TRANSHUMANIZAM: „Internet tela može dovesti do kontrole mozgova“ do 2050. godine
Ekosistem Internet tela može dovesti do „Interneta mozgova“ negde između 2035. i 2050. godine, prema izveštaju RAND-a koji je naručila odbrana Ujedinjenog Kraljevstva.
Naručena od strane Laboratorije za odbrambenu nauku i tehnologiju Velike Britanije i koju su sproveli RAND Europe i Frazer Nash Consulting, studija „Kulturne i tehnološke promene u budućem informacionom okruženju“ razmatra šest tehnologija i informacionih okruženja i njihove implikacije na britansku odbranu.
To uključuje:
- Automatizovani informacioni sistemi
- Virtuelni metaverzum
- Proširena i pomešana stvarnost
- Napredno povezivanje
- Unapređenje čoveka
- Informaciona bezbednost
Glavna tema koja prolazi kroz ova informaciona okruženja je transhumanizam — spajanje ljudi i mašina.
Prema izveštaju, „Napredak u povezivanju objekata može se na kraju proširiti i na ljudska tela. Istraživači se odnose na potencijalni razvoj mreža povezanih s internetom uređaja povezanih sa ljudima koji prikupljaju biometrijske podatke krajnjih korisnika kao „internet tela […] „Internet tela“ takođe mogu na kraju dovesti do „interneta mozgova“, tj. ljudski mozgovi povezani na internet da bi se olakšala direktna komunikacija između ljudi i omogućio pristup mrežama podataka na internetu.’“
Internet tela i nadolazeći Internet mozgova spadaju posebno u kategoriju „tehnologija unapređenja ljudi“, koja se „odnosi na tehnologije koje poboljšavaju ljudske sposobnosti, bilo fizički ili kognitivne“.
Prema izveštaju, tehnološke aplikacije koje su najviše povezane sa ljudskim unapređenjem uključuju:
Nosivi uređaji i implantati za praćenje i analizu fizioloških i ekoloških podataka (npr. biočipovi i implantabilni senzori). Ove tehnologije imaju za cilj postizanje kontinuiranog praćenja fizioloških podataka u realnom vremenu kako bi se razumeli zdravstveni uslovi i performanse ljudi
Tehnologije za povećanje senzora kao što su slušni i retinalni implantati dizajnirani da poboljšaju ili pojačaju senzorne aktivnosti, posebno vid i sluh. Pametna protetika je srodna kategorija, uključujući egzoskelete, odnosno robotska odela za celo telo koja poboljšavaju fizičke sposobnosti krajnjih korisnika i poboljšavaju njihovu mobilnost, snagu, izdržljivost i druge sposobnosti
Pfizer i Britanska Vlada optuženi za ubistva iza nehata u novom COVID 19 sudskom procesuhttps://t.co/NCK2txIfA9
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) March 24, 2024
Interfejsi mozak-kompjuter ili mozak-mozak koji uspostavljaju direktnu komunikaciju između ljudskog mozga i/ili računarskih uređaja
Neuralink Ilona Maska je najnoviji primer interfejsa mozak-kompjuter koji je dobio mnogo publiciteta za pomoć paralizovanom čoveku, ali šta se dešava kada ljudsko unapređenje pređe od lečenja do poboljšanja?
Transhumanizam može dovesti do nadljudskih sposobnosti, ali te sposobnosti mogu biti rezervisane samo za odabranu klasu, dok bi mi ostali programirani plebs mogli postojati u stalnom stanju nadzora i kontrole sve dok ne postanemo irelevantni.
Prema izveštaju, „Dok neki stručnjaci predviđaju taktičko poboljšanje ljudskih sposobnosti, drugi su istraživali potencijalnu pojavu ’trans-humanizma’ u vremenskom okviru do 2050. godine.
„Ovaj koncept opisuje ’novi oblik čoveka (trans-ljudi) […] gde će informacione i komunikacione tehnologije i biomedicina fundamentalno poboljšati ljudsko stanje i uveliko poboljšati ljudske intelektualne, fizičke i psihološke kapacitete.
Za izabrane, mogli bi da dobiju poboljšanje ljudskih performansi koje bi im dalo mogućnost da se nikada ne umaraju, razmišljaju pametnije, kreću se brže, skaču više, vide dalje, bolje čuju, udaraju jače, žive duže, adaptiraju se bolje i računaju brže od bilo kog drugog ljudskog bića na planeti.
U međuvremenu, četvrta industrijska revolucija već spaja naše fizičke, biološke i digitalne identitete kako bi pratila, manipulisala i reprogramirala naše ponašanje.
Ako i kada ljudi postanu potpuno integrisani sa mašinama u velikim razmerama, gde će se završiti tehnologija i gde će početi čovek?
Autori RAND izveštaja kažu da „S obzirom na direktno ugrađivanje tehnologije u ljudske kognitivne, fizičke i psihološke funkcije, značajni nivoi ljudskog unapređenja mogu ‘[zamagliti] pojmove identiteta i onoga što znači biti čovek’, uvodeći nove normativna sočiva na čovečanstvo i stvaranje nove stigme za one za koje se ne smatra da postižu te norme.”
Na individualnom nivou, ako želite da ostanete prirodni čovek i ne postanete deo „Homo sapiens technologicusa“, možda nećete moći da se takmičite na radnom mestu i mogli biste da postanete deo beskorisne klase ljudi.
Na međunarodnom nivou, zemlje, kulture i zajednice koje ne učestvuju u transhumanističkom eksperimentu mogu se naći lako poražene od strane onih koje to čine.
U izveštaju se dodaje: „Društvena dinamika usvajanja povećanja ljudskih resursa može uključivati disparitete u pristupu relevantnim tehnologijama, čime se uvode novi oblici digitalne isključenosti pri čemu ekonomski ugroženi ne mogu da pristupe istom nivou poboljšanja kao i drugi segmenti društva.
U isto vreme, prirodni ljudi koji ne dobiju čipove mogu imati prednost u tome što se njima možda neće lako manipulisati i neće im se kontrolisati misli ili sećanja koja možda nisu u potpunosti njihova.
Drugim rečima, transhumanizam može dovesti do nadljudskih sposobnosti za neke i kontrole uma za druge.
Manipulacija i kontrola su druge oblasti koje se tiču ljudskog unapređenja, Interneta tela i Interneta mozgova.
Lažne informacije, slike, zvuci, sećanja i misli mogli bi jednog dana biti preuzeti na ove uređaje i postavljeni u ljudski mozak sa razornim efektom.
Prema izveštaju, „Tehnologije sensinga (npr. slušni implantati), posebno, nose rizik od smetnji, pri čemu bi se uređajima moglo manipulisati kako bi se pružile pogrešne informacije krajnjem korisniku.
„Takva manipulacija senzornim ulazima bi značajno pojačala trenutne pretnje od veštačkog stvaranja ili manipulacije vizuelnim i slušnim informacijama (npr. slikama i video zapisima).
„Zbog toga, ljudsko unapređenje može potkopati kognitivnu bezbednost krajnjih korisnika i uticati na njihovu sposobnost da procene verodostojnost informacija koje dobijaju dok koriste tehnologije povećanja ljudskih resursa.“