SZO hoće da preuzme kontrolu nad globalnim snabdevanjem hranom
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preduzela je značajne korake da preuzme kontrolu nad globalnim snabdevanjem hranom.
SZO, „zdravstvena“ agencija Ujedinjenih nacija, insistira na uspostavljanju „saveza“ koji će omogućiti neizabranoj organizaciji da nadgleda i kontroliše snabdevanje hranom suverenih nacija širom sveta.
Prošle nedelje, Savez SZO za bezbednost hrane zaključio je svoj prvi sastanak na kome su birokrate iznele planove za uspostavljanje globalnog upravljanja snabdevanjem hranom.
Sastanak je uključivao organizacije UN, centre za saradnju SZO, korporativne elite i bogate donatore.
Globalisti su sazvali sastanak kako bi razgovarali o primeni „Globalne strategije SZO za bezbednost hrane 2022–2030.
Prema SZO i njenim saveznicima, kontrola snabdevanja hranom za širu javnost je od suštinskog značaja za „borbu protiv klimatskih promena“ i borbu protiv „sledeće pandemije“.
Alijansa će imati vlast nad hranom koja se proizvodi.
Pred nama su veliki događaji, veruj u čuda jer će se desiti | Slavko Matanović | Mario Zna 276 Uživo
Takođe će kontrolisati kako će se hrana proizvoditi, upravljati i analizirati, i gde će se distribuirati.
Ovaj novi plan koristi pristup UN-a za jedno zdravlje.
One Health koristi strah da kontroliše stanovništvo i opravdava ograničenja, osiromašenje i smrt javnosti.
Plan je uklopljen u predložene amandmane SZO na Međunarodne zdravstvene propise i Ugovor o pandemiji.
Ovi potezi dolaze u trenutku kada se UN, matična agencija SZO, sprema da se pozicionira kao Jedinstvena svetska vlada.
Od 6. do 8. maja 2024. Odeljenje SZO za ishranu i bezbednost hrane bilo je domaćin prvog sastanka SZO Alijanse za bezbednost hrane.
Sastanak je organizovan u saradnji sa američkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Sastanak je imao za cilj da podrži implementaciju „Globalne strategije SZO za bezbednost hrane 2022–2030.
Strategija je usvojena na 75. sednici Svetske zdravstvene skupštine u maju 2022. godine.
Vakciniši se, budi odgovoran?! Bokserska zvezda u Velikoj Britaniji (29) umro u sred mečahttps://t.co/V1GiJg9whr
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) May 14, 2024
Planirano je da se implementacija Strategije odvija u periodu od 8 godina od 2022. do 2030. godine, dakle godine navedene u njenom naslovu.
Strategija SZO postavlja globalne ciljeve „bezbednosti“ hrane koji će biti dostignuti do 2030.
„Trenutno ne postoji globalni mehanizam za usklađivanje napora u ovoj oblasti i za pružanje inovacija i podrške zemljama na koordinisan način“, navodi SZO.
U nastojanju da popuni uočenu prazninu, SZO je sazvala sastanak SZO Alijanse za bezbednost hrane da:
- razvija zadatak Saveza SZO za bezbednost hrane, identifikujući njegovu dodatnu vrednost u oblasti nadzora bolesti koje se prenose hranom; i,
- izrada nacrta plana rada za 2023-2030 kako bi se pomoglo zemljama da ispune cilj SZO o nadzoru bolesti koje se prenose hranom do 2030. godine.
U saopštenju iz prethodnih dana, SZO je rekla da se nada da će sastanku prisustvovati 64 saradnička centra SZO, organizacije UN-a koje rade u oblasti bezbednosti hrane i donatori.
U Strategiji, SZO nudi dva opravdanja za sprovođenje globalne kontrole bezbednosti hrane.
Jedan je prevencija bolesti uzrokovanih higijenom hrane, a drugi ispunjava ciljeve globalističke agende UN-a o „klimatskim promenama“ – Ciljevi održivog razvoja (SDG).
„Nebezbedna hrana koja sadrži štetne nivoe bakterija, virusa, parazita, hemijskih ili fizičkih supstanci može izazvati akutne ili hronične bolesti – uključujući više od 200 bolesti u rasponu od dijareje do raka, što u nekim slučajevima dovodi do trajnog invaliditeta ili smrti“, rekao je izvršni direktor.
„Bezbednost hrane ostaje prioritet javnog zdravlja sa ključnom ulogom u Agendi za održivi razvoj 2030“, dodaje se.
Ova nova strategija će, prema rezimeu, doprineti postizanju ciljeva održivog razvoja.
