Toni Bler: Digitalni ID-evi će suzbiti populizam i pojačati kontrolu, javnost će žrtvovati privatnost zbog efikasnosti

Nekada davno, Toni Bler je bio poznat po svojoj totalnoj averziji prema mobilnim telefonima dok je bio na funkciji — skoro čudan relikt prošlog vremena u kome su se svetski lideri još uvek oslanjali na aktovke i, verovatno, na klasične telefone. Danas je Bler prilično drugačiji, ponaša se kao tehno-prorok, neumorno evangelizujući jevanđelje digitalnog upravljanja. Nestao je premijer; na njegovom mestu stoji revnosni arhitekta moderne, hiperefikasne države – one u kojoj birokratija radi kao dobro podmazana mašina, a o konceptu privatnosti se može pregovarati.

U srcu Blerovog najnovijeg krstaškog pohoda su digitalni ID i AI, zlatna ulaznica za ono što on naziva „svetim gralom upravljanja“. I kao svaki dobar jevanđelista, pronašao je voljnog učenika: Kira Starmera, prvog vođu laburista posle Blera koji je pobedio na opštim izborima, koji se sada obavezao da će transformisati UK u „supersilu AI“. Sa Blerovim trustom mozgova, Institutom za globalne promene Tonija Blera, koji šeta po hodnicima moći, otisci prstiju bivšeg premijera su svuda po tehnološkim ambicijama nove vlade.

UŽIVO! Petak u 20h | Stigao im je kraj, više nemaju gde da se sakriju

Digitalni ID: san o efikasnosti, noćna mora za privatnost

U razgovoru za Tajms, Bler je svoju viziju izneo sa karakterističnim uverenjem. „Morate da preuredite vladu oko ove tehnološke revolucije“, izjavio je on, kao da primarno pitanje britanske politike nije, recimo, ekonomska stagnacija ili raspadajući NHS, već nedostatak digitalne papirologije.

Blerov argument zavisi od zavodljivog obećanja efikasnosti. Zašto se udaviti u birokratiji kada tehnologija može ponuditi elegantnu alternativu koja smanjuje troškove? „Trebalo bi da budete u mogućnosti da imate državu koja je manja, više strateška i koja pruža veću efikasnost po nižoj ceni“, objasnio je on, dodajući da je tehnologija „instrument koji vam omogućava da to uradite“.

Prevod? Manje birokrata, više automatizacije i model upravljanja gde algoritmi odlučuju ko šta dobija. Naravno, obećanje „manje, više strateške“ države zvuči sjajno – dok se ne setite da, istorijski gledano, tehnološka efikasnost u vladi obično dolazi sa sporednim redosledom nadzora.

I tako, Blerov majstorski potez: digitalni ID. On želi da Starmer krene u to, gurajući vladu da sisteme digitalnog identiteta učini kamenom temeljcem svojih napora za modernizaciju. Vlada je, sa svoje strane, već najavila planove za uvođenje digitalnog „novčanika“ u junu, omogućavajući ljudima da čuvaju zvanične dokumente – poput vozačkih dozvola – na svojim telefonima. Ali Bler želi više. Mnogo više.

Fauči suočen sa istragom Senata zbog uloge u istraživanjima koja su dovele do ‘pandemije COVID-19’ https://t.co/ARRKo4nHzB

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) February 2, 2025

„U toku je velika debata“, upozorio je on. A ta debata se, prema njegovim rečima, svodi na jednostavno pitanje: „Koliko ste privatnosti spremni da menjate za efikasnost?“

Trgovanje sa privatnošću radi pogodnosti—faustovska ponuda?

Bler, uvek pragmatičar, uveren je da će javnost rado predati delove svoje lične slobode u zamenu za lakšu interakciju sa državom. „Moje mišljenje je da su ljudi zapravo spremni da dosta trguju“, izjavio je on, kao da je ovo bio sjajan uvid, a ne zlokobno upozorenje.

Ali šta bi tačno podrazumevao ovaj novi režim digitalne identifikacije? Bler ga zamišlja kao višenamensko oruđe: način da se kontroliše imigracija, da se obezbedi pristup javnim uslugama samo onima koji na njih imaju pravo i da se spreči da neovlašćeni migranti uđu u sistem. „To šalje signal da nema smisla misliti da ćete doći ovamo i nestati u nekoj vrsti sive ekonomije“, rekao je za Tajms.

Tako je – Blerova digitalna utopija ne obećava samo da će pojednostaviti vladu. To je takođe zgodno sredstvo odvraćanja od bezimenih masa koje se nadaju da će neotkriveno proći kroz britanske granice. Jer ako nas je istorija nečemu naučila, to je da se sistemi za praćenje identiteta velikih razmera nikada ne zloupotrebljavaju u političke svrhe.

(Ali ilegalne imigrante u zemlju već obrađuje Ministarstvo unutrašnjih poslova, tokom čega im se pruža finansijska podrška putem ASPEN debitne kartice. Zbog zaostatka u obradi zahteva, mnogi su smešteni u hotele, što vladu košta preko 3,1 milijardi funti godišnje. Napori da se koriste alternativni smeštaji, kao što su vojne baze i barža Bibi u Stokholmu, suočili su se sa pravnim i bezbednosnim izazovima.

I samo u slučaju da je neko pomislio da se radi samo o administraciji, Bler je ubacio bonus funkciju: digitalni ID, kako je tvrdio, takođe može poslužiti kao oružje protiv populizma. „To će takođe izbaciti mnoge ljude koji žele da razgovaraju o pitanjima kao što su imigracija ili prevara oko beneficija, ali zapravo nemaju argumente za to“, razmišljao je.

Ah, tako je. Prava korisnost digitalnog ID-a, osim puke efikasnosti, jeste da razotkrije licemerje određenih političkih frakcija – jer očigledno, ako niste u skladu sa rešenjem koje podržava Bler, vi ste samo još jedan šarlatan koji prodaje praznu retoriku.

Budućnost digitalnog upravljanja: san o nadzoru?

Kako Starmerova vlada napreduje sa svojim digitalnim inicijativama, pitanje privatnosti naspram kontrole će postati sve neizbežnije. Poticanje digitalnih ID-a, biometrijskog praćenja i centralizovanih sistema podataka uvek je bilo opravdano pozivanjem na bezbednost, efikasnost i napredak. Ipak, istorija nas uči da vlade retko — ako ikada — pojačavaju kontrolu nad informacijama, a da istovremeno ne pojačavaju kontrolu i moć nad stanovništvom.

Blerova vizija je jasna: model upravljanja bez otpora, koji pokreće veštačka inteligencija, gde država funkcioniše kao tehnološki gigant, a građanin je samo korisnik koji se kreće kroz njene usluge. Ostaje da se vidi da li je javnost toliko oduševljena ovim „Vrlim novim svetom“. Ali ako je Bler u pravu i ljudi su zaista voljni da menjaju privatnost za efikasnost, onda bi budućnost britanske uprave mogla mnogo manje da liči na demokratiju — a mnogo više na sporazum o uslovima pružanja usluge što niko neće shvatiti dok ne bude prekasno.

Nulta Tačka/InfoWars