Svetska banka: Rat će izazvati najveći skok cena u poslednjih 50 godina
Rat u Ukrajini izazvaće „najveći potres u ceni robe“ još od sedamdesetih, upozorava Svetska banka.
U novom predviđanju, iz Svetske banke kažu da će poremećaj koji je izazvao ratni sukob dovesti do ogromnog skoka cena roba koje variraju od prirodnog gasa do pšenice i pamuka.
Povećanje cena „počinje da ostavlja veoma krupne ekonomske i humanitarne posledice“, izjavio je za BBC Piter Nigl, koautor ovog izveštaja.
On kaže da „domaćinstva širom sveta počinju da osećaju krizu troškova života“.
„Posebno nas brinu najsiromašnija domaćinstva, pošto ona troše veliki deo svojih primanja na hranu i energiju, tako da su ona posebno ugrožena od ovog skoka cena“, dodaje viši ekonomista Svetske banke.
Očekuje se da cene energenata porastu za više od 50 odsto, povećavši troškove domaćinstava i kompanija, kažu iz Svetske banke.
Najveći skok desiće se u ceni prirodnog gasa u Evropi, od koje se očekuje da naraste više nego dvostruko.
Predviđa se da će cene pasti sledeće i 2024. godine, ali će čak i tada ostati 15 odsto više nego što su bile prošle godine.
Svetska banka je saopštila da to znači da smo od niskih brojki iz aprila 2020. godine sve do visokih iz marta ove godine „imali najveće povećanje za 23 meseca u cenama energenata još od skoka cene nafte iz 1973. godine“, kad su napetosti na Bliskom istoku dovele do dizanja cena u nebesa.
Slično se očekuje da cene nafte ostanu visoke i 2024. godine, sa barelom osnovnog merila, nafta „Brent“, projektovanim da ove godine u proseku iznosi 100 dolara, što će dovesti do široko rasprostranjene inflacije.
Rusija proizvodi oko 11 odsto svetske nafte, što je treći najveći udeo u svetu, ali se u izveštaju navodi da se očekuje da „poremećaji uzrokovani ratom ostave trajne negativne posledice“, jer sankcije znače da strane kompanije odlaze i da je pristup tehnologiji ograničen.
Rusija trenutno obezbeđuje 40 odsto gasa u EU i 27 odsto njene nafte, ali evropske vlade rade na tome da prekinu zavisnost članica bloka od snabdevanja iz Rusije.
To je uticalo na rast globalnih cena, stvorivši veću potražnju za snabdevanjem sa drugih mesta.
Nigl iz Svetske Banke kaže da druge zemlje mogu da pomognu u rešavanju oskudice snabdevanja izazvane ratom u Ukrajini na srednje staze.
Međutim, prognoza povećanja cene đubriva od 69 odsto ove godine znači da „postoji realna opasnost od pada poljoprivrednih prinosa kako zemljoradnici budu koristili manje đubriva“.
Što se tiče robe u celini, u izveštaju Svetske banke se kaže: „Iako se generalno od cena očekuje da dostignu vrhunac tokom 2022. godine, one će i dalje ostati mnogo više od onih iz ranijih prognoza.“
Dodaje se još i da „izgledi na tržištu roba umnogome zavise od trajanja samog rata u Ukrajini“ i poremećaja koje on bude donosio lancima snabdevanja.
Rekordna cena pšenice
U izveštaju Svetske banke o prognozi cena robe se upozorava da će mnoge vrste hrane doživeti drastičan skok u cenama.
UN-ov indeks cene hrane već pokazuje da su one na najvišem nivou otkako je evidencija započeta pre 60 godina.
Prognoza je da će cena pšenice porasti za 42,7 odsto i dostići nove rekordne visine merene u dolarima.
Drugi istaknuti skokovi biće 33,3 odsto za ječam, 20 odsto za soju, 29,8 odsto za ulja i 41,8 odsto za piletinu.
Ovaj rast cena odražava činjenicu da je drastično opao izvoz iz Ukrajine i Rusije.
Pre rata, ove dve zemlje nosile su 28,9 odsto globalnog izvoza pšenice, prema Dž.P. Morganu, i 60 odsto svetskog snabdevanja suncokretom – ključnim sastojkom u mnogim prerađevinama – prema Si end Pi Globalu.
Cene drugih sirovina, kao što su đubrivo, metali i minerali, takođe se predviđa da će rasti.
Cene drvne građe, čaja i pirinča su među malobrojnim od kojih se očekuje pad.
„Pšenica je jedan od poljoprivrednih izvoznih artikala koje je najteže zameniti“, piše u napomeni iz istraživanja Banke Amerike.
U njoj se ističe da će loši vremenski uslovi u Severnoj Americi i Kini verovatno dodatno pogoršati posledice smanjenog snabdevanja iz Ukrajine, što će se nastaviti zato što je rat već narušio prolećnu sezonu setve.
U napomeni se ističe i da je snabdevanje žitaricama i uljaricama iz Ukrajine opalo više od 80 odsto zbog ratnih dejstava i da ovi izgubljeni izvozni artikli, tokom čitave godine, „iznose oko 10 dana svetskog snabdevanja hranom“.
Izvršni direktor Arčer Danijels Midlenda, jednog od četiri najveća svetska trgovca hranom, rekao je da ne očekuje da će cene pasti u skorije vreme.
Iako je ova američka firma objavila da je imala 53 odsto povećanja neto zarade u prva tri meseca ove godine, na 1,05 milijarde dolara, Huan Lusijano kaže: „Očekujemo smanjenje snabdevanja žitaricama – izazvano slabim kanadskim prinosima repice, manjim prinosima u Južnoj Americi, a sada i poremećajem u regionu Crnog mora – što će dovesti do dalje oskudice na globalnom tržištu žitarica u narednih nekoliko godina.“
Nigl iz Svetske Banke kaže da druge zemlje mogu da pomognu u rešavanju oskudice snabdevanja izazvane ratom u Ukrajini na srednje staze.
Međutim, prognoza povećanja cene đubriva od 69 odsto ove godine znači da „postoji realna opasnost od pada poljoprivrednih prinosa kako zemljoradnici budu koristili manje đubriva“.
Što se tiče robe u celini, u izveštaju Svetske banke se kaže: „Iako se generalno od cena očekuje da dostignu vrhunac tokom 2022. godine, one će i dalje ostati mnogo više od onih iz ranijih prognoza.“
Dodaje se još i da „izgledi na tržištu roba umnogome zavise od trajanja samog rata u Ukrajini“ i poremećaja koje on bude donosio lancima snabdevanja.
MARIO ZNA i MILOŠ DIMITRIJEVIĆ- Ljudi za ovo MORAJU DA ČUJU- Budite spremni za period koji nas čeka
