestiti ekonomske potrebe u mnoge kategorije postojećeg rada. Sa trijumfom tih mašina, potreba za ljudima i njihovim radom se smanjuje.
