Svetski ekonomski forum: Redefinisanje stvarnosti i našeg identiteta kroz Metaverzum
Svetski ekonomski forum je 12. marta objavio novi memorandum pod nazivom Metaverzum identitet: definisanje sopstva u pomešanoj stvarnosti koji ima za cilj da istraži potrebu za obaveznim „identitetom metaverzuma“. Dokument, napisan u partnerstvu sa firmom Accenture, poziva na „saradničku, interdisciplinarnu strategiju za navigaciju kroz izazove identiteta“.
„Metaverzum, spreman da redefiniše internet, prepliće digitalno i fizičko, naglašavajući ključnu ulogu „identiteta“ u oblikovanju imerzivnih iskustava usredsređenih na čoveka“, navodi se u dopisu.
Activistpost.com izveštava: Izveštaj WEF-a sadrži uvide od 150 „globalnih stručnjaka“, uključujući rukovodioce iz Amazona, Microsofta, PayPal-a, Sony-ja, LEGO-a, Meta, Magic Leap-a, Mastercard-a, Walmarta, Qualcomma-a i Google-a. Ostali saradnici uključuju predstavnike Atlantskog saveta, Nacionalnog instituta za zdravlje SAD, Ujedinjenih nacija, Saveta Evropske unije, Evropskog saveta, Australije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Novi izveštaj nadograđuje napore koje je WEF pokrenuo u maju 2022. poznat kao „Inicijativa za definisanje i izgradnju metaverzuma“. WEF kaže da je ova inicijativa fokusirana na „integrisani pristup razvoju i upravljanju metaverzumom“.
Kao što je tipično za izveštaje WEF-a, ovaj je prepun uobičajenih fraza o potrebi da se izgradi metaverzum koji je „odgovoran, pravičan, inkluzivan, raznolik i dostupan svet“. WEF takođe govori o zaštiti privatnosti u metaverzumu.
„Dok konvergencija tehnologija proširene stvarnosti (XR) zamagljuje granice između fizičkog i virtuelnog sveta, postaje imperativ da se pozabavimo temom „identiteta“ kako bi se obezbedio inkluzivan, pravičan, pristupačan, siguran i metaverzum koji čuva privatnost“, navodi se u izveštaju.
Sprovodi se masovna kontrola, malo je onih koji će se izvući | Marko Istočnik | Mario Zna, 270 Uživo
Što se tiče metaverzuma, WEF-ova verzija jednakosti i inkluzije se odnosi na to da se osigura da svaka osoba ima priliku da kreira digitalni avatar koliko god želi realističan ili nacrtan. Oni tvrde da je ključ za redefinisanje sistema identiteta „kreiranje inkluzivne, raznolike digitalne prezentacije u novom mediju… koji može odražavati aspekte identiteta iz stvarnog sveta ili prihvatiti potpuno nove, maštovite forme“.
Međutim, kada bolje pogledamo prirodu ove „pomešane stvarnosti“, možemo videti da WEF opisuje istu buduću distopijsku viziju koju je promovisao osnivač WEF-a Klaus Švab pod imenom 4. industrijska revolucija, ili, u skorije vreme, The Great Reset.
U odeljku pod nazivom „Priča o identitetu metaverzuma“ WEF nudi viziju jedne budućnosti:
Jutarnje sunce prolazi kroz roletne dok se budući Vi dižete iz kreveta. Vaš virtuelni asistent, osetivši da ste budni, pokreće vašu unapred zadatu rutinu jutarnjeg buđenja. Pratilac vas autentifikuje – ne samo pomoću lozinke, već i iz vašeg jedinstvenog glasovnog obrasca. Kada budete verifikovani, pokreće rutinu koju ste tražili i čita i vaš lični raspored i radni kalendar; zatim daje prioritet, rezimira i deli poruke koje su poslate na vašu radnu e-poštu preko noći. Jutarnje čitanje vas dovodi u pravi način razmišljanja da se pozabavite ranim sastankom u kancelariji.
Dok se pripremate za svoj dan, stavljate svoje pametne naočare, a one prikazuju poruku vaše majke. Saglasni ste sa otvaranjem poruka i umesto da se prikazuje njen tekst, njen digitalni avatar (prilično sličan njenom stvarnom ja) pojavljuje se pored vas u AR-u, prenoseći poruku o promeni planova za večeru. Koristeći svoje pametno ogledalo – i AI filtere da biste bili prezentativniji tako rano ujutru – šaljete video odgovor. U međuvremenu, vaš virtuelni asistent ažurira vaš plan puta za veče i zakazuje autonomno vozilo da vas pokupi posle posla i odveze vas na večeru.