On će biti revidiran 2030. godine kada će svet razmišljati o napretku koji je postignut ka ciljevima održivog razvoja.
Poslednjih godina nezavisni mediji su se mnogo fokusirali na Agendu 2030 i mnogi su se upoznali sa njenim podlim ciljevima.
Ali verovatno manje njih shvata da Agenda 21 UN, iz koje proizilazi Agenda 2030, pokriva ceo 21. vek.
Drugim rečima, Agenda 2030 pokriva deceniju do 2030. godine.
Agenda 2040 pokriva deceniju koja sledi.
Zatim sledi Agenda 2050 i tako dalje do poslednje decenije i konačne Agende 2090 koja se završava 2099. godine.
Ne treba da se iznenadimo kada vidimo da se 2030. pominje „svet će proceniti postignuti napredak“.
Prema rezimeu: „Strategija prepoznaje da je bezbednost hrane usko povezana sa zdravljem životinja, biljaka i životne sredine u kojoj se proizvodi.“
Ovo je pristup Jednog zdravlja.
Izvršni rezime se nastavlja:
„Strategija poziva države članice [SZO] da uzmu u obzir pristup jednog zdravlja prilikom planiranja implementacije.
„Ovo će omogućiti nacionalnim vladama da otkriju, spreče i reaguju na postojeće i nove bolesti na interfejsu čovek-životinja-sredina i da brzo reaguju i ublaže probleme javnog zdravlja u vezi sa hranom koji su rezultat ovih interakcija.“
Strateški prioriteti SZO
Počevši od 9. stranice, izvršni sažetak opisuje pet „strateških prioriteta“ Strategije.
„Države članice treba da modifikuju, redizajniraju ili ojačaju svoje nacionalne sisteme bezbednosti hrane prema potrebi na osnovu strateških prioritetnih oblasti i strateških ciljeva identifikovanih u strategiji“, navodi se u dokumentu.
Prvi od prioriteta SZO je „jačanje nacionalnih sistema kontrole hrane“.
Iako je reč „kontrola“ prikazana u naslovu, ona je zamenjena rečju „bezbednost“ koja zvuči prijatnije u celom rezimeu.
Možemo pretpostaviti, budući da imaju formu, da se zbog toga njihov plan čini benignim.
Međutim, pregled „Strateškog prioriteta 1“ (vidi dole) jasno pokazuje da je cilj kontrola, a ne „bezbednost“.
Pored toga što imaju zakonodavstvo, politiku, institucionalne okvire i kontrolne funkcije, navodi se u rezimeu, države članice SZO treba da razmotre i usvoje četiri važna principa kako bi sistem bio efikasniji.
Izvršni sažetak opisuje ove principe kao:
- Pogled u budućnost – „Strateški prioritet 2: Identifikovanje i odgovor na izazove bezbednosti hrane koji su rezultat globalnih promena i transformacija u sistemima hrane.“ Sistemi bezbednosti hrane treba da budu opremljeni da identifikuju, procene i odgovore na postojeća i nova pitanja. Sistemi bezbednosti hrane se moraju transformisati iz reaktivnih u proaktivne sisteme, posebno kada se bave zdravstvenim rizicima koji se pojavljuju na interfejsu ljudi-životinja-ekosistem-sredina.
- Zasnovano na dokazima – „Strateški prioritet 3: Povećanje upotrebe informacija o lancu ishrane, naučnih dokaza i procene rizika u donošenju odluka o upravljanju rizikom“. Prikupljanje, korišćenje i tumačenje podataka postavljaju osnovu za izgradnju sistema bezbednosti hrane zasnovanih na dokazima.
- Usredsređen na ljude – „Strateški prioritet 4: Jačanje angažovanja zainteresovanih strana i komunikacije o riziku“. Uspešno obezbeđivanje bezbednosti hrane od farme do viljuške zahteva inkluzivniji pristup sa svim zainteresovanim stranama, uključujući ovlašćene potrošače i operatere u poslovanju sa hranom (FBO).
- Isplativo – „Strateški prioritet 5: Promovisanje bezbednosti hrane kao suštinske komponente u domaćoj i međunarodnoj trgovini hranom.“ Sa globalizacijom trgovine hranom, patogeni i bolesti koje se prenose hranom mogu da putuju preko granica i da izazovu značajne zdravstvene i ekonomske uticaje.
UN-ova kontrola nacionalnih sistema kontrole hrane
Da bismo demonstrirali potpunu kontrolu snabdevanja hranom od strane UN i njenih agencija, uz istovremeno sprovođenje pristupa jednog zdravlja, citiramo sledeće iz rezimea (linkovi dodati).
