U Predstavničkom domu SAD podnet je zakon kojim bi Grenland postao 51. savezna država Sjedinjenih Američkih Država, čime se dodatno zaoštrava kontroverzna inicijativa predsednika Donalda Trampa da se ova teritorija, koja je pod suverenitetom Danske, stavi pod američku kontrolu.
Tramp je prošle nedelje izjavio da SAD moraju da anektiraju Grenland kako bi obuzdale Rusiju i Kinu, tvrdeći da će te dve sile preuzeti ostrvo ukoliko to ne učini Vašington. Grenland je autonomna teritorija i bivša danska kolonija, ali se i dalje nalazi pod upravom Kopenhagena.
Zakon pod nazivom „Akt o aneksiji i državnosti Grenlanda“, koji je u ponedeljak predložio republikanski kongresmen Rendi Fajn iz Floride, daje predsedniku ovlašćenje da preduzme „sve neophodne korake“ kako bi Grenland bio anektiran ili preuzet. Takođe se zahteva izveštaj Kongresu o koracima potrebnim za njegovo eventualno primanje u sastav SAD kao savezne države.
„Grenland nije udaljena ispostava koju možemo da ignorišemo – to je ključni resurs za nacionalnu bezbednost“, naveo je Fajn u saopštenju. „Ko kontroliše Grenland, kontroliše važne arktičke pomorske rute i bezbednosnu arhitekturu koja štiti Sjedinjene Države.“
Portparolka Bele kuće Karolin Levit izjavila je da Grenland ostaje prioritet Trampove administracije, iako nije navela konkretan vremenski okvir. Nakon nedavne američke intervencije u Venecueli, pojedini mediji tvrde da je Tramp već naložio vojnim komandantima da pripreme plan za moguću invaziju.
Sudbina zakona u Kongresu je neizvesna, jer je ideja o prisilnom preuzimanju Grenlanda izazvala kritike čak i unutar američkog političkog establišmenta. Republikanski senator Rend Pol upozorio je da bi takav potez mogao da se obije o glavu SAD, dok je demokratski senator Kris Marfi izjavio da bi pokušaj zauzimanja Grenlanda silom praktično značio kraj NATO-a.
Danska je ponovila da Grenland nije na prodaju i da neće biti ustupljen. Ambasador Danske u SAD Jesper Meler Sorensen naglasio je da o budućnosti ostrva treba da odluče njegovi stanovnici, od kojih je velika većina još 2008. godine glasala za zadržavanje široke autonomije unutar Kraljevine Danske.
Kina je oštro kritikovala Trampa zbog, kako navodi, korišćenja Rusije i Kine kao „izgovora“ za jače američko prisustvo u regionu. Peking ističe da je sedam od osam arktičkih država već članica NATO-a.
Ruski zvaničnici su se takođe oglasili protiv militarizacije Arktika, ističući da taj region treba da ostane zona mirne saradnje. Iako Moskva još nije zvanično reagovala na Trampove poslednje izjave, ranije je poručila da o sudbini Grenlanda moraju da odluče njegovi građani, a ne velike sile.