Tokom celog dana u kancelariji, vaše pametne naočare služe dvostrukoj svrsi. Oni dovode zaposlene koji rade od kuće u salu za sastanke kako bi poboljšali pristupačnost. Pored toga, kada razgovarate sa kolegama, preklapanja podataka u realnom vremenu pružaju kontekst – titlove u realnom vremenu, nedavne razmenjene e-poruke, predstojeće zajedničke događaje ili čak međusobne kontakte – pomažući u glatkijoj komunikaciji. Sve je to moguće jer su vaši saradnici dali višestepeni pristup kao deo svojih profesionalnih digitalnih identiteta.
Iako ova naučnofantastična budućnost može zvučati uzbudljivo i bezopasno, stvarnost je mnogo mračnija. Kao što smo istakli u prethodnim izveštajima o Velikom resetovanju, WEF godinama promoviše ideju 4. industrijske revolucije. 4IR je prvi put najavio 2016. osnivač i predsednik WEF-a Klaus Švab.
Upravo u ovoj potencijalnoj budućnosti WEF kaže da ćemo svi koristiti autonomna vozila (za razliku od ličnog posedovanja vozila); robotske asistente sa veštačkom inteligencijom; dostava hrane i drugih artikala dronom; i korišćenje virtuelnih slušalica, kontaktnih sočiva ili implantata gde smo u interakciji sa proširenim, virtuelnim i takozvanim sistemima proširene realnosti. Sve ovo bi pokretale 5G i 6G mreže.
Vrhunski biohemičar upozorava da pojedinačna Pfizer injekcija sadrži dovoljno ‘plazmidne DNK’ da izazove rakhttps://t.co/WUWJwdwfwE
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) April 8, 2024
Naravno, ono što WEF izostavlja jeste da će stvaranje ove navodne utopije uključivati gubitak privatnosti, slobode kretanja, slobode govora i, na kraju, slobode pojedinca.
Ne samo da WEF i njima slični pretpostavljaju da ljudi sveta žele da žive u „pomešanoj stvarnosti“, već će pritisak ka ovoj digitalizaciji i tokenizaciji fizičkog sveta verovatno imati efekat daljeg odvajanja čovečanstva od naše fizičke stvarnosti.
U jednom trenutku izveštaj priznaje da „neograničeno unapređenje“ može „usputno promovisati dismorfiju stvarnosti i/ili poremećaj depersonalizacije-derealizacije (DPDR)“. Napominje da je istraživanje o DPDR-u pokazalo osećanje odvojenosti u VR-u, sa tehnologijom koja briše granice između objektivne i virtuelne stvarnosti.
„Nekim pojedincima bi moglo biti teško da integrišu svoju ličnost na mreži sa svojim sopstvom u stvarnom svetu, što dovodi do borbi u samopercepciji i razumevanju“, upozorava se u izveštaju. „Virtuelna okruženja mogu dodatno ojačati ili pogoršati postojeća osećanja nestvarnosti, doprinoseći ciklusu koji dodatno učvršćuje poremećaj.
Bez nagoveštaja ironije, izveštaj WEF-a takođe sugeriše da je guranje ljudi dalje u digitalni svet stvaranjem identiteta metaverzuma „sredstvo za kreiranje digitalne pripadnosti i prisustva“.
WEF kaže da se identitet metaverzuma „proširuje izvan opipljivog čoveka i uključuje digitalne entitete“, kao što su jednostavni čet-botovi zasnovani na tekstu do složenih avatara nalik ljudima i foto-realističnih digitalnih dvojnika ili digitalnih replika. WEF tvrdi da „identitet metaverzuma povezuje i sidri osobu za fizički i virtuelni svet“.
Digitalni identitet je centralni deo digitalne distopije Metaverzuma
Otprilike na pola puta kroz izveštaj postaje jasno da je bar jedan cilj dokumenta da unapredi guranje programa digitalnog identiteta. Izveštaj WEF-a jasno stavlja do znanja da je virtuelni svet još jedna oblast u kojoj se javnost može podstaći da učestvuje u digitalnim ID sistemima i ukupnoj digitalizaciji čovečanstva. WEF kaže da metaverzum identitet „ističe da kretanje identiteta osobe – preko digitalnih i fizičkih prostora – čini identitet centralnim za budućnost sveta“.
Kao što je TLAV opširno izveštavao, grupe kao što su Koalicija za bolji identitet, Thales Group, Evropska unija i Ujedinjene nacije ulažu zajednički napor da se svet okupi u digitalne ID sisteme. Ovi sistemi se promovišu pod maskom pomoći „nebankarskom“ svetu, ubrzavanja zdravstvene zaštite, zaštite životne sredine ili jednostavno kao sredstvo za zabavu i udobnost. Međutim, upotreba digitalnih ID-ova uskladištenih u digitalnim novčanicima sa digitalnim novcem koji kontrolišu vlade ili korporacije biće kraj privatnosti kakvu poznajemo.
