Sve vesti Svet

Traže razlog da povećaju cenu struje- Mediji pišu o gubicima EPS-a

Traže razlog da povećaju cenu struje- Mediji pišu o gubicima EPS-a

Mediji sve češće izveštavaju o gubicima EPS-a pred grejnu sezonu. Pored toga što nam je struja neophodna u svakodnevnom životu, mnogi je koriste i za grejanje. Kolika cena struje će biti ove zime i da li će ljudi moći da se greju na struju? U prvih šest meseci ove godine Elektroprivreda Srbije (EPS) je napravila gubitak od 418 miliona evra, pokazuje izveštaj o realizaciji trogodišnjeg plana poslovanja EPS-a.

EPS je od januara do kraja septembra 2021. godine ostvario dobit od 8,5 milijardi dinara (72 miliona evra), a od tada u narednih devet meseci, zaključno sa poslednjim danom juna napravljen je gubitak od oko 610 miliona evra.

U poslednjem kvartalu 2021. godine troškovi su premašili prihode za 185 miliona evra, a onda je u narednih šest meseci izgubljeno još 418 miliona evra.

Tako se finansijski efekti niza havarija i energetskog kolapsa iz prošle grejne sezone približavaju sumi od milijardu evra.

Ukupan finansijski dug najveće energetske kompanije u Srbiji 30. juna ove godine popeo se na 177 milijardi dinara ili 1,5 milijardi evra, što je 30 milijardi dinara više nego na početku godine. Na kraju juna na računima EPS-a nalazilo se svega tridesetak miliona evra.

Najvažniji razlog za ovako loše poslovanje Elektroprivrede su manjkovi u proizvodnji struje. Proizvodnja električne energije u prvom polugodištu za 16 odsto je manja nego u istom periodu 2021. godine.

Proizvodnja struje iz obnovljivih izvora bila je manja od planirane za 56 odsto, dok je proizvodnja struje u termoelektranama bila manja od prošlogodišnje za devet odsto. Termoelektrane na ugalj su za 10 odsto manje struje proizvele, ali je TE-TO Panonske elektrane za 56 odsto više struje napravila nego u prvoj polovini prošle godine.

Za gas za proizvodnju struje u TE-TO potrošeno je 3,7 milijardi dinara, a za aditive i mazut za paljenje uglja u kotlovima potrošeno je za šest meseci 6,8 milijardi dinara.

Plan EPS-a je da se uveze što više kvalitetnijeg uglja iz okruženje, pre svega Crne Gore i da se mešanjem sa kolubarskim ugljem smanji potencijalni uvoz struje u zimskim mesecima, a podigne što više domaća proizvodnja struje.

Rusija i dalje učestvuje u projektu COVID 19- Gamaleja razvila novu verziju SPUTNJIK vakcine

Za uvezeni ugalj za termoelektrane potrošeno je 1,1 milijarda dinara.

Drugi razlog za finansijsku katastrofu u EPS-u, usko povezan sa manjkom proizvodnje je povećan uvoz struje i to kako se navodi u izveštaju ove kompanije, po rekordnim cenama. U prvom polugodištu ove godine kupljeno je na tržištu 2.356 gigavatsati po prosečnoj ceni od 222,08 evra po megavatsatu, što je više od 520 miliona evra.

U junu ove godine EPS je kupovao električnu energiju po 236,79 evra po megavatsatu, a s druge strane privredi na komercijalnom rtžištu prodavao je za 67,52 evra po megavatsatu usled preporuke Vlade da se ograniči cena električne energije.

Situacija u energetici Evrope se pogoršava, pa je na primer u protekli petak u 12 sati, na berzi megavat koštao 547,78 evra, a u centralnoj Evropi tek nešto manje, ali iznad 500 evra.

EPS je prethodnih godina, pored toga što je u zimskim mesecima uvozio struju, u drugom delu godine bio izvoznik.

Trošak za EPS zbog lošeg upravljanja, nepravovremenog iskopavanja uglja ne meri se samo troškovima uvoza skupe struje zbog manjka sopstvene proizvodnje, već i izgubljenom dobiti koju bi imao da je izvozio struju po tako visokim cenama na međunarodnom tržištu.

Ipak, poslednje tri godine, od 2019. do 2021. prosečan godišnji izvoz EPS-a iznosio je oko 4.300 gigavat-sati. Prošle godine u Srbiju je, na primer, uvezeno 5.400 gigavat-sati, a izvezeno 4.800 gigavat-sati struje.

S obzirom da ove godine od izvoza nema ništa, osim struje koja je vraćena Elektroprivredi Republike Srpske (oko 20 miliona evra za prvih šest meseci prema bilansima EPS), postavlja se pitanje koliko bi novca zaradili da su termoelektrane radile uobičajenim kapacitetom kao prethodne tri godine.

Treba istaći i da na proizvodnju, posebno za izvoz utiče i rad hidroelektrana koje ove godine zbog suše ne rade punim kapacitetom.

Ilustracije radi, da EPS u 2022. izveze 4.300 gigavat-sati struje po prosečnoj ceni po kojoj je uvozio u prvoj polovini godine od 232,8 evra po megavat-satu, prihodovao bi ravno milijardu evra. Ovo ne znači da se struja ne bi uvozila, ali krajnji finansijski bilans bio bi svakako mnogo povoljniji i za EPS i za Srbiju.

Vlada Srbije je u julu odobrila povećanje naknade za OIE sa 0,437 dinara na 0,8 dinara po kilovat-satu.

MARIO ZNA UŽIVO- Ovo je zabranjeno ali MORAM da vam kažem- Velika otkrića drmaju globalnu “ELITU”

Nulta Tačka/Mediji