TOTALNA BLOKADA LJUDSKIH PRAVA – SLOM DEMOKRATIJE
po studiji Itana Janga: Ethan Yang je pomoćni istraživač u AIER-u, kao i domaćin podcast -a AIER Autors Corner.Ima diplomu političkih nauka sa koncentracijom iz međunarodnih odnosa sa maloletnicima na pravnim studijama i formalnim organizacijama sa Trinity Collegea u Hartford Connecticut -u. Trenutno pohađa doktorskiu studiju na Pravnom fakultetu Antonin Scalia na Univerzitetu George Mason.
U Februaru 2021. godine bivši britanski sudija Lord Sumption napisao je članak u kojem se proglašava da bi liberalna demokratija mogla biti najveća smrtna žrtva pandemije Covid-19.
On je ispravno primetio uznemirujuću upotrebu vladine moći koja je oslobođena na sve aspekte društva na način koji nikada pre nije viđen. Ako se te moći ne upakuju i zaključaju na odgovarajući način, liberalne demokratije u celom svetu bile bi na mnogo mračnijem mestu, a veliki eksperiment slobodnog i otvorenog društva pao bi u propast po vlastitom naumu.
Njegovi osećaji potvrđeni su najnovijim dodatkom opsežne studije koju je objavio Institut V-Dem na Univerzitetu u Geteborg-u, a koja sebe opisuje na sledeći način;
„Vrste demokratije (V-Dem) proizvode najveći globalni skup podataka o demokratiji sa gotovo 30 miliona tačaka podataka za 202 zemlje od 1789. do 2020. Uključujući preko 3.500 naučnika i drugih stručnjaka iz zemlje, V-Dem meri stotine različitih atributa demokratije. V-Dem omogućava nove načine proučavanja prirode, uzroka i posledica demokratije prihvatajući njena višestruka značenja. ”
U njihovom izveštaju za 2021. godinu primećuje se da je u poslednjih deset godina liberalna demokratija u padu, a autokratija u porastu. Primer za to su populistički i nacionalistički pokreti u zemljama poput Indije, Brazila, Poljske, Turske i Sjedinjenih Država. Broj liberalnih demokratija opao je sa 41 na 32 u poslednjoj deceniji, a izborne autokratije postale su najčešći tip režima.
Autoritarne zemlje poput Kine i Rusije ne samo da su učvrstile svoju moć, već su se i proširile, na primer nedavnim guranjima u Hong Kong-u i aneksijom Krima.
Najšokantniji nalazi u izveštaju bili su razmera zloupotrebe moći koja se dogodila pod senkom borbe protiv Covid-19.
U zapadnim liberalnim demokratijama ograničenja su bila prilično stroga sa zabranama putovanja, diskriminatornim ponašanjem, prekomernim dolaskom izvršne vlasti, napadima na slobodu izražavanja i vremenskih ograničenjima za vanredne situacije što je uobičajena tema. Međutim, ono što se dogodilo u autokratskijim režimima pod karantinom nateralo bi čak i najtiranije američke guvernere da pocrvene.
Izveštaj zaključuje da je liberalna demokratija tokom karantina doživela veliki „šamar“, ali se šteta može minimalizovati ako se ukinu ograničenja i reformišu ovlaštenja za hitne slučajeve. Zaključavanja, koliko god bila razorna, samo su jedan od faktora hroničnog propadanja našeg liberalno-demokratskog sistema. Međutim, takav pad otvara vrata još gorim mogućnostima.
Istraživanje zloupotrebe moći pod blokadama(zaključavanjima)
Studija meri kršenja utvrđenih međunarodnih normi u pogledu pravednog ponašanja države. Objašnjava;
“Na osnovu međunarodnog prava o ljudskim pravima, hitne mere mogu promeniti demokratske institucije, prava i postupke samo u određenim granicama. Na primer, iako odgovori na Covid-19 mogu osigurati fizičku distancu ograničavanjem slobode kretanja i okupljanja, ne smeju povrediti prava koja se ne mogu oduzeti, poput prava na život ili slobode od mučenja. ”
Hitne mere moraju biti „proporcionalne, potrebne i nediskriminatorne“, što znači da se agresivne politike zatvaranja ne bi smatrale kršenjem pod uslovom da slede neku vrstu univerzalne procedure i ne ciljaju na određenu populaciju. Stoga izveštaj opravdava ponašanje zarobljenih teških zemalja poput Novog Zelanda jer se uglavnom fokusira na zaista loše namere zloupotrebe vlasti, poput suzbijanja medija i ciljanja manjinskih grupa. Takođe, iako izveštaj ne uključuje cenzuru kanadskih medicinara, incident se dogodio nakon objavljivanja.