Izveštaj takođe govori o onome što oni nazivaju „identifikacioni jaz“, koji opisuju kao „broj pojedinaca koji nemaju oblik lične karte“. WEF tvrdi da je ovaj jaz u identifikaciji važan podsetnik da kako „društvo napreduje u digitalnu eru” treba uložiti napore da se „uključuje i vodi računa o onima koji, po izboru ili okolnostima, ostaju izvan formalnih granica identifikacije”.
Ipak, iako izgleda da priznaju da neće svi biti zainteresovani za digitalni metaverzum identitet, u izveštaju se navodi da je „identitet metaverzuma sastavni deo budućih internet interakcija“. Oni takođe primećuju da bi izbor da odustanu od digitalnih identiteta mogao „negativno uticati na društvenu mobilnost u fizičkim svetovima, s obzirom na oslanjanje privrede na digitalne platforme“. Ovo bi moglo biti priznanje da, iako bi metaverzum i mešana stvarnost u početku mogli biti opcioni i dobrovoljni, vremenom bi tehnologija mogla postati vitalna za svakodnevni život baš kao što su pametni telefoni i kreditne kartice postali za milijarde ljudi.
WEF takođe napominje da bez obzira da li želite metaverzum identitet ili ne, možda ste već ostavili iza sebe „kolekciju digitalnih mrvica koje se akumuliraju da bi formirale metaverzum identitet“. WEF tvrdi da, pošto je metaverzum „produženje i evolucija današnjeg interneta“, svako može imati metaverzum identitet sastavljen od „fotografije, Facebook profila, Reddit naloga, slike, IP adrese, oznake igrača, adresa digitalnog novčanika” itd.
Pretpostavljeni podaci o vašem stvarnom fizičkom životu
Svetski ekonomski forum takođe jasno stavlja do znanja da je njihova vizija identiteta metaverzuma povezana sa akcijama pojedinca u fizičkom svetu.
„Identitet Metaverzum se proteže dalje od posedovanja avatara i obuhvata ponašanje, preferencije, pokrete, radnje i odluke koje se donose u digitalnim oblastima – bilo da se radi o AR, VR, MR, 2D veb stranicama ili nečem drugom“, navodi se u izveštaju.“S obzirom na ovaj potencijal sledljivosti između identiteta pojedinca u digitalnom svetu i njihovog „stvarnog“ identiteta u fizičkom svetu, zainteresovane strane treba da uzmu u obzir napetost između privatnosti, bezbednosti, regulative i izbora individualnog identiteta.”
U izveštaju se kaže da će metaverzum identitet prevazići tradicionalnu identifikaciju i proširiti se „u zamršenost ponašanja, akcija i izbora pojedinca“. U izveštaju se primećuje da će način na koji pojedinac govori, uključujući jedinstvene tonske fleksije ili kulturne idiome, ili nečije „izrazite pokrete“ „pružiti uvid u njihovo poreklo i vaspitanje“. WEF kaže da ovi atributi mogu da generišu ono što je poznato kao „izvedeni podaci“, koji izvlače uvide koristeći prepoznavanje obrazaca unutar podataka.
WEF priznaje da kada se kombinuje sa veštačkom inteligencijom ili mašinskim učenjem, ovaj „sofisticirani analitički proces“ može da ispita „naizgled nepovezana ponašanja, akcije i izbore“ kako bi se izveli smisleni zaključci o preferencijama, pozadini i, čak, namerama osobe. U izveštaju se ističe da studija iz 2020. sugeriše da pet minuta podataka o VR praćenju može proizvesti „informacije koje mogu identifikovati korisnika iz grupe od 511 ljudi sa tačnošću od 95,3 odsto“.
Nije teško zamisliti situaciju u kojoj vlade, korporacije ili osiguravajuća društva plaćaju za pristup ovim „izvedenim podacima“ samo da bi ih koristili protiv građanina, klijenta ili potencijalnog klijenta.
U samom izveštaju se navodi da se ovi podaci mogu koristiti za dešifrovanje nečijeg „stvarnog identiteta ili preferencija“ i koristiti za „ciljano oglašavanje ili druge svrhe bez njihovog pristanka“. U njemu se navodi da bi vlade mogle da koriste zaključene podatke za „nadzor, praćenje disidenata ili potiskivanje određenih grupa bez njihovog aktivnog pristanka“.
Dalje, u izveštaju se kaže da ovaj „nivo agregacije podataka i obrade podataka identifikatora i kvazi-identifikatora“ može omogućiti profilisanje ljudi na „načine na koje pojedinci nisu nameravali ili predviđali kada su se uključili u okruženja ili iskustva“.
