Dugo očekivani oporavak venecuelanske naftne industrije odvija se sporije nego što su mnogi u Vašingtonu očekivali, piše Volstrit džornal.
Sedam meseci nakon uklanjanja Nikolasa Madura, pregovori između privremene vlade i velikih američkih energetskih kompanija i dalje su u zastoju. Uprkos ogromnim rezervama sirove nafte, još nema velikih investicionih dogovora.
Umesto da se brzo vrate u zemlju, kompanije poput EksonMobila i Ševrona zauzimaju oprezan pristup. Njihovi rukovodioci i dalje su zabrinuti zbog istorije Venecuele u kojoj su strane kompanije ostajale bez imovine kroz nacionalizacije, nerešenih sporova oko obeštećenja koji datiraju iz ere Uga Čaveza, kao i dugotrajne političke neizvesnosti.
Kako je rekao Fransisko Monaldi iz Bejker instituta Univerziteta Rajs: „Već su se dva puta opekli“, zbog čega upravni odbori kompanija oklevaju da odobre projekte vredne više milijardi dolara, osim ako prilika nije izuzetno privlačna.
Volstrit džornal navodi da su pregovore dodatno zakomplikovala i konkurentska nadmetanja. Nekoliko kompanija pokušava da dobije pristup istim visokokvalitetnim nalazištima u Orinoko pojasu i državi Monagas, dok istovremeno traže povoljnije poreske, regulatorne i vlasničke uslove.
Prema rečima Hosea Ignasija Ernandesa iz kompanije Aurora Macro Strategies, početni entuzijazam još nije doveo do konkretnih ulaganja:
„Imate veoma uspešan dan otvorenih vrata sa 100 ljudi koji prisustvuju, ali onda se niko ne javi.“
Ševron je nastavio da povećava proizvodnju kroz poboljšanja u poslovanju, podigavši proizvodnju na skoro 300.000 barela dnevno, ali se kompanija za sada nije obavezala na ulaganje novih milijardi u razvoj novih projekata.
Ekson je navodno smanjio deo svojih planova nakon što nije uspeo da obezbedi dovoljno imovine koju je želeo i suočio se sa ogromnim troškovima obnove infrastrukture koja je ranije nacionalizovana.
Proizvodnja nafte u Venecueli porasla je na oko 1,07 miliona barela dnevno, u odnosu na približno 937.000 barela prošle godine, ali je i dalje samo deo nivoa iz kasnih devedesetih godina, kada je zemlja beležila istorijski maksimum.
Pošto velike naftne kompanije nastavljaju oprezno, administracija Donalda Trampa sve više se okreće manjim nezavisnim proizvođačima koji mogu brže da reaguju i obezbede neposredan kapital.
Nekoliko privatnih kompanija već je potpisalo preliminarne sporazume, ali analitičari upozoravaju da će potpuni razvoj venecuelanskih resursa teške nafte na kraju zahtevati ogromna ulaganja, dugoročne planove i tehničko znanje koje mogu da obezbede samo najveće međunarodne naftne kompanije.
