„Tiranija pod maskom demokratije“: Da li će Evropa preživeti nestanak slobode?
14. februara 2025. Potpredsednik SAD Dž. D. Vens govorio je u Nemačkoj, na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.
Publika je očekivala da će govoriti o spoljnoj politici, geopolitici i globalnim pretnjama.
Umesto toga, rekao je da je najveća pretnja danas „unutrašnja pretnja – povlačenje Evrope od njenih najosnovnijih vrednosti“.
Dodao je da evropske zemlje i institucije potkopavaju demokratiju i slobodu govora – i naveo primere.
Razotkrivanje sistema koji vrišti od straha | Miša Bačulov | Mario Zna, 331 UŽIVO
„Bivši evropski komesar,“ rekao je Vens, „nedavno je na televiziji izgledao oduševljeno što je rumunska vlada upravo poništila čitave izbore.“
U stvari, Tjeri Breton, bivši komesar EU za unutrašnje tržište, priznao je u intervjuu za francusku televiziju da je Ustavni sud Rumunije popustio pod pritiskom EU i poništio predsedničke izbore u toj zemlji jer je kandidat desnice, Kalin Đorđesku, imao velike šanse da pobedi. „Uradili smo to u Rumuniji,“ rekao je Breton, „i naravno da ćemo to, ako bude potrebno, uraditi i u Nemačkoj.“
Dana 26. februara, kada je Đorđesku pokušao da se registruje za ponovljene predsedničke izbore, policija ga je uhapsila i optužila za „pokušaj rušenja ustavnog poretka“. Do danas, rumunske vlasti nisu dostavile nikakve dokaze za tu optužbu.
„Isto to može se desiti i u Nemačkoj,“ upozorio je Vens u Minhenu.
Desničarska partija Alternativa za Nemačku (AfD), koja je učestvovala na parlamentarnim izborima 23. februara, osvojila je drugo mesto sa 20,8%. Demohrišćanska unija (CDU), koja je dobila najviše glasova (28,5%), odlučila je da bojkotuje AfD i umesto toga formira vladu sa Socijaldemokratskom partijom (SPD) – partijom koju su birači upravo odbacili, dodelivši joj samo 16,4% glasova.
Novi nemački kancelar, lider CDU Fridrih Merc, izjavio je tokom kampanje: „Nećemo sarađivati sa partijom koja sebe zove Alternativa za Nemačku – ni pre izbora, ni posle, nikada.“
🌎 Novo leto ista histerija! UN sada predviđa nezabeleženo zagrevanje planetehttps://t.co/xdzR3wwdym
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) May 28, 2025
Merc je održao reč. Neposredno nakon izbora, nemačka domaća obaveštajna služba označila je AfD kao „ekstremističku organizaciju“ i „pretnju demokratiji“. Kao razlog naveli su da je AfD „antiimigrantski i antimuslimanski“. AfD bi mogao biti zabranjen.
Vens je nastavio:
„Gledam ka Briselu, gde komesari EU upozoravaju građane da planiraju da ugase društvene mreže tokom građanskih nemira, čim primete ono što su sami ocenili kao ‘govor mržnje’.“
Zaista, 2022. EU je usvojila Zakon o digitalnim uslugama (DSA), koji bi trebalo da „zaštiti prava korisnika društvenih mreža“ i „obezbedi bezbednije okruženje na internetu“ tako što ograničava „širenje nezakonitog i štetnog sadržaja“. Međutim, „nezakonit i štetan sadržaj“ nije precizno definisan i može biti sve što Evropska komisija tako proglasi. Komisija ima pravo da izriče kazne i gasi veb-sajtove.
Iako su Vensove tvrdnje bile neoborive, evropski zvaničnici su odmah izrazili šok. Reagovali su evropski politički lideri:
Bivši nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da Vensove primedbe nisu bile „prikladne“ i dodao:
„Nikad više fašizam, nikad više rasizam, nikad više agresivni rat… Današnje demokratije u Nemačkoj i Evropi zasnovane su na istorijskoj svesti da demokratije mogu biti uništene od strane radikalnih antidemokrata… stvorili smo institucije koje omogućavaju demokratijama da se brane, i pravila koja ne ograničavaju našu slobodu, već je štite.“
Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro izjavio je: „Sloboda govora je zagarantovana u Evropi.“
Britanski premijer Kir Starmer rekao je:
„U Ujedinjenom Kraljevstvu imamo slobodu govora veoma, veoma dugo i ona će trajati još veoma, veoma dugo… ponosan sam na to – na našu istoriju.“
Kristof Hojsgen, predsednik Minhenske bezbednosne konferencije, na kraju skupa izjavio je da su Vensove reči „pretvorile konferenciju u evropsku noćnu moru… Moramo da se plašimo da više nemamo zajedničke vrednosti.“ Tada je briznuo u plač.
