Svetska Banka „izgubila“ 41 milijardu dolara namenjenih za borbu protiv „klimatskih promena“
Globalistička Svetska banka je „izgubila“ zapanjujućih 41 milijardu dolara u fondovima za „klimatske promene“, otkrila je istraga.
Oxfam je pokrenuo istragu o postupanju Svetske banke sa fondovima i otkrio da su milijarde „zagubljenih sredstava“ nestale.
Istražitelji su otkrili da „ne postoji jasna javna evidencija koja pokazuje gde je ovaj novac otišao ili kako je korišćen“.
Svetska banka je stvorena, delimično, da pomogne u ublažavanju ekstremnog siromaštva.
Otprilike 10% svetske populacije, 700 miliona ljudi, živi sa manje od 2 dolara dnevno.
Banka se finansira iz doprinosa bogatih zemalja koje finansiraju poreski obveznici.
Međutim, Svetska banka je nedavno odlučila da preusmeri 45 odsto svojih razvojnih sredstava sa programa za smanjenje siromaštva na globalističke planove za „klimatske promene”.
Oko 40 milijardi dolara godišnje iz Svetske banke sada je namenjeno za finansiranje napora zelene agende.
Ipak, otkako je novac prebačen na inicijative za „klimatske promene“, ogromne sume gotovine su postale misteriozno „zagubljene“.
Istraga o finansijama Svetske banke koju je sproveo Oksfam pokazuje da sada nedostaje između 24 i 41 milijarde dolara „pogrešnih sredstava“.
Ne postoji način da se pronađe novac koji nedostaje zbog „loše prakse vođenja evidencije“, kaže Oksfam.
Ova sredstva su najverovatnije ukradena.
„Oxfamova revizija portfelja finansiranja za klimatske promene Svetske banke za period 2017-2023 otkrila je da je između 24 milijarde i 41 milijardu dolara finansiranja za klimu nestalo između vremena kada su projekti odobreni i kada su zatvoreni“, navodi Oksfam .
„Ne postoji jasna javna evidencija koja pokazuje gde je ovaj novac otišao ili kako je utrošen, što onemogućava bilo kakvu procenu njegovog uticaja.
„Takođe ostaje nejasno da li su ova sredstva uopšte potrošena na inicijative vezane za klimu koje imaju za cilj da pomognu zemljama sa niskim i srednjim prihodima da zaštite ljude od uticaja klimatske krize i ulažu u čistu energiju.
U saopštenju, Kejt Donald, šef kancelarije Oxfam internešenel u Vašingtonu, rekla je:
„Banka se brzo hvali milijardama finansijskih sredstava za klimatske promene — ali ovi brojevi su zasnovani na tome šta planira da potroši, a ne na onome što zapravo potroši kada projekat počne.
„Ovo je kao da tražite od svog doktora da proceni vašu ishranu samo gledajući vašu listu namirnica, a da nikada ne proverite šta zapravo završava u vašem frižideru.
Neizabrane birokrate Svetske banke imaju da objasne nestali fond ili čak da odgovore na optužbe.
Sledeće godine, klimatske birokrate, poznate ličnosti, svetski lideri i siromašnije nacije će se spustiti na to odredišno mesto za odmor, Azerbejdžan, kako bi pregovarali o novom globalnom cilju finansiranja klimatskog narativa, Novom kolektivnom kvantifikovanom cilju (NCKG).
Siromašnije zemlje će tražiti 5 triliona dolara svake godine u javnim fondovima za globalni jug.
Ova uplata se opisuje „kao učešće za njihov klimatski dug“ zemljama, ljudima i zajednicama koje su navodno najviše pogođene „klimatskim promenama“.
„Klimatske finansije su oskudne, i da, znamo da ih je teško isporučiti“, dodao je Donald.
„Ali ne pratite kako ili gde se novac zapravo troši?
„To nije samo neki birokratski nadzor – to je fundamentalno kršenje poverenja koje rizikuje da ugrozi napredak koji treba da ostvarimo na COP-u ove godine.
„Banka treba da se ponaša kao da naša budućnost zavisi od suočavanja sa klimatskom krizom, jer jeste.
