Svetska banka: Do 2030 se neće postići cilj okončanja siromaštva
Malo je verovatno da će svet ispuniti dugogodišnji cilj okončanja ekstremnog siromaštva do 2030. godine, saopštila je Svetska banka, navodeći efekte „izuzetnih“ šokova na globalnu ekonomiju, uključujući plandemiju koronavirusa i Ukrajinu.
U novom izveštaju objavljenom u sredu, Svetska banka je rekla da su više cene hrane i energije omele brzi oporavak nakon što je kovid doneo „najveći pad“ globalnom siromaštvu u poslednjih nekoliko decenija.
Dodaje se da se očekuje da se tempo smanjenja siromaštva dodatno zaustavi ove godine jer izgledi za globalni rast blede nakon situacije u Ukrajini, ekonomskog usporavanja u Kini i rastuće inflacije.
NE PROPUSTITE NAJNOVIJU EMISIJU „MARIO ZNA UŽIVO“!
„S obzirom na trenutne trendove, 574 miliona ljudi, skoro 7 odsto svetske populacije i dalje će živeti sa manje od 2,15 dolara dnevno 2030. godine, a većina će biti u Africi“, navodi se u izveštaju o siromaštvu i zajedničkom prosperitetu.
U saopštenju, predsednik Svetske banke Dejvid Malpas pozvao je na velike promene politike kako bi se podstakao rast i pomogao da se ubrzaju napori za iskorenjivanje siromaštva.
„Napredak u smanjenju ekstremnog siromaštva je u suštini zaustavljen u tandemu sa prigušenim globalnim ekonomskim rastom“, rekao je on, okrivljujući inflaciju, depresijaciju valute i šire krize koje se preklapaju za porast ekstremnog siromaštva.
Indermit Gil, glavni ekonomista Svetske banke, rekao je da bi neuspeh u smanjenju siromaštva u manje naprednim ekonomijama imao duboke implikacije na širu sposobnost sveta da se, između ostalog, bori protiv klimatske krize.
To bi takođe ograničilo rast u razvijenim ekonomijama, jer bi ekstremne stope siromaštva sprečile ove često gusto naseljene zemlje u razvoju da postanu veći potrošači robe na globalnom tržištu.
„Ako vam je stalo do prosperiteta u naprednim ekonomijama, pre ili kasnije želite da ove zemlje imaju velika tržišta, zemlje poput Indije, zemlje poput Kine“, rekao je Gil. „Takođe želite da ove zemlje rastu tako da one zapravo počnu da postaju izvori potražnje, a ne samo ponude.
Da bi promenile kurs, Svetska banka je rekla da zemlje treba da pojačaju saradnju, izbegavaju široke subvencije, da se usredsrede na dugoročni rast i usvoje mere poput poreza na imovinu i poreza na ugljenik koje bi mogle da pomognu u povećanju prihoda bez povrede najsiromašnijih ljudi.
U izveštaju se navodi da više od tri milijarde ljudi živi sa manje od 6,85 dolara dnevno, što je prosek nacionalnih linija siromaštva u zemljama sa višim srednjim prihodima.
Rečeno je da se smanjenje siromaštva već usporilo u pet godina koje su dovele do pandemije, a najsiromašniji su očigledno snosili najveće troškove. Najsiromašnijih 40 odsto ljudi zabeležilo je prosečni gubitak prihoda od 4 odsto tokom pandemije, što je dvostruko više od gubitaka od 20 odsto najbogatijih, saopštila je Svetska banka.
Državna potrošnja i hitna podrška pomogli su u sprečavanju još većeg povećanja stope siromaštva, pokazao je izveštaj, ali je ekonomski oporavak bio neujednačen, sa privredama u razvoju sa manje resursa koje su trošile manje i postizale manje.
Ekstremno siromaštvo je sada koncentrisano u zemljama podsaharske Afrike, koje imaju stopu siromaštva od oko 35 odsto i čine 60 odsto svih ljudi u ekstremnom siromaštvu, navodi se u izveštaju.
„Tokom naredne decenije, ulaganje u bolje zdravstvo i obrazovanje biće ključno za ekonomije u razvoju“, rekao je Gil.