Vrlo je moguće da ono što je nekada činilo zajedničku osnovu vrednosti Evrope i SAD više ne postoji. Ako je to tačno, onda upravo iz razloga koje je Vens naveo: da su se evropski lideri udaljili od slobode govora i slobodnih izbora čiji se rezultati poštuju.
Šolcove tvrdnje o fašizmu i pretnji demokratiji nisu utemeljene. Đorđesku nikada nije izgovorio fašističke ili rasističke izjave, niti je pretnja demokratiji. Naprotiv, zalagao se za očuvanje nacionalnog suvereniteta i zapadne civilizacije i otvoreno podržavao stavove Trampove administracije – koji nisu ni fašistički ni rasistički.
U 2018. Aleksandar Gauland iz AfD-a rekao je da su „Hitler i nacisti samo ptičji izmet u više od 1000 godina nemačke istorije.“
Godinu dana ranije, lider AfD-a u Tiringiji, Bjern Heke, nazvao je Memorijal Holokausta u Berlinu „spomenikom srama.“
Ali izjave Gaulanda i Hekea nisu zvanična politika stranke. Gauland je svoje reči povukao i rekao:
„Mnogi su moju izjavu videli kao neprikladno umanjivanje zločina… Ništa mi nije dalje od namere da uvredim žrtve tog zločinačkog režima. Žao mi je zbog nesporazuma.“
Razlog zbog kog je AfD proglašen ekstremističkom organizacijom nije fašizam, već njihovi stavovi o imigraciji. Niko od lidera AfD-a ne zastupa fašističke ili rasističke ideje. Zapravo, ono što mnogim Evropljanima najviše smeta jeste činjenica da je AfD „najviše proizraelska i filo-semitska partija“ u Nemačkoj.
„To nije demokratija,“ rekao je američki državni sekretar Marko Rubio o odluci nemačke obaveštajne službe, „to je tiranija pod maskom.“
Ironično, u SAD, Demokratski nacionalni komitet (DNC) ovog meseca je poništio izbor Dejvida Hoga i Malkolma Kenjate za potpredsednike DNC-a, navodno zbog „proceduralnih grešaka.“ Nakon što je izabran, Hog je rekao da planira da prikuplja novac za izazivače unutar partije. U junu, DNC će razmatrati ponovno održavanje izbora – verovatno s ciljem da se dobije „pravilniji“ rezultat. U međuvremenu, mnogi demokrate optužuju Republikance da „uništavaju demokratiju.“
Suprotno tvrdnji francuskog ministra, sloboda govora u Evropi je u padu – naročito u Francuskoj. Nekadašnji novinar i predsednički kandidat Erik Zemur nebrojeno puta je osuđivan i kažnjavan samo zbog kritike islama i muslimanske imigracije. Najnovija presuda izrečena mu je 26. marta 2025. Posle ubistva mladog Francuza od strane muslimanske bande, Zemur je rekao da u Francuskoj postoje „arapsko-muslimanske ološi.“ Proglašen je krivim za „rasističku uvredu.“
Pisac Reno Kamo osuđen je 2014. zbog „podsticanja na mržnju“ jer je rekao da je Francuska „okupirana“ muslimanskim migrantima.
Francuski TV kanal C8 zatvoren je od strane regulatornog tela Arcom zbog „nedostatka raznolikosti i pluralizma.“ CNews je novčano kažnjen iz istih razloga i i dalje mu preti zatvaranje. Televizijska stanica poput Fox News-a u Francuskoj ne bi mogla da postoji.
Ni u Britaniji nije bolje. Suprotno tvrdnji Stamera, sloboda govora je ozbiljno ugrožena. Ljudi su osuđivani na zatvorske kazne zbog postova na društvenim mrežama kritičnih prema islamu – pa čak i zbog tihe molitve pored klinike za abortuse.