Opšti pristup državama članicama da razviju, ažuriraju i sprovode svoje nacionalne strategije bezbednosti hrane sažet je u [na slici ispod].
Za analizu situacije, alat koji su razvili FAO i SZO može se koristiti za pomoć državama članicama u proceni efikasnosti njihovih sistema kontrole hrane, bez obzira na nivo njihove zrelosti. Ovaj alat se može koristiti za procenu statusa nacionalnog sistema kontrole hrane, za identifikaciju snaga i slabosti i za identifikaciju prioritetnih oblasti za delovanje.
Pored ovog alata FAO/WHO, za procenu nacionalnog kapaciteta spremnosti za bezbednost hrane može se koristiti i alatka za zajedničku eksternu evaluaciju i godišnja samoprocena država ugovornica u skladu sa Međunarodnim zdravstvenim propisima SZO.
Pored toga, Svetska organizacija za zdravlje životinja (WOAH) Performance of Veterinary Services Pathway (PVS) posebno cilja na procenu bezbednosti proizvodnje i prerade hrane životinjskog porekla.
Kada se izvrši osnovna procena nacionalnog sistema bezbednosti hrane, biće moguće definisati ciljeve i ciljane intervencije za jačanje sistema na osnovu pet strateških prioritetnih oblasti identifikovanih u ovoj strategiji.
Globalna strategija SZO za bezbednost hrane 2022–2030: Izvršni sažetak, Svetska zdravstvena organizacija 2022, str. 15
Analiza situacije treba da bude praćena izradom plana implementacije koji uključuje redosled za različite elemente restrukturiranog sistema bezbednosti hrane koji će se primeniti, definisanje uloga i odgovornosti, i uspostavljanje sistema praćenja i evaluacije. Plan treba da ima odgovarajuća sredstva i finansiranje da bi ostvario svoje ciljeve.
Nakon što je plan dogovoren i saopšten, faza implementacije može da počne. Redovne provere napretka i izveštaji treba da budu deo redovnog praćenja kako bi se osiguralo da plan ostaje na kursu ili da se primenjuju odgovarajuće mere korekcije kursa.
Zajedno sa drugim međunarodnim partnerima, SZO će podržati države članice tako što će im obezbediti globalno vođstvo… SZO i FAO će razviti zajednički okvir za praćenje koji će uskladiti strategije bezbednosti hrane [države]
Globalna strategija SZO za bezbednost hrane 2022–2030: Izvršni sažetak, Svetska zdravstvena organizacija 2022, str. 16
„Plan treba da bude pravilno… finansiran da bi se ostvarili njegovi ciljevi“, navodi se u dokumentu.
Pogodno, SZO propušta da pomene ko će platiti šemu.
Međutim, teret ovih globalističkih planova će pasti na poreske obveznike.
SZO nastavlja objašnjavajući kako planira da nadgleda i kontroliše snabdevanje hranom na globalnom nivou:
U osnovi ažurirane strategije biće okvir odgovornosti za merenje stope implementacije. Ažurirana strategija podstiče države članice da odaberu indikatore i postave ciljeve na nacionalnom nivou za procenu efikasnosti i prikladnosti nacionalnih sistema bezbednosti hrane… Takođe će biti uspostavljen globalni mehanizam za merenje napretka strategije korišćenjem skupa globalnih indikatora i ciljeva. Ažurirana verzija strategije sadrži tri globalna indikatora:
- bolesti dijareje usled konzumiranja kontaminirane hrane;
- mehanizmi multisektorske saradnje za događaje o bezbednosti hrane; i
- nadzor bolesti i kontaminacije koje se prenose hranom.
Prvi indikator kontinuirano procenjuje Referentna grupa za epidemiologiju tereta bolesti uzrokovanih hranom SZO. Drugi i treći gore pomenuti indikatori se već prate i redovno mere kroz Međunarodne zdravstvene propise (2005).
SZO će razviti okvir za praćenje implementacije i validaciju napretka ostvarenog ka ovim globalnim ciljevima.
Globalna strategija SZO za bezbednost hrane 2022–2030: Izvršni sažetak, Svetska zdravstvena organizacija 2022, str. 16 i 17
Ovi potezi dolaze usred sve većih napora neizabranih globalističkih snaga da unište poljoprivrednu industriju i eliminišu potrošnju mesa i mlečnih proizvoda.
Kada SZO preuzme kontrolu nad snabdevanjem hranom, lako je predvideti šta će se dogoditi sa tradicionalnom poljoprivredom.
Nabavite zalihe organske hrane sada dok još možete.
