Svetska trgovinska organizacija: Globalne cene hrane će nastaviti da rastu
Troškovi su porasli za skoro 20% u 2022, prema podacima trgovinskog tela
Cene hrane su prošle godine porasle za 18 odsto na globalnom nivou, uključujući rast cene žitarica od 21 odsto, procenila je Svetska trgovinska organizacija (STO) u svom Global Trade Outlook objavljenom u sredu.
Prema podacima trgovinskog tela, cene đubriva su zabeležile još veći rast od 63% u odnosu na prethodnu godinu. STO je primetila da bi, u teoriji, viši troškovi hrane „trebalo da podstaknu veću poljoprivrednu proizvodnju, što će rezultirati većom dostupnošću i nižim cenama hrane u budućnosti“, ali je upozorila da bi pomeranje skupih đubriva moglo dovesti do smanjenja prinosa i, na kraju, do nove cene šiljci.
Organizacija je takođe primetila da su cene hrane snažno oscilirale 2022. godine, prvo skočivši za 19 odsto između januara i maja, nakon početka ruske vojne operacije u Ukrajini, a zatim su pale za 15 odsto između maja i decembra.
Sve u svemu, dok su „globalne zalihe hrane manje nesigurne nego što su se mnogi plašili“ u vezi sa krizom u Ukrajini, one „i dalje izazivaju zabrinutost“, upozorila je STO. Prema njegovim proračunima, obim svetske trgovine pšenicom, na primer, pao je za otprilike 7,5 odsto od 2021, što ostavlja „malu marginu za grešku ako veliki proizvođač pretrpi neuspeh useva ili prirodnu katastrofu u vezi sa klimom“.
Generalni direktor STO Ngozi Okonjo-Ivela pozvala je u sredu razvijene ekonomije da budu na oprezu u pogledu znakova krize sa hranom koja izaziva glad u siromašnijim zemljama. Ona je ponovila svoje ranije pozive za ukidanje ograničenja izvoza hrane i đubriva, napominjući da od aprila 2023. godine oko 67 zemalja ima takve granice. Ona je takođe upozorila da će globalna trgovina verovatno „ostati pod pritiskom spoljnih faktora 2023. godine“. Prema njenim rečima, to uključuje krizu u Ukrajini i druge geopolitičke tenzije, inflaciju, uticaj pooštravanja monetarne politike.
„Ovo čini još važnijim za vlade da izbegnu fragmentaciju trgovine i da se uzdrže od uvođenja prepreka trgovini. Ulaganje u multilateralnu trgovinsku saradnju… dugoročno bi podstaklo ekonomski rast i životni standard ljudi“, zaključila je ona.
