Svetska zdravstvena organizacija želi da pojača cenzuru: Proširuje napore „upravljanja dezinformacijama“
Pandemija je stavila SZO u centar pažnje i na mnogo načina uticala je na jasnu promenu putanje UN-a sa svoje prave svrhe na pružanje pomoći vladama na globalnom nivou u kontroli govora i nadgledanju njihovog stanovništva.
SZO ima mandat za mešanje u pitanja usredsređenih na zdravlje, a počela je da se meša u ono što predstavlja kao pretnje povezane sa „dezinformacijama“ i „AI“.
I čak zabrinjava da su „dezinformacije o zdravlju“ ono što narušava poverenje javnosti u „vladina tela, medije, zdravstvene radnike i uopšteno u zdravstveni sektor, akademske institucije i širu naučnu zajednicu“ – drugim rečima, ukorenjene elite, ili elite koje veruju da treba da ostanu ukorenjene po svaku cenu.
Sve ovo je da promoviše tvrdnju da je pandemija bila korisno oruđe („katalizator“) koje je poboljšalo „upravljanje dezinformacijama“ – na Pacifiku. Konkretno, 17 ostrvskih država, uključujući Fidži i Tongu, odabrano je za „procenu potreba“ SZO, koje je sprovedeno u novembru 2023.
Imamo dodatak narativu o pogrešnim/dez/informacijama – glasine. To je još jedna stvar kojom SZO sada nastoji da „upravlja“ i organizacija kaže da su pacifičke države – gde je u suštini otišla da sazna kako je pandemija uticala na odnos vlasti prema javnom diskursu – identifikovale ovo kao jedan od svojih „glavnih prioriteta“ za ovu godinu.
Nemačka policija vršila racije po kućama i hapsila ljude optužene za „vređanje” političara na internetu https://t.co/Ownoo0Qtha
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 26, 2024
Očigledno shvatajući rezultate sopstvene „procene potreba“ kao signal da se nastavi i „izgradi kapacitet“ u ovim ostrvskim državama, SZO otkriva da to uključuje nešto što se zove „poboljšanje društvenog slušanja“.
Možda zvuči kao birokratska priča, ali SZO zapravo daje uvid u to o čemu se radi – analizirajući razgovore i narative kako bi razumeli percepcije i zabrinutosti javnosti.
U kom cilju? Da bi se „pozabavili“ zdravstvenim dezinformacijama i pogrešnim informacijama, na način na koji ova agencija UN-a bira da ih definiše. I da bi sprovela svoju politiku, SZO je osmislila platformu pod nazivom „OpenWHO“ (čini se da nijedno brendiranje, posebno potencijalno kontroverznih stvari, ovih dana nije završeno bez dodavanja reči „otvoreno“ u ime).
Platforma SZO se sastoji od „niza alata, okvira, obuke i drugih resursa“ za borbu protiv dezinformacija, a ovde je „dalje modifikovana u kontekstu Pacifika“.
