Tramp deklasifikovao JFK dokumente: Istorijska istina ili još više pitanja?
Administracija predsednika SAD-a Donalda Trampa objavila je hiljade dokumenata vezanih za atentat na Džona F. Kenedija (JFK) iz 1963. godine, što je dodatno podstaklo teorije zavere koje traju već šest decenija.
U utorak veče, na veb-sajtu Nacionalnog arhiva SAD objavljeno je 2.182 PDF dokumenta, koji sadrže oko 63.400 stranica. Dokumenti su objavljeni u dve faze, sa nekoliko sati razmaka.
UŽIVO! VEĆERAS u 20h Najnovija epizoda podkasta Mario Zna | Stigao im je kraj: Ovo smo svi dugo čekali | Gost: Mila Alečković
Prema Nacionalnom arhivu, sada su dostupni „svi prethodno klasifikovani dokumenti“, bilo onlajn ili lično. Mnogi dokumenti su ručno ili pisaćom mašinom napisani.
Tramp je 23. januara potpisao izvršnu naredbu kojom je naložio deklasifikaciju dokumenata vezanih za smrti JFK-a, njegovog mlađeg brata Roberta F. Kenedija (RFK) i borca za građanska prava Martina Lutera Kinga Džuniora (MLK).
Dan pre objave, Tramp je u Centru Kenedi najavio da će dokumenti biti dostupni već narednog dana. Očekivalo se da će biti objavljeno najmanje 80.000 stranica.
Stručnjacima i teoretičarima zavera biće potrebno više meseci da ih detaljno analiziraju.
Kada je JFK ubijen?
Džon F. Kenedi, demokrata, bio je predsednik SAD od januara 1961. do 22. novembra 1963, kada je ubijen u 46. godini života.
Upucan je dok je u pratnji supruge Žakline Kenedi, guvernera Teksasa Džona Konalija i njegove supruge Neli prolazio kroz Dalas u predsedničkoj koloni vozila. Guverner Konali je takođe ranjen u napadu.
Nakon atentata, potpredsednik Lindon Džonson položio je zakletvu kao novi predsednik i naredio istragu pod rukovodstvom glavnog sudije Erl Vorena. Vorenova komisija je zaključila da je bivši marinac i komunistički aktivista Li Harvi Osvald (24) bio jedini odgovoran za ubistvo.
Zašto postoje teorije zavere o ovom slučaju?
Vorenova komisija je tvrdila da je Osvald delovao samostalno, bez uticaja domaćih ili stranih faktora.
Međutim, atentat je izveden u jeku Hladnog rata, što je dovelo do sumnji. Anketa Galupa iz novembra 2023. pokazala je da dve trećine Amerikanaca veruje da Osvald nije delovao sam. Dodatne sumnje izazvala je činjenica da su mnogi dokumenti decenijama bili nedostupni javnosti.
„Ja sam samo žrtveno jagnje!“, izjavio je Osvald nakon hapšenja u policijskoj stanici u Dalasu.
Skeptici su ovu izjavu protumačili kao njegovu tvrdnju da je bio samo puki izvođač tuđeg plana.
Dva dana nakon atentata, Osvald je ubijen dok su ga premeštali iz policijske stanice u okružni zatvor. Ubijen je hicem iz pištolja koji je ispalio vlasnik noćnog kluba Džek Rubi. Odsustvo suđenja dodatno je podgrejalo teorije zavere, sugerišući da je Osvald eliminisan kako ne bi otkrio identitet potencijalnih nalogodavaca.
Vorenova komisija zaključila je da je jedna jedina 6,5-milimetarska puščana municija istovremeno pogodila JFK-a i ranila guvernera Konalija, što mnogi smatraju neverovatnim.
Dodatno, na snimku atentata koji je zabeležio Abraham Zapruder vidi se kako drugi hitac pogađa JFK-a u glavu. Ovaj deo snimka godinama nije bio dostupan javnosti, sve do emitovanja na ABC News 1975. godine.
Da li su svi dokumenti objavljeni?
Ne, ali većina jeste.
Pre ovog objavljivanja, Nacionalni arhiv je imao skoro 3.500 redigovanih dokumenata, prema navodima Džefersona Morlija iz Fondacije Meri Ferel. Oko 2.000 je sada objavljeno.
Međutim, FBI je prošlog meseca saopštio da je pronašao 2.400 novih dokumenata o atentatu na JFK-a, ali oni nisu uključeni u ovu objavu.
Tokom Trampovog prvog mandata 2017. godine, objavljeno je 2.800 dokumenata, ali su stotine ostale poverljive zbog pritiska CIA-e i FBI-a. U 2023. bivši predsednik Džo Bajden je objavio dodatnih 17.000 dokumenata.
Nova objava dokumenata dodatno produbljuje misteriju oko atentata na JFK-a. Iako su mnogi dosad nepoznati detalji sada dostupni, i dalje ostaje pitanje: da li ćemo ikada saznati potpunu istinu?
Nulta Tačka/Mediji
