Tablete podstiču ubistvo: Šta se dešava kada antidepresivi pokreću instinkte ubice?
Pitanje ubistava izazvanih antidepresivima stavlja u fokus šire probleme sa lekovima koji se izdaju na recept, rekao je psihijatar dr Dejvid Hili tokom vebinara 5. oktobra.
Ti problemi uključuju neuspeh medicinskih stručnjaka da prepoznaju ozbiljne nuspojave lekova i tendenciju pravosudnog sistema da zaštiti farmaceutske kompanije, a ne ljude.
Hili, jedan od najvećih stručnjaka Ujedinjenog Kraljevstva za inhibitore ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), proučavao je antidepresive 40 godina kao istraživač, kliničar i konsultant za velike farmaceutske kompanije.
Na vebinaru je predstavio slučajeve ljudi koji su živeli stabilno i zdravo – sve dok im nisu prepisani antidepresivi, nakon čega su postali agresivni, zabludeli i dobili nagone za ubistva.
Ti impulsi su splasnuli kada su ljudi prestali da uzimaju lekove. Međutim, u mnogim slučajevima koje je Hili istakao, u vreme kada su prestali da uzimaju lekove, oni su već počinili ubistvo.
Jedan dobro dokumentovan slučaj uključivao je 12-godišnjeg Kristofera Pitmana. Pitman je počeo da pokazuje agresivno ponašanje — tuče se sa drugom decom i ponaša se izuzetno uznemireno u crkvi — skoro odmah nakon uzimanja Zolofta.
Manje od mesec dana nakon što je počeo da uzima lek, rekao je da je čuo glas koji mu je rekao da ubije baku i deku, sa kojima je živeo. Te noći ih je upucao i zapalio im kuću.
2005. godine Pitman je osuđen na 30 godina zatvora, nakon što je porota odbila da utvrdi da je Zoloft izazvao njegovo monstruozno ponašanje. Međutim, američki okružni sudija Danijel Piper izrekao mu je najblažu moguću kaznu.
Pariz se priprema za Treći svetski rat: 1000 francuskih vojnika stiže u Rumuniju radi simulirane borbe sa Rusijom https://t.co/Fv8qzSE7Zk
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 9, 2024
Hili je citirao Piperovu izjavu tokom izricanja presude:
„Čini se da ceo medicinski sistem štiti samo sebe ako se ne možete osloniti na lekove koje vam lekar prepisuje. Potencijalno vas dovodi u situaciju doživotne posvećenosti ako taj lek izazove efekat kojeg niste svesni kada ga uzimate. Ima nešto zabrinjavajuće u vezi sa tim… verovatno pravne prirode, to me muči.
Iste godine, neposredno pre presude, američka administracija za hranu i lekove (FDA) počela je da zahteva od SSRI za lekove kao što je Zoloft da nose upozorenja o samoubistvu, izvestio je Njujork tajms. U Kanadi, SSRI takođe nose dodatno upozorenje: potencijalno povećanje neprijateljstva, agresije i „povređivanja drugih“.
Proizvođač Zolofta, Pfizer, tvrdio je da je lek bezbedan. Međutim, prema Tajmsu, Pfizer je takođe izvestio odmah nakon presude da je u 14 drugih krivičnih slučajeva okrivljen Zoloft za postupke ljudi.
Eli Lili, proizvođač prozaka, potvrdio je da je lek okrivljen u više od 75 krivičnih slučajeva. Proizvođač leka je rekao da ne zna ni za jedan slučaj u kojem je odbrana uspela.
Upravo to je problem, prema Hiliju. Danas, skoro 20 godina nakon Pitmanovog slučaja, nijedna porota nije oslobodila osobu koja je tvrdila da su ih antidepresivi naveli da počine ubistvo.
Međutim, bilo je nekoliko slučajeva u kojima su sudovi prepoznali vezu između antidepresiva i ubistava, rekao je Hili.
U jednom slučaju, muškarac je ubio svoju ženu, decu i sebe 48 sati nakon što je stavljen na GSK-ov SSRI, Paxil. Jedan od ćerkinih muževa tužio je GSK u Vajomingu i dobio finansijsku odštetu.
U Australiji, slučaj čoveka koji je ubio svoju ženu nakon što mu je propisan Zoloft saslušao je sudija, a ne porota. Sudija je odbacio optužbe, zaključivši da je Zoloft izazvao takvo ponašanje čoveka.
Hili je rekao da su se prvi put pojavile ove odbrane – okrivljavanje antidepresiva za nasilno ponašanje – Pfizer i GSK su razvili strategiju za borbu protiv njih. Priručnik tužioca Zolofta, za koji je Hili rekao da je kasnije dorađen i revidiran, bio je priručnik za tužioce da opovrgnu „odbranu Zoloft“.