Istorija Metaverzuma
Termin metaverzum prvobitno je skovan u popularnom naučnofantastičnom romanu Snežni pad. U Snow Crash-u, glavni lik, Hiro protagonista, postoji u futurističkom pejzažu gde ljudi uskaču i izlaze iz alternativnih univerzuma sačinjenih od proširene i virtuelne stvarnosti.
Dok Snow Crash nije prvi ili jedini roman koji zamišlja alternativnu stvarnost u kojoj ljudi koriste tehnologiju za interakciju sa virtuelnim svetom i fizičkim svetom dopunjenim heads up ekranima, Snow Crash je bio prvi koji je koristio termin Metaverse. Iz Snow Crash-a:
„Dakle, Hiro zapravo uopšte nije ovde. On je u kompjuterski generisanom univerzumu koji njegov računar crta na svojim naočarima i ubacuje u slušalice. U žargonu, ovo imaginarno mesto je poznato kao Metaverzum. Hiro provodi mnogo vremena u Metaverzumu.”
Uprkos utopijskim obećanjima rukovodilaca WEF-a i Mete (bivši Facebook), postojali su brojni kritičari planova generalnog direktora Meta Marka Zakerberga da prebaci javnost sa stvarne stvarnosti na simuliranu virtuelnu stvarnost. Tom Valović iz CounterPunch-a opisao je planove Metaverzuma na sledeći način:
„Želim da budem oprezan da ne iskrivim reči u opisivanju o čemu se zapravo radi u ovom tehnološkom udaru: ništa manje od pokušaja da se fabrikuje alternativna „stvarnost“ osim one fizičke u kojoj sada živimo. Ovoj novoj realnosti može se pristupiti, naravno, samo kupcima koji plaćaju i onima koji su u poziciji da je priušte i razumeju. To je tehnologija koju su osmislile elite i za elite i implicitno ostavlja iza sebe veći deo čovečanstva.“
„Čini se da je metaverzum deo većeg napora da se primeni tehnokratsko upravljanje i dobro se uklapa sa dnevnim redom Svetskog ekonomskog foruma (WEF). Ova organizacija je zvanični glasnogovornik klase milijardera.
Prvi talas nove invazivnosti transhumanizma će doći sa takozvanim nosivim uređajima, tj. trakama za glavu, naočarima virtuelne stvarnosti, dodacima za telo, kožnim implantatima i slično. Sledeća faza će biti pokušaj fizičkog povezivanja naših tela u elektronsku alternativnu stvarnost gde privatnost i individualna autonomija neće postojati.
Valović je u pravu u proceni vizije WEF-a. Za klasu milijardera i njihove marionetske organizacije, uključujući WEF i Ujedinjene nacije, Metaverse nudi potencijal da se ceo život odvede u digitalne zatvore gde se ljudima mogu naplatiti usluge i proizvodi u digitalnom carstvu. Takođe, javnost će verovatno biti hranjena narativom da je boravak u Metaverzumu bolji za planetu, ili da u Metaverzu nema virusa kojih se treba plašiti. Naravno, mogućnost da digitalni virus zarazi hardver i softver Metaverzuma – kao i umove uključene – je više nego malo zastrašujuća.
Sa razumevanjem pravih planova i namera onih koji vode čovečanstvo ka Metaverzumu, nije teško zamisliti svet koji odražava nešto slično holivudskom filmu iz 2009. Surogates. U filmu, Brus Vilis igra agenta FBI-ja koji istražuje smrt u kojoj su surogat, humanoidni avatari u kojima ljudi biraju da žive, a ne u sopstvenim telima. Dok je u surogatima avatar alternativno fizičko biće, u Metaverse avatar je digitalno biće. Bez obzira na to, krajnji rezultat je da većina ljudi odlučuje da živi u svojim surogatima, a ne u svojim pravim ljudskim telima. Da li ćemo to videti sa Metaverzumom? Vreme će pokazati.
Ako tehnokrate imaju svoj način, imaćemo fizički svet sastavljen od pametnih gradova u kojima nećete imati ništa i biti srećni, a privatnost i individualnost su stvar prošlosti. Pametni gradovi bi potencijalno mogli da zaključaju ljude u njihove domove i ugase osnovne usluge tokom klimatskih blokada ili izbijanja najnovije varijante COVID-a. U međuvremenu, u svom pametnom domu mogli biste da ignorišete probleme fizičkog sveta tako što ćete nositi naočare, kontaktna sočiva ili, na kraju, implant koji vas direktno povezuje u metaverzum. Pošto su ljudi sveta bezbedno smešteni u svoje digitalne krevete, tehnokrate bi mogle da završe svoje potpuno preuzimanje prirodnih resursa, privrede i samog čovečanstva.