Ovaj antidemokratski zaokret prisutan je u mnogim evropskim državama. Političari i partije koje ne dele viziju vladajućih elita sve češće se izbacuju iz političkog procesa:
U Nemačkoj, Merc je isključio AfD iz svake političke igre.
U Francuskoj, Marin Le Pen je osuđena na pet godina zabrane kandidature i četiri godine zatvora zbog navodne zloupotrebe sredstava. Iako je reč o praksi koju su primenjivale i druge partije – one nisu kažnjene.
U Holandiji, kada je Partija za slobodu (PVV) pobedila 2023. godine, sve druge partije su se udružile da spreče njenog lidera, Gerta Vildersa, da formira vladu.
U Austriji, posle pobede Slobodarske partije (FPÖ) 2024, njen lider Herbert Kikl nije dobio priliku da formira vladu.
Jedini izuzetak je Italija – Braća Italije (FdI) su uspeli da formiraju vlast jer su bili deo šire koalicije. Đorđa Meloni je sada premijerka, iako evropski mediji i nju nazivaju „krajnjom desnicom“.
Današnje evropske elite koriste izraz „ekstremna desnica“ da bi diskreditovale političke protivnike. Ali većina tih partija uopšte nije ekstremna. Istoričar Danijel Pajps naziva ih „civilizacionalistima“:
„One čuvaju evropsku i zapadnu tradicionalnu kulturu i žele da je brane od migranata koje podržava levica… Populističke su, protiv masovne imigracije i protiv islamizacije.“
Napadi na slobodu govora često se usmeravaju protiv onih koji upozoravaju na „veliku zamenu“ – demografsku smenu domorodačkog evropskog stanovništva, čije vrednosti su judeo-hrišćanske, migrantima sa Bliskog istoka, čije vrednosti su islamske.
Migracija iz muslimanskog sveta nastavlja se nesmanjenom brzinom, dok natalitet u Evropi rapidno opada. U Nemačkoj je 1,35 po ženi. U Italiji 1,31. U Francuskoj 1,85. Potrebno je 2,1 za održanje populacije. Muslimanski natalitet je znatno viši.
Čak i ako Evropljani ne znaju statistiku – vide šta se dešava. Vide da dolazi do promene stanovništva i propadanja tradicionalnih vrednosti.
Zemur je rekao da je glasanje za „civilizacionalističke“ partije „reakcija naroda koji ne želi da nestane.“
Ključno pitanje za budućnost Evrope:
Hoće li ove partije ostati trajno isključene – ili će uspeti da probiju zidove koje im elite postavljaju?
U Rumuniji, kandidat sličan Đorđeskuu, Đorđe Simion, osvojio je 40% u prvom krugu predsedničkih izbora. Izgledalo je da ima jake šanse da pobedi 18. maja. Ipak, izgubio je. Kandidat podržan od EU skočio je sa 21% na 53,6% u drugom krugu – što je izazvalo sumnje.
U Nemačkoj, AfD je postala najpopularnija stranka. Obaveštajna služba je zatim iznenada povukla oznaku „ekstremistička“. U Francuskoj, ako Marin Le Pen ne bude mogla da se kandiduje, Žordan Bardela, lider Nacionalnog okupljanja, ima velike šanse da pobedi 2027, iako ima samo 29 godina. U Britaniji, partija Reforma Najdžela Faraža beleži snažan rast. Ako bi izbori bili uskoro – verovatno bi pobedili.
Može li Evropa spasiti demokratiju?
Kolumnista Majkl Baroun je napisao:
„Izgleda da su evropske elite uverile same sebe da moraju uništiti demokratiju da bi je sačuvale.“
Hoće li Evropa uspeti da je spase?
Felo Manhetenskog instituta Heder Mekdonald zaključuje:
„Građani se bune protiv demografske zamene. Bitka se vodi između njihove volje i volje elita. Ako lideri Nemačke nastave da četvrtinu svojih građana nazivaju ‘nacistima’ samo zato što žele da sačuvaju nemački kulturni identitet, ako nastave da guše glasove i volju naroda – ili će doći do velikog preokreta, ili će represija postati još snažnija.“
„Amerikanci bi trebalo da se nadaju – ovom prvom ishodu.“