Bez obzira na to, studija pokazuje koliko bi autokratski režimi u celom svetu, pa čak i liberalne demokratije bili željni kršiti demokratske norme pod velom pandemije. U izveštaju se napominje;
“Ograničenja slobode medija su daleko najčešća, 2/3 svih zemalja nametnulo je umerena ili velika ograničenja. Skoro 1/3 nacija (31%) ima (ili je imalo) hitne mere bez vremenskog ograničenja. ”
Konkretno, Indija je uznemiravala novinare, a turske vlasti hapsile su predstavnike štampe zbog izveštavanja o pandemiji, pritom zatvorivši stotine civila koji su raspravljali o tom pitanju na društvenim mrežama. U Tunisu je vlada napala blogere koji su kritikovali pristup pandemiji. Takva represija medija na Šri Lanci nije samo prisutna, već je bila popraćena i pokušajima da se potkopaju same institucije liberalne demokratije. Beleške V-Dema;
“Vlada Šri Lanke iskoristila je pandemiju da nametne nova ograničenja medijima, zastraši i ućutka kritičare i potisne organizacije civilnog društva. Podaci V-Dema takođe beleže primetan pad nezavisnosti sudstva i autonomije tela za upravljanje izborima. ”
U zemljama poput SAD-a i drugih liberalnih demokratija, civili su u osnovi bili ograničeni na kućni pritvor prema naredbama o karantinima. Iako je ovo svakako bilo strašno i neopravdano, to je „mala maca“ u odnosu na ono što su autokratske zemlje učinile svom narodu. Studija piše da;
Saudijska vlada pritvorila je stotine radnika migranata u pretrpanim i nehigijenskim uslovima, a venecuelanske vlasti pritvorile su hiljade svojih građana koji su se vraćali iz inostranstva u improvizovane objekte … U Ugandi su se vlasti pozvale na propise o socijalnoj distanci kako bi ciljale LGBT zajednicu i zastrašivali novinare.
U Nepalu, Paragvaju i Južnoj Africi policijske snage koristile su neopravdane i neodgovarajuće taktike ponižavanja onih koji su prekršili smernice društvene distance. Reuters-ov članak iz aprila 2020. godine beleži;
„Kancelarija UN-a za ljudska prava izrazila je u ponedeljak zabrinutost zbog više od deset zemalja koje su proglasile vanredno stanje zbog pandemije COVID-19, gde je policija uhapsila ili privela stotine hiljada ljudi i ubila druge.“
Podrazumeva se da su ove strašne i nehumane strategije omogućene ne samo nenaučnom histerijom, već i nedostatkom poštovanja normi liberalne demokratije. Nešto što su mnogi ovde na Zapadu rutinski ismevali kao zastarele vrednosti koje nas sprečavaju da u potpunosti odgovorimo na pretnje. Principi nisu najvažniji kada su dobra vremena, već kada su loša. V-Dem nudi regresijsku tablicu koja pokazuje da se kršenje međunarodnih normi dogodilo znatno više u autokratskim zemljama nego u liberalno demokratskim. SAD su posebno loše pokazale svoju sposobnost da podržavaju demokratske norme u poređenju sa svojim kolegama.
U celosti uzeto, sve ovo pokazuje da su blokade bile užasne u liberalno demokratskim zemljama, a posebno su bile užasne u autoritarnijim zemljama sa obzirom na nedostatak ograničenja moći. Univerzalna pouka je da se to događa kada pustite duha iz boce kada je u pitanju ovakva moć vlade.
Najveći zaključak iz izveštaja u pogledu pandemije i demokratije je potreba za donošenjem hitnih reformi moći. Kao što pokazuje gornji grafikon, izveštaj je voljan opravdati ponašanje zemalja poput Novog Zelanda i Kanade koje su imale stroge mere zatvaranja, ali se nisu upustile u vrstu zlostavljanja u koje su se uključile druge zemlje (ciljajući manjine, nedolično ponašanje policije, koristeći privremeni pritvorski objekti itd.).
Međutim, u izveštaju je vrlo jasno navedeno da bi sve zemlje trebale postaviti vremenska ograničenja za ovlaštenja za hitne slučajeve koja im omogućuju izvršavanje mera karantina. Zabrinjavajuće je da su od decembra 2020. 43 zemlje imale hitne naredbe bez takvih ograničenja; 24 su bile demokratske, 19 su bile autokratske. Podrazumeva se da bez gore navedenih reformi prva rizikuje prelazak u drugu.
Ključni pravac
Izvještaj pokriva više od uznemirujućih zloupotreba vlasti koje su se dogodile pod karantinima.Na kraju upozorava na ponovno pojavljivanje mračnih autoritarnih tendencija koje postoje u svim društvima. Istovremeno, napominje da su demokratski pokreti još uvek živi i zdravi u celom svetu.
Kovčeg istorije nema određeno odredište i na nama kao civilizaciji je da odlučimo gde ćemo otići.
Što se tiče demokratija i blokada, ovaj izveštaj snažan je podsetnik zašto su principi važni tokom pandemije i zašto će oni biti važni zauvek.
Korišćenje mera izolacije i hitnih ovlaštenja bez određenih datuma završetka ostavlja budućnost liberalne demokratije pod velikim pitanjem. Za one nesretne koji su živeli u autokratskim nacijama, njihove mere zatvaranja učinile su da one u slobodnijim zemljama izgledaju kao dečja igra.
Budući da je potreba za ograničenom vlašću u okviru liberalne demokratije dolazila u pitanje svake godine, 2020. je trebala poslužiti kao pregled onoga što bi život mogao postati ako ne budemo branili svoju slobodu.
Nulta Tačka/ActivistPost