Pobijanje optužbe u priručniku oslanja se na tvrdnje da je nasilje uobičajeno u SAD i da je FDA utvrdila da je lek bezbedan. Takođe savetuje advokate da naglase nedostatak statistički značajnih dokaza iz dvostruko slepih placebom kontrolisanih kliničkih ispitivanja koji uzročno povezuju Zoloft sa agresivnim ponašanjem ili akatizijom, što su jaka subjektivna osećanja uznemirenosti ili nelagodnosti koja takođe mogu izazvati nasilno ponašanje.
Farmaceutska kompanija je znala za opasnosti, ali je manipulisala podacima.
Tokom vebinara „Mad in America“, Hili je izneo dugu istoriju veze između leka i „automatizma“ — kada lekovi izazivaju nevoljne radnje kod ljudi koji ih uzimaju. Te nehotične radnje mogu se kretati od pejsinga preko mesečarenja do ubistva.
Švedski neurofarmakolog i dobitnik Nobelove nagrade prof. dr Arvid Carlsson, stvorio je prvi SSRI, Zelmid, koji je izašao na tržište 1982. Carlsson je od samog početka prepoznao da će lekovi imati pozitivne efekte za neke ljude i negativne efekte na druge, rekao je Hili.
Kada je Pfizer počeo da prodaje Zoloft 1992. godine, Carlsson je — znajući da SSRI različito utiču na ljude — savetovao kompaniju da pažljivo prati kako različiti ljudi reaguju na lek. Ali taj pristup je bio u suprotnosti sa Pfizer-ovim ambicioznim planovima da se lek široko propisuje, zamenjujući lekove koji izazivaju zavisnost kao što je valijum, rekao je Hili.
Prema Hiliju, u to vreme, Pfizer je već znao da je Zoloft izazvao samoubilačke i ubistvene impulse, čak i kod zdravih dobrovoljaca.
Izazov identifikovanja ovih ozbiljnih neželjenih efekata je otežan činjenicom da „lekari danas imaju velikih problema“ da prate kako lek zapravo utiče na svakog pacijenta, za razliku od toga kako lekar veruje da lek treba da deluje.
„Oni su sve više ljudi teoretičari i ne mogu da vide i čuju šta se dešava kada ste na ovim lekovima“, rekao je on.
Hili veruje da većina ljudi pogrešno misli da SSRI deluju na mozak, ali da se većina njihovih efekata javlja u telu.
Lekovi su namenjeni da proizvedu „umirujući efekat“ ili antiagresivni efekat, što često rade. Problem je što kod nekih ljudi imaju suprotan efekat.
SSRI smanjuju senzorni unos iz tela u mozak, što može izazvati osećaj fizičke i emocionalne utrnulosti, rekao je Hili. To je takođe razlog zašto su SSRI često povezani sa gubitkom libida i seksualnom disfunkcijom.
Lekovi manje deluju lečenjem bolesti, a više promenom ličnosti, rekao je on. Emocionalno prigušivanje i osećanja agresije i akatizije su ono što može učiniti da lek izazove samoubistvo ili ubistvo.
Hili je prošao kroz niz primera, uključujući slučajeve dokumentovane u naučnoj literaturi i slučajeve koje je video u sopstvenoj kliničkoj praksi ljudi koji su doživeli dramatične i nasilne promene ličnosti – promene koje su nestale nakon što su prestali da uzimaju lekove.
Takođe je rekao da su kompanije poput Pfizera i GSK – sa punim znanjem FDA – manipulisale i sahranile veliki deo podataka koji ukazuju da su lekovi poput Zolofta ili neefikasni za uslove koje bi trebalo da leče ili su izazvali agresivno ponašanje prema sebi ili drugima.
Izmenjene studije proizvođača lekova su zatim objavljene u časopisima kao što je New England Journal of Medicine, navodi Hili.
Hili je rekao da veruje da većina ljudi ima veliko poverenje u ove institucije. Zbog toga im je teško da prihvate da FDA može da licencira lek koji može da izazove ubistvo, ili da vrhunski časopisi mogu da objave rezultate ispitivanja koje proizvode velike farmaceutske kompanije.
„Najveća koncentracija ‘lažnih vesti’ na ovoj zemlji je usredsređena na lekove koji vam daje vaš lekar. Ne samo SSRI, već svi oni“, rekao je on.
Hili je pozvao na povratak kliničkoj praksi medicine gde lekari i pacijenti učestvuju u dijalogu i zajedno analiziraju kako lek utiče na svakog pacijenta. Takođe je pozvao na pravni sistem koji treba da prepozna kada lekovi izazivaju ozbiljne probleme.
Nulta Tačka/InfoWars